Говор предсједника Чубриловића на 10. конференцији предсједника парламената земаља југоисточне Европе о проширењу ЕУ у Будимпешти

Говор предсједника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића на 10. конференцији предсједника парламената земаља југоисточне Европе о проширењу Европске уније, која је одржана данасу Народној скупштини Мађарске, у Будимпешти:

„Част ми је да вас, у име Народне скупштине Републике Српске и у своје име, срдачно поздравим, зажелим успјешан рад и да вам се обратим са неколико ријечи:

Изазови у функционисању заједничких политика Европске уније и њен актуелни положај у међународним односима битно утичу на позицију земаља Југоисточне Европе. Чини се да Унија има своје унутрашње проблеме у остваривању заједничких политика, посебно имиграционе, а политика проширења је изгубила на елану и као да није довољно у фокусу Брисела. С друге стране, на простору Југоисточне Европе, интеграциони процеси су успорени или потпуно заустављени, при чему опада интерес грађана за европске интеграције.

Сматрамо да интеграционе процесе треба редефинисати с циљем постизања обостраних бенефита, због тога што садашње стање доводи до разочарења грађана у процес придруживања Европској унији. Потребно је нагласити и афирмисати принцип „јединство у различитости“, као један од темељних принципа Уније, зато што грађанима није прихватљиво наметање вриједности које негирају њихов идентитет. Допринос земаља Југоисточне Европе може бити управо у остваривању таквих политика и принципа, тј. да се Европа потпуно интегрише, али уз поштовање и очување различитих посебности и идентитета које има свака држава и сваки народ.

Претјерана рестриктивност у вези са кандидатским статусом и отпочињањем преговора, негативно утиче на интеграционе процесе, што се могло видјети на примјерима других држава, када Еворпска унија није отпочела преговоре, иако су услови били испуњени. Такође, када једна земља напредује и отвори преговарачка поглавља, грађани очекују одређене бенефите, у смислу бољег живота. Јер, ако се интеграцијама не побољшава животни стандард, грађани се оправдано питају у чему је онда смисао тог процеса. Сматрамо да би прихватање новог принципа, тј. преговарачких кластера, који представља групу поглавља о једној области, било ефикасније него што је садашњи модел преговарачких поглавља, зато што би затварањем одређеног кластера грађани имали видљивије бенефите у тој области.

Прилагођавање политичког система одређене државе, с циљем испуњавања критеријума Уније, не би требало да угрожава њен уставни поредак и основне вриједности, нити темељне правне норме њеног постојања и функционисања. На примјер, Босна и Херцеговина, као сложена држава са три конститутивна народа и два државотворна ентитета, може постати чланица Уније само као таква, уз одређено прилагођавање свог политичког система европском прављеђу.

Желим да вас информишем да се закони, које доноси Народна скупштина Републике Српске, већ дужи низ година, прилагођавају и хармонизују са правним наслеђем Уније и њеним секундарним правом. Разумије се да је наша Народна скупштина главни актер у том процесу.

Битан аспект интеграционих процеса видимо у регионалној сарадњи и повезивању, зато што се кроз тај процес развија економија и усклађују интеграциони процеси. Добар примјер је „Отворени Балкан“ који су већ усагласиле Србија, Сјеверна Македонија и Албанија. Такође, сматрамо да би се интеграције земаља Југоисточне Европе требале одвијати слично процесима настанка Европске уније. Због тога, прво треба да се остварују економске интеграције, у смислу економске заједнице, а потом, на повољнијој економској основи, треба развијати и политичке интеграције. У трећој фази на ред долазе монетарне интеграције. Политика интеграција по принципу „све одједном“ нису реалне, јер земље Балкана не могу, у кратком року, да реализују све те реформе, а Унија опет не може да одступи од свог правног насљеђа и критерија придруживања. Због наведеног је и дошло до застоја у процесу интеграција држава из Југоисточне Европе.

Може се закључити да постепеност интеграција, регионално повезивање, видљиви бенефит по животни стандард грађана, и уважавање специфичности земаља кроз „јединство у различитостима“, може бити основа за нови замах политике придруживања у наредном периоду“.