Интервју предсједника Чубриловића Гласу Српске

Захтјев за статус кандидата маркетиншки трик

Најава датума за предају захтјева БиХ за пријем у статус кандидата ЕУ има више маркетиншког него стварног значаја и смисла у овом тренутку. Странке на власти у Сарајеву овим желе да замажу очи грађанима о наводним успјесима, јер да није тако, не би игнорисали одређене поруке из ЕУ да је за поношење апликације прерано.
Рекао је то у интервјуу за „Глас Српске“ предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

ГЛАС СРПСКЕ: Приједлози закона о Уставном суду БиХ, које су у процедуру упутиле странке из РС, више пута су наишли на блокаду у Парламенту БиХ. Како коментаришете противљење бошњачких и неутралан став хрватских странака?
ЧУБРИЛОВИЋ: Веома важно је да су посланици из свих политичких странка из Републике Српске заједнички тражили измјене Закона о Уставном суду БиХ. Недопустиво је да се 20 година након Дејтонског споразума у Уставном суду налазе стране судије које немају никакву одговорности према судбини ове земље.
Начин гласања у Уставном суду мора бити прилагођен уставноправном уређењу БиХ. Стране судије су већ 2001. године требале бити замјењене судијама из конститутивних народа. Приликом одлучивања и остваривања надлежности Уставног суда БиХ скоро стално је долазило до прегласавања уз подршку страних судија чиме се додатно погоршавала политичка ситуација у БиХ.
Нема примјера да се у Уставном суду суверене земље налазе странци који одлучују о њеној судбини. Зато и јесте парадоксално да се они који се заклињу у државност, као што то чине бошњачки политичари, најгласније залажу за останак страних судија у Уставном суду. Одлазак страних судија је неопходан, прије свега, са становишта државног суверенитета и демократских начела.

ГЛАС СРПСКЕ: Шта ће бити наредни потез ако Парламент БиХ не прихвати приједлог закона о Уставном суду БиХ и да ли ће то бити референдума?
ЧУБРИЛОВИЋ: Институције Републике Српске, као и до сада, у складу са својим овлашћењима, инсистираће на доношењу новог Закону о Уставном суду. Што се тиче референдума о Одлуци Уставног суда БиХ којим је проглашена неуставном одредба у Закону о празницима РС, Народна скупштина искористиће сва правна и политичка средства да се сачува идентитет и субјективитет Републике Српске, укључујући и право на референдум о одлуци Уставног суда БиХ.
Правно неутемељена одлука Уставног суда БиХ, која је донесена прегласавањем уз помоћ гласова троје страних судија, ујединила је све политичке странке у Републици Српској. Сви су исказали спремност да се о томе грађани изјасне на републичком референдуму. Једно од рјешења могло би да буде, с обзиром на изузетан значај овог питања, да се останак у заједничким органима БиХ услови усвајањем закона о Уставном суду у БиХ.

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли је, и ако није када ће бити уложен захтјев за преиспитивање одлуке Уставног суда БиХ којом је проглашен неуставним дио Закона о празницима у вези са Даном Републике?
ЧУБРИЛОВИЋ: Након анализе, идентификоваћемо све правне чињенице које би могле утицати на конституисање нашег захтјева којим би тражили од Уставног суда БиХ преиспитивање одлуке, а за што имамо рок до једне године од њеног пријема. Наглашавам да су у овом предмету оцјењивани историјски и политички догађаји због којих је 9. јануар одређен као Дан Републике Српске, при чему је дата предност политичким а не правним аргументима.
Одлука Уставног суда донесена је мајоризацијом и Република Српска никада неће престати да слави 9. јануар као Дан Републике! Спровођење одлуке посматраће се, првенствено, у контексту њеног преиспитивања, доношења Закона о Уставном суду и реформе правосудног система на нивоу БиХ у оквиру структуисаног дијалога.

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли је Уставни суд БиХ на Вам захтјев доставио одлуку на ћирилици и српском језику?
ЧУБРИЛОВИЋ: Ми смо Уставном суду БиХ указали да су погријешили код навођења званичног назива Народне скупштине Републике Српске и да су прекршили начело о равноправној употреби језик и писма. Указали смо и на нелогичност да су Одлуку доставили на вјерски празник хрватског народа, а у одлуци оспоравају вјерски празник кога и нема у норми.

ГЛАС СРПСКЕ: Када би одлука о одржавању реферндума могла бити објављена?
ЧУБРИЛОВИЋ: Уставни суд Републике Српске утврдио је да не постоји повреда виталног националног интереса у одлуци о републичком референдуму и о саставу Комисије за спровођење референдума. Највиши органи, процијениће околности у којима њихово објављивање неће изазвати било какве правне или политичке проблеме, а то се односи и на стварање услова за несметано спровођење републичког референдума. Ријеч је о условима за несметан рад Комисије за спровођење референдума, могућности добијања ажурног бирачког списка и других потребних материјала за спровођење реферндума. Могуће је расписивање и референдума на којем би грађани одлучили о томе да ли прихватају Одлуку Уставног суда БиХ о укидању Дана Републике Српске.

ГЛАС СРПСКЕ: Како коментаришете оштре реакције бошњачких политичара и представника међународне заједнице на најаву да ће у РС бити одржан референдум?
ЧУБРИЛОВИЋ: Референдум је демократско право у складу са Уставом Републике Српске и међународним актима. То је право у свим демократским земљама свијета. У том и јесте проблем што бошњачки политичари и дио представника међународне заједнице страхују да би Српска, користећи то право, показала пуни демократски капацитет и дала до знања да је суверена у одлучивању о свим важним питањима.

ГЛАС СРПСКЕ: Власт на нивоу БиХ се налази у приличној кризи посебно послије хапшења лидера СББ-а Фахрудина Радончића. Колико је реално да БиХ преда апликацију за чланство у ЕУ?
ЧУБРИЛОВИЋ: Најава датума за предају захтјева БиХ за пријем у статус кандидата ЕУ има више маркетиншког него стварног значаја и смисла у овом тренутку. Странке на власти у Сарајеву овим желе да замажу очи грађанима о наводним успјесима, јер да није тако, не би игнорисали одређене поруке из ЕУ да је за поношење апликације прерано.
Општепознато је да су три кључна услова за подношење кредибилне апликације: измјена СПП-а, спровођење реформи и механизам координације, као и то да одлуку о статусу кандидата морају да дају свих 28 чланица ЕУ. Јасно је да БиХ није испунила кључне услове, као што је јасно и то да ће тешко добити подршку 28 гласова. Али, неко је одлучио да 15. фебруара, у години када се одржавају локални избори, тај потез представи као полички успјех и тако отпочне предизборну кампању.
Када је у питању криза настала након хапшења Фахрудина Радончића, мислим да је то само врх леденог бријега и стања у којем се налази власт на нивоу БиХ. Органи и институције треба да раде свој посао у складу са законом.

ГЛАС СРПСКЕ: Очекујете ли наставак притисака на институције РС, који трају већ дуже вријеме?
ЧУБРИЛОВИЋ: Притисци на институције и на Републику Српску трају од потписивања Дејтонског споразума. Било је употребе силе, пријетњи, насилне промјене Дејтонског споразума, смјењивања политичких и других званичника. Само заједничким дјеловањем и коришћењем демократских капацитета можемо се одупријети притисцима.

ГЛАС СРСПКЕ: Да ли је крајњи циљ креирање атмосфере за ванредне изборе у РС?
ЧУБРИЛОВИЋ: Мислим да то није циљ. Они који траже пријевремене изборе чине то само декларативно јер знају да их неће бити. Тешко је очекивати да се спроведу пријевремени избори на свим нивоима. Ово што се сада ради јесте увод у предизборну кампању за локалне изборе.

ГЛАС СРПСКЕ: Каква ће порука бити послата ако Радончић буде ослобођен кривице као што се догодило у многим другим случајевима у којима су политичари били хапшени, па ослобађани?
ЧУБРИЛОВИЋ: Незахвално је одговарати на претпоставке. Али, ако се то догоди, онда ће то бити само још један доказ да су Суд и Тужилаштво БиХ инструменти политичких или других интересних група које злоупотребљавају правосудне органе и желе на тај начин да владају.
Није ли и замјеник америчког амбасадора у БиХ Николас Хил, пред одлазак, рекао да је Тужилаштво БиХ под великим утицајем бошњачких политичких снага и да у њему има много тврдокорних сљедбеника СДА? То није претпоставка, то је чињеница. Али када неко из Републике Српске укаже на катастрофалан рад правосуђа на нивоу БиХ, то се тумачи као притисак. Овакво правосуђе, од Уставног суда, до Суда и Тужилаштва БиХ, својим одлукама и радом показало је да је једна од најслабијих карика и веома често директан учесник произвођења политичких криза и испуњавања политичких жеља бошњачког народа што је са становишта права и правде недопустиво.

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли ће бити разматран приједлог за смјену предсједника скупштинског Одбора за безбједност Миланка Михајлице? Како коментаришете пријетње опозиције да ће у том случају бојкотовати рад скупштинских одбора?
ЧУБРИЛОВИЋ: На дневном реду сједнице Народне скупштине није уврштено питање смјене предсједника Одбора за безбједност Миланка Михајлице. Према Пословнику Народне скупштине и договорима лидера парламентарних политичких странака, предсједавање овим одбором припада једној од опозиционих странака. Дакле, у том контексту могуће је да ово питање буде предмет разматрања. Нема потребе да народни посланици бојкотују рад Народне скупштине.