Посебна сједница: Усвојена Изјава о принципима приступа БиХ Европској унији

Изјава је добила једногласну подршку Народне скупштине, пошто је за закључак, којим се даје подршка овом документу, гласало свих 67 посланика, колико их је и било у скупштинској сали.

Уз саму изјаву, парламент је усвојио и закључак којим се од Владе РС и представника РС у органима БиХ тражи да приликом провођења принципа из Изјаве строго води рачуна о уставној надлежности ентитета, те да се одбије сваки приједлог који није у складу са тим.

- Такође, Народна скупштина остаје при ранијим ставовима у вези предмета "Сејдић - Финци" и механизма координације и захтијева њихову досљедну примјену - наводи се у скупштинском закључку.

Овај закључак добио је подршку 63 посланика, док је њих четири било против.

Овај документ усвојен је на иницијативу предсједника РС Милорада Додика, који је и затражио да се парламент Српске одреди о изјави.

У документу се наводи сљедеће:

1.            Институције власти у Босни и Херцеговини провешће све реформе неопходне да би се успоставила институционална функционалност и ефикасност на свим нивоима власти и омогућило да се Босна и Хсрцеговина припреми за будуће чланство у Европској унији као суверена држава, која испуњава услове и обавезе за чланство у Европској унији. Институције на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини ће, у складу са својим уставним надлежностима, у своје програме рада укључити реформе неопходне за напредак Босне и Херцеговине у процесу придруживања Европској унији и у свом дјеловању давати приоритет благовременом провођењу тих реформи. У што краћем року биће успостављен, ефикасан и ефективан Механизам координације институција свих нивоа власти у Босни и Херцеговини у процесу приступања Европској унији.

2.            Институције на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини (институције Босне и Херцеговине, ентитета Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, Брчко Дистрикта и десет кантона[1]), у договору са Европском унијом и у складу са Копенхагеншким критеријумима и правном стечевином Европске уније, сачиниће и провести, у складу са својим уставним иадлежностима, програм мјерљивих иницијалних рсформских мјера, укључујући:

а)  економске и социјалне мјере, у оквиру Споразума за раст и запошљавање у Босни и Херцеговини, које ће имати за циљ да зауставе негативне економске трендове, покрену процес рехабилитације и модернизације економије, подстакну одржив, ефикасан, социјално праведан и равномјеран економски развој, отварање нових радних мјеста, повећају и правилно усмјере социјалну заштиту, те створе повољан и праведан социјални амбијент. Конкретне мјере биће усмјерене на реформу фискалне политике, политике индиректног опорезивања и спољно-трговинске политике, смањење пореских оптерећења на рад, уклањање препрека запошљавању, побољшање пословне климе, бољу заштиту инвеститора, снажније поштовање владавине права, реформу јавне управе, повећање транспарентности прописа и процедура, смањење могућности за корупцију, побољшање процеса усмјеравања социјалне помоћи и успоставу ефективније, ефикасније и правичније политике социјалне заштите. Конкретне мјере ће бити сачињене и проведене у договору и сарадњи са економско-социјалним партнерима, цивилним друштвом, Европском унијом и мећународним финансијским институцијама;

б)  мјере за изградњу функционалне тржишне економије;

ц) мјере за јачање владавине права, нарочито ефикасности институција правне државе у борби против корупције, организованог криминала и тероризма и обезбјеђивању пуне правне безбједности за свако физичко и правно лице;

д)  мјере за убрзање процеса помирења;

е)  мјере за јачање административне способности, унапређење функционалности и
повећање ефикасности институција на свим нивоима власти за преузимање и провођење правне стечевине Европске уније и других обавеза за чланство у Европској унији.

3. Институције власти у Босни и Херцеговини у каснијој фази (након иницијалних реформских мјера), оствариће напредак у провођењу додатних реформи како би се унаприједила функционалност и повеђала ефикасност свих нивоа власти у Босни и Херцеговини, те посебну пажњу усмјерити на провођење пресуде Европског суда за људска права у предмету Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине.