Почела 12. редовна сједница НС РС, на дневном реду 26 тачака
Народна скупштина Републике Српске данас је, усвајањем дневног реда на којем је 26 тачака, започела 12. редовну сједницу. Посланици ће радити до четвртка за када је, у 13 часова, планиран "Дан за гласање".
Усвојени дневни ред:
1. Посланичка питања предсједнику Владе Републике Српске;
2. Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о пореском поступку Републике Српске - по хитном поступку;
3. Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о инспекцијама у Републици Српској - по хитном поступку;
4. Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о занатско - предузетничкој дјелатности - по хитном поступку;
5. Приједлог закона о измјени и допунама Закона о систему јавних служби - по хитном поступку;
6. Приједлог закона о измјени Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара - по хитном поступку;
7. Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција Републике Српске - по хитном поступку;
8. Приједлог закона о библиотечко – информационој дјелатности;
9. Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о Радио – телевизији Републике Српске;
10. Нацрт закона о основном васпитању и образовању;
11. Нацрт закона о високом образовању;
12. Нацрт закона о жељезницама Републике Српске;
13. Нацрт закона о мирном рјешавању радних спорова;
14. Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о социјалној заштити;
15. Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о судској полицији Републике Српске;
16. Нацрт стратегије запошљавања Републике Српске 2016 – 2020. година;
17. Годишњи извјештај о резултатима активности институције Омбусмана за људска права Босне и Херцеговине за 2015. годину;
18. Информација о одлукама о помиловању у 2015. години;
19. Информација о обавезама које за Босну и Херцеговину и Републику Српску проистичу из процеса придруживања Европској унији са прегледом мјера и активности реализованих током 2015. године, те о оствареним резултатима у приближавању прописа Републике Српске прописима Европске уније;
20. Информација о реализацији Основа програма социјалног збрињавања радника јануар – децембар 2015. године;
21. Информација о провођењу Стратегије безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске 2013 – 2022. година, у 2015. години;
22. Приједлог одлуке о давању сагласности на одлуку Владе Републике Српске о продаји 64,9998% акција основног капитала акционарског друштва Рудници жељезне руде „Љубија“, Приједор, методом непосредног одабира купца;
23. Приједлог одлуке о усвајању Приједлога Зонинг плана подручја посебне намјене „Андрићград“ по скраћеном поступку;
24. Приједлог одлуке о усвајању Приједлога Плана парцелације за аутопут Бања Лука - Добој по скраћеном поступку;
25. Приједлог одлуке о образовању Анкетног одбора – Одбора за координацију са институцијама и организацијама у вези изградње Меморијалног центра „Градина“ и праћења усвајања Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у парламентима других држава – приједлог Клуба посланика СДС – К;
26. Избор и именовања.
Посланици би на 12. редовној сједници требало да разматрају Нацрт закона о основном васпитању и образовању којим се у основне школе као обавезна уводи „мала матура“.
Будући да је важећи закон три пута мијењан и допуњаван, ресорно министарство је приступило изради новог закона ради отклањања недоречености и што ефикасније примјене Закона у пракси.
Законом се прописује да се након завршеног деветог разреда врши писмена провјера ученичких постигнућа (мала матура). Програмом мале матуре одређују се наставни предмети из којих ученици рјешавају тестове, а спроводи је Педагошки завод.
Постигнуће ученика на малој матури бодује се приликом уписа у средњу школу у складу са законом којим се прописује средње образовање и васпитање. Министар, на приједлог Завода, доноси рјешење којим именује Комисију за спровођење мале матуре.
Законом је дефинисано да ради унапређивања квалитета васпитања и образовања, Влада формира Савјет за развој предшколског, основног и средњег васпитања и образовања као посебно савјетодавно тијело.
Прописано је да Савјет има укупно 15 чланова, који се именују из реда академика, универзитетских наставника и сарадника, професора, наставника, учитеља, васпитача и стручних сарадника. Чланове Савјета бира Влада из реда кандидата које предложи Министарство на мандат од четири године.
Прописано је и да ученици који по захтјеву родитеља на почетку изучавања вјеронауке искажу да не желе да изучавају вјеронауку, не могу бити доведени у неповољан положај у односу на друге ученике.
Посланици би требало да разматрају и Нацрт закона о високом образовању којим се дефинишу услови оснивања и рада високошколских установа, приватних и јавних, акредитовање, упис студената, испитни рокови, наставни процес, избор у научно-наставна звања и слично.
Овим нацртом је први пут је прецизно дефинисан поступак оснивања јавне високошколске установе, затим поступак основања приватне високошколске установе, као и издавање дозволе за извођење новог студијског програма, а што важећим Законом није било прецизно одређено.
Нацртом је прописано да се одређени студијски програми, и то: медицина, стоматологија, фармација, ветерина, ерхитектура, као и одређени студијски програми из области умјетности не могу изводити као ванредни студиј.
Предвиђено је и да се наставним планом студија у првом и другом циклусу утврђује 25 часова наставе седмично, за разлику од одредбе важећег Закона према којој је било прописано да се утврђује најмање 20, а највише 25 часова наставе.
Обавезни испитни рокови требали би бити: јануарско–фебруарски, априлиски, јунско–јулски и августовско–септембарски испитни рок. За разлику од важећег закона који прописује као два обавезна рока септембарски и октобарски испитни рок, у овом нацрту је изостављен октобарски рок.
Прописано је и да наставнику престаје радни однос на високошколској установи на крају школске године у којој је навршио 68 година, а да ће се ова одредба примјењивати закључно са 30. септембром 2021. године
Пред посланицима требало би да се нађе и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о Радио-телевизији Републике Српске, Приједлог одлуке о образовању Анкетног одбора - Одбора за координацију са институцијама и организацијама у вези изградње Меморијалног центра „Градина“и праћења усвајања Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, у парламентима других држава.
Анкетни одбор Одбор за Доњу Градину требало би да има предсједника и десет чланова, и то осам из реда народних посланика и три спољна члана. Спољне чланове предлаже предсједник Републике Српске, испред Кабинета предсједника, предсједник Владе Републике Српске и Јавна установа Спомен подручја Доња Градина.
Задатак Анкетног одбора - Одбора за Доњу Градину је да ради на што бржој изградњи Меморијалног центра у Доњој Градини ради пијетета према жртвама, културе, сјећања и образовања будућих генерација, превенције од понављања ових немилих и трагичних догађаја и праћења усвајања Декларације и о свом раду поднесе извјештај Народној скупштини Републике Српске.
Народна скупштина Републике Српске требало би на 12. редовној сједници да разматра и Стратегију запошљавања Републике Српске за период од 2016. до 2020. године.
У Стратегији се наводи да се закључно са 31. децембром 2015. године на Заводу за запошљавање налазило 135.585 лица, што је за 7.090, односно 5% мање у односу на исти период 2014. године.