Цијелодневна расправа о Извјештају о раду РТРС-а, дан за гласање у четвртак у 10.30 часова

Другог дана наставка 15. редовне сједнице посланици су након окончања расправе о Извјештају о сарадњи институција Републике Српске са Међународним кривичним судом за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије са сједиштем у Хагу за период 1.1. – 31.12.2015. године посланици, највећи дио радног дана расправљали о Извјештају о раду Радио-телевизије Републике Српске у 2015. години и Плану рада за 2016.

Генерални директор Радио-телевизија Републике Српске Драшко Милиновић рекао је да је подносећи извјештај да је РТРС, другу годину за редом,  најгледанија ТВ станица у Републици Српској са просјечним удјелом гледаности од 16,88 одсто.

Образлажући Извјештај РТРС-а о пословању за 2015. годину и План рада за 2016. годину, Милиновић је навео да је РТРС укупно емитовала 8.760 сати програма, од чега 4.472 сата или 51 одсто програма властите производње, те 4.288 сати програма стране продукције.

 Милиновић је навео да је Телевизија Републике Српске покренула нови програм РТРС плус чиме је омогућено детаљно извјештавање са засједања Народне скупштине Републике Српске.

Након извјештаја услиједила је цјелодневна расправа посланика. 

Обраћајући се посланицима, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић истакао је да говори из разлога јер је Јавни сервис Републике Српске институција чији је оснивач Република, односно Народна скупштина, што прописује Закон о РТРС који  у алинеји 2. члана 4. у којој пише: ''Права и обавезе према РТВ Републике Српске вршиће Народна скупштина Републике Српске, у складу са овим законом и Законом о Јавном радио-телевизијском систему БиХ''.

„Дакле наша је обавеза да пратимо рад РТВ Републике Српске да смо на вријеме информисани око тог рада и да имамо прилику да реагујемо у одређеним ситуацијама. Имајући овај Извјештај и План рада за 2016. годину, који је саставни дио овог Извјештаја, припремио сам краће виђење стања. Мислим да овдје РТВ не треба адвоката који је напада нити је треба адвокат који је брани, јер се ради о институцију коју гледамо као институцију од посебног значаја и за Републику Српску и за ову Народну скупштину“, рекао је предсједник Народне скупштине.

Он је рекао на почетку да је  Извјештај о пословању РТРС за 2015. годину достављен Народној скупштини на разматрање неелкторисан, препун бескорисних статистичких података из којих се не може ништа посебно видјети, а поготово закључити.

„Дакле имају неке опште фразе, које уопште не говоре о пословању него објашњавају улогу, рад и функционисање појединих сегмената унутар самог система. Такође је Извјештај је беспотребно оптерећен фотографским илустрацијама, па више личина сликовницу, него на један озбиљан извјештај, једне овако значајне институције. Извјештај о раду РТРС плус, дат је на пола једне странице, у статистичким подацима, без анализе његовог квалитета и оправданости покретања тог програма. Трудићу се да ништа не говорим о уређивачкој политици, јер сматрам да уређивачка политика заиста треба да буде независна“, рекао је предсједник Народне скупштине.

Он је истакао да су у Извјештају наведене вриједности спорова али не и субјекти с којима се РТРС суди, нити процјена о наведеним процесима - у којој фази и какви су изгледи тих спорова.

„У извјештају Службе људских ресурсанаведен је број стално запослених радника, али не и  број радника који примају плату у РТРС-у, а та разлика у броју није мала, чини ми се да је око 300 радника“, рекао је предсједник Чубриловић.

Он је нагласио да све треба да забрине податак да су пословни приходи РТРС-а у 2015. години нижи за 4.994.793 КМ у односу на 2014. годину што је више од 20%, а да су пословни расходи нижи, али за нешто више од 4%.

„Такођуиз Извјештаја Службе економско-комерцијалних послова РТРС-а не види се приход од закупа релејних објеката трећим лицима. Мислим да се то креће око два милиона КМ. Ипак о самом пословању најбоље говори Извјештај независног ревизора који је дао мишљење са резервом“, рекао је предсједник Народне скупштине.

Он је додао да је у Извјештају ревизор консатовао „да су на дан 31.децембра 2015. године краткорочне обавезе РТРС-а веће од текуће имовине за 4.654.141 КМ, те да ова чињеница указује на постојање значајне неизвјесности која може да изазове сумњу у односу на способност предузећа да послује по начелу сталног пословања''.

„Ова реченица у Извјештају је врло упозоравајућа. У Извјештају ревизора даље пише да руководство РТРС-асматра да ће предузеће, уз подршку оснивача, значи уз подршку ове Скупштине, обезбједити неопходна средства за уредно измиривање доспелих обавеза. Ви знате колики је наш буџет, знате како се тај буџет пројектује, нико никад о томе са мном није разговарао, а ни са мојим колегама да се нађе финансијска ињекција за подршку оваквом раду“, рекао је предсједник Чубриловић.

Он је нагласио да на основу десет параметара које користе банке када испитују   клијенте, РТРС незадовољава ниједан.

 „Однос дугорочних обавеза са фиксном каматом и дугорочних обавеза с фиксном каматом плус властити капитал изражен је у РТРС-у у проценту од 64 одсто, а контролна мјера је максимум 35 %.  Задуженост је већа од вриједности капитала, као што је констатовао и ревизор“, рекао је предсједник Народне скупштине.

 Предсједник Чубриловић рекао је да је учешће обвезника РТВ таксе из Републике Српске у укупном броју обвезника у БиХ 32,08 % гледајући по статистичким подацима, а учешће наплате РТВ таксе  на простору Републике Српске у укупно наплаћеној такси више од 50% или 52,33%.

„Не можемо бити задовољни тиме што ни други два јавна емитера не стоје добро и имају проблеме. Овдје још постоји један проблем, а то су потраживања између јавних сервиса и молим директора да каже износ тих потраживања. Ми морамо да водимо рачуна о свом јавном сервису и Народна скупштина треба да покаже озбиљан приступ у тражењу рјешења како да тај јавни сервис функционише несметано. Уређивачку политику не бих да коментаришем, то је ствар те медијске куће“, закључио је предсједник Народне скупптине.

Посланици су потом разматрали Коначни извјештај о реализацији и оцјена Акционог плана за унапређење положаја жена на селу у Републици Српској до 2015. године, Приједлог одлуке о усвајању Зонинг плана подручја посебне намјене „Ада“ по скраћеном поступкуи Приједлог одлуке о прихватању задужења Републике Српске Kreditanstalt fur Wiederaufbau, Frankfurt am Main (KfW) по пројекту изградње вјетроелектране „Хргуд“.

 Дан за гласање је у четвртак у 10.30 часова.