Чубриловић: Република Српска у потпуности опредијељена за интеграцију у ЕУ

Датум: 
23.02.2018 - 13:00

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић данас је присуствовао Конференцији "Западни Балкан и чланство у ЕУ: Јача регионална сарадња у циљу бржег процеса европских интеграција", која се  одржава у Банском двору у Бањалуци.

Предсједник Чубриловић обратио се скупу током прве сесије о парламентарној димензији процеса европских интеграција.

Говор предсједника Чубриловића преносимо у цјелости:  

„Нова стратегија Европске уније о Западном Балкану представља процјену способности држава да се придруже Европској унији. Ова стратегија пружа јаснију перспективу за земље Западног Балкана, али и указује на бројне изазове и тешкоће у интеграционим процесима. 

Босна и Херцеговина, уз помоћ Уније, треба убрзати процесе како би њено заостајање у интеграцијама било што краће. Важно је да земље Западног Балкана прије пуноправног чланства у Европској унији, ријеше отворена питања која без активније помоћи Уније није могуће учинити. Међудржавни и национални односи на Западном Балкану се прожимају и за стабилност региона нужно је ријешити и једне и друге спорове.

Свјесни смо да је владавина права један од основних темеља свих успјешних демократских друштава. Овај принцип подразумијева свеобухватне и радикалне промјене у друштву и држави првенствено, с циљем поштивања Устава и закона. Независност правосуђа, сузбијање корупције, остваривање људских слобода и права није могуће без уставности и законитости.

У предприступној фази, неопходно је наставити са реформама на основу владавине права, али цјеловита реализација ових реформи могућа је тек затварањем преговарачких поглавља. Стога, владавина права остаје као трајни принцип у свим фазама европских интеграција. 

Стратегија Европске уније је нови приступ процесу интеграција, јер указује на потребу свеобухватних реформи прије стицања кандидатског статуса и званичног отварања појединих поглавља. Само, ако се одређени проблеми у правном, економском и политичком систему разријеше прије отварања поглавља, тада ће интеграциони процеси бити ефикаснији.

Веома корисно би било да земље Западног Балкана дјелују заједно као својеврсна „мала Европа“, и да, на основу компромиса и међусобног уважавања, рјешавају отворена питања. Без обзира на спремност представника регионалних влада да заједно сарађују у процесу европских интеграција, могућности ових земаља су  ограничене економском неразвијеношћу овога подручја. 

Због великих разлика у економском развоју земаља Западног Балкана, различите су и појединачне агенде. Европска унија у својој агенди садржи развој науке, образовања, дигитализацију, јачање конкурентности привреде, продуктивности, повећање запослености и смањења сиромаштава. 

Босна и Херцеговина у својој агенди има фискалну одрживост, стварање пословне климе, реформе у области радног законодавства и социјалне заштите, владавину права и реформу јавне управе. Зато су потребни додатни напори и помоћ Европске уније, јер је европска агенда развојна и свеобухватна, економски одржива и доноси бенефите грађанима, а агенда БиХ је рестриктивна и дијелом је на терет грађана. 

Чињеница је да се у Европску унију тешко може интегрисати економски неразвијена земља и да је најважнији аспект интеграција бржи економски развој земаља прије пуноправног чланства.

Неопходно је да Европска унија своју политику прошири и на земље које приступају, јер садашњи обим предприступне помоћи кроз програме ИПА је добродошао, али је недовољан за одржив и свеобухватан економски развој на овом подручју.

У наведеном контексту, потребно је да Европска унија донесе нову стратегију финансијске помоћи и инвестиција за Западни Балкан, с циљем да се ово подручје знатно брже економски развија. Овдје су посебно значајни пројекти инфраструктуре, комуникације и енергетике, јер би се земље кроз ове пројекте функционалније повезивале и стварале услове за ново инвестирање. Такође, бољи статус пољопривреде и приступ европском тржишту представљају битан фактор развоја, посебно руралних подручја. Без нове и свеобухатне инвестиционе стратегије Европске уније усмјерене на капиталне пројекте, европске интегерације ће изгубити замах. 

Политички лидери су свјесни да је укупни процес интеграција релативно дуг и сложен. Међутим, успјех европских интеграција зависи и од подршке народа и грађана, јер без ове подршке није могућа спровођење неопходних реформи. Да би грађани одржали позитиван однос према процесу европских интеграцијама, потребно је да они у реалном животу препознају конкретне бенефите и да им се побољша животни стандард. Расположење грађана утиче на изборни резултат, на позицију политичких партија и структуру представничких тијела, а што индиректно утиче и на опредијељеност земаља за европске  интеграције.

У наредним процесима европских интеграција улога представничких тијела ће имати све већи значај. Потребна је што ближа сарадња парламената у Босни и Херцеговини, јер у фази аналитичког прегледа и отварања и затварања поглавља неопходна је стална и усаглашена сарадња. Механизам координације се до сада показао као успјешан модел интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију, што указује да сарадња, компромис и међусобно уважавање представљају принципе на којима се ови процеси могу успјешно остваривати. 

Република Српска, као саставни дио Босне и Херцеговине, у потпуности је опредијељена да заједно са Федерацијом Босне и Херцеговине, и органима и институцијама на нивоу Босне и Херцеговине остварује интеграције као своје стратешко опредјељење.

У законодавном процесу, на приједлог Владе, Народна скупштина Републике Српске доноси законе који су усклађени са европским правом. Усклађивање законодаваства је само један аспект интеграција који неће бити довољан ако га не буде пратио одговарајући економски развој и побољшање животног стандарада грађана.

Пред нама су велике тешкоће и изазови које можемо савладати само заједно, уз међусобно уважавање и сарадњу са институцијама Европске уније“.

Конференцији су присуствовали Младен Иванић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске, Игор Црнадак, министар иностраних послова БиХ, Кристијан Дан Преда, члан Европског парламента и извјестилац за БиХ, Јадранка Јоскимовић, министар за европске интеграције Републике Србије, Владимир Орлић, предсједник парламентарног Одбора за стабилизацију и придруживање Народне скупштине Републике Србије, Никола Ловриновић, предсједник Заједничке комисије за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ, Един Мушић, предсједник комисије за европске интеграције Парламента Федерације БиХ и бројне друге високе званице, амбасадори и гости.

Предсједник Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске Бранислав Бореновић рекао је да је важно што су све парламентарне странке формално за евроинтеграције.

"У вези с тим имамо консензус", рекао је Бореновић на министарској конференцији "Западни Балкан и чланство у ЕУ: Јача регионална сарадња с циљем бржег процеса европских интеграција".

Он је навео да БиХ у евроинтеграције треба ићи снажно и уз сарадњу са земљама региона, иако на том путу постоје бројни изазови.

"Важно је направити план интеграција БиХ у ЕУ. Подршка грађана постоји и то треба искористити", рекао је Бореновић.

Домаћин међународне министарске конференције о теми европских интеграција БиХ и земаља региона било је Министарство иностраних послова БиХ.