Члан 1.

У Закону о Сенату Републике Српске (,,Службени гласник Републике Српске“, број 8/97) у члану 2. став 1. мијења се и гласи:

„Чланове Сената именује предсједник Републике из реда истакнутих личности из јавног, научног и културног живота, који имају јавни углед и искуство стечено знањем, звањем и дјеловањем.“ 

Послије става 1. додаје се став 2, који гласи:

„Предсједник Републике је члан Сената чији мандат тече избором на функцију предсједника Републике и остаје члан Сената и након престанка обављања функције предсједника.“

Досадашњи ст. 2. и 3. постају ст. 3. и 4. 

Члан 2.

Члан 3. мијења се и гласи:

„Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и даје највишим уставним институцијама мишљење о тим питањима, као што су:

1. уставноправни положај Републике Српске и спољнополитичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине;

2. доношење измјена Устава Републике Српске и нацрте системских закона;

3. питања рада институција Босне и Херцеговине у вези са статусним питањима Републике, као и питања односа између ентитета у Босни и Херцеговини;

4. развојна и привредна питања Републике Српске;

5. питања избјеглица, расељених лица и повратника;

6. питања која се односе на права Републике Српске на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, као и питања развоја односа са исељеништвом широм свијета;

7. и друга важна питања од значаја за Републику Српску и њене народе и грађане.“

Члан 3.

У члану 5. став 2. мијења се и гласи:

„Приликом ступања на дужност сенатори, осим свештених лица вјерских заједница, полажу заклетву која гласи:

‘Заклињем се да ћу дужност сенатора обављати самопрегорно и савјесно, да ћу се придржавати Устава и закона Републике Српске и да ћу бранити част и достојанство народа и грађана Републике Српске.’“

Члан 4.

У члану 6. у ставу 3. ријеч: „државних“, брише се.

Послије става 3. додају се нови ст. 4. и 5. који гласе:

Сенатори имају право на сенаторски додатак по одржаној сједници Сената у висини једне половине просјечне нето плате запослених у Републици Српској, која је исплаћена у претходној години, као и припадајуће трошкове за долазак на сједницу Сената.

Сенатору који не присуствује сједници Сената, сенаторски додатак се не исплаћује.

Члан 5.

 

Члан 10. мијења се и гласи:

Сенатору престаје мандат прије истека времена на које је именован, када то сам затражи, уколико не извршава права и обавезе, или из других разлога утврђених Уставом и законом.

Члан 6.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

 

 

Број: 01- 663 /10                                                                                

Датум: 13. мај  2010. године