На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, чланова 183., 188. став 1. и 2. и 257. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске - пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 79/07), а након разматрања Информације о ефектима преноса уставних овлашћења са Републике Српске на институције Босне и Херцеговине, Народна скупштина Републике Српске на Двадесет и деветој сједници, одржаној 14. маја 2009. године, донијела је сљедећe

ЗАКЉУЧКE

1. Народна скупштина Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина) констатује да су надлежности институција Босне и Херцеговине установљене Уставом Босне и Херцеговине, као Анексом 4. Општег оквирног споразума за мир (Дејтонски споразум), који је међународни уговор, а Република Српска је страна потписница свих анекса тог уговора.
2. Чланом III Устава Босне и Херцеговине утврђене су надлежности које припадају институцијама Босне и Херцеговине. Такође је утврђено да ''све владине функције и овлашћења, која нису Уставом изричито дата институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима''.
3. На основу поднесене Информације о ефектима преноса уставних овлашћења са Републике Српске на институције Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Информација) Народна скупштина оцјењује да је у 68 случајева дошло до преноса или преузимања надлежности са институција ентитета на институције Босне и Херцеговине. Народна скупштина констатује да је само у 3 случаја дала сагласност у смислу члана III5. Устава Босне и Херцеговине да Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине може донијети законе којима се врши пренос надлежности с ентитета на институције Босне и Херцеговине.
4. Народна скупштина оцјењује да начин преноса надлежности путем дугогодишње праксе наметања рјешења одлукама Високог представника међународне заједнице, није дао опште позитивне резултате, нити испунио очекивања у погледу рационалности и ефикасности, ни изградње демократских институција, на бази искрене воље, домаће потребе и интереса.
5. Народна скупштина оцјењује да, на тај начин формиране, институције на нивоу Босне и Херцеговине своју надлежност не заснивају на Уставу Босне и Херцеговине, већ на наметнутим одлукама.
6. Народна скупштина оцјењује потпуно неприхватљивим даљи пренос надлежности на присилан и недемократски начин, наметањем рјешења, већ само на основама Устава, јасно прописаних домаћих процедура, концензуса и компромиса, демократски и на основама интереса грађана Републике Српске и Босне и Херцеговине.
7. Народна скупштина сматра да је у евентуалним разговорима о промјенама Устава Босне и Херцеговине неопходно прописати процедуре преноса надлежности с ентитета на институције Босне и Херцеговине, као и поврата истих.
8. Народна скупштина сматра да сваки пренос надлежности има карактер Уставних промјена, те да би процедура преноса надлежноститребала бити на начин и по поступку за промјене Устава Републике Српске.
9. Народна скупштина сматра да, у евентуалним разговорима о промјенама Устава Босне и Херцеговине, свака промјена подјеле надлежности између ентитета и Босне и Херцеговине, укључујући и надлежности које су у међувремену пренесене без промјене Устава Босне и Херцеговине, мора бити предмет темељног разговора и може бити само резултат концензуса и компромиса домаћих снага, без наметања рјешења од стране међународних субјеката.
10. Народна скупштина тврди да пренос надлежности, без претходног договора ентитета, извршен само доношењем аката у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине није уставан, јер су договорене стране, у смислу Устава Босне и Херцеговине, ентитети.
11. Народна скупштина сматра да је сваки пренос надлежности могућ само након претходног изјашњења Народне скупштине, као овлаштеног субјекта у смислу члана III5.(а) Устава Босне и Херцеговине, а ради постизања договора ентитета о преносу надлежности на институције Босне и Херцеговине.
12. Народна скупштина тражи да се за, до сада неуставно пренесене надлежности, покрену поступци измјена и допуна раније донесених закона, односно да се покрену правни спорови пред домаћим и страним правосудним институцијама.
13. Народна скупштина тражи од посланика и делегата из Републике Српске у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, да упозоре на свако потенцијално доношење акта којим би се преузимала нека надлежност ентитета у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине и да, у сваком таквом питању, траже претходни став Народне скупштине.
14. Народна скупштина ће, измјенама и допунама Пословника Народне скупштине Републике Српске, прописати процедуру и органе који треба да се изјасне по упиту посланика и делегата из Републике Српске из претходног става.
15. Народна скупштина констатује да нису у потпуности испоштовани закључци Народне скупштине од 25. фебруара 2004. године, приликом разматрања Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине. Овим закључцима изричито је тражено да се ''институционално исуштински сачувају утицаји ентитета, што подразумијева формирње подсавјета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине''.
16. Народна скупштина ће једном годишње, на приједлог Владе Републике Српске, у правилу прије утврђивања Буџета Босне и Херцеговине за наредну годину, анализирати ефекте пренесених надлежности с ентитета на институције Босне и Херцеговине. У том циљу, Народна скупштина позваће и представнике Републике Српске у институцијама Босне и Херцеговине да учествују у скупштинској расправи и изнесу своје ставове и виђења ефеката пренесених надлежности.
17. Народна скупштина и Влада Републике Српске ће, путем праћења и анализе резултата остварених пренесених надлежностима, пажњу нарочито усмјерити на остваривање владавине права и примјену обавезе из члана II6. Устава Босне и Херцеговине, који изричито обавезују ''Босну и Херцеговину и све судове, агенције, владине органе и институције којима управљају ентитети или који дјелују у оквиру ентитета'', да ''примјењују људска права и основне слободе из става 2.''.
18. Народна скупштина доставиће усвојену Информацију Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, Савјету министара Босне и Херцеговине и Парламенту Федерације Босне и Херцеговине.
19. Народна скупштина позива Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине и институције Федерације Босне и Херцеговине, да припреме своје квантификоване анализе ефикасности, ефективности и оправданости свих новоформираних институција на основама пренесених надлежности.
20. Народна скупштина задужује министарства у Влади Републике Српске да, свако у оквирима своје надлежности, на основама чињеница утврђених у Информацији и уставā Босне и Херцеговине и Републике Српске, предузму мјере и активности ради функционисања оних надлежности које су неопходне на ентитетском нивоу.
21. Народна скупштина понавља да је потребно извршити трансформацију међународног присуства у Босни и Херцеговини путем преобликовања Канцеларије Високог представника у Специјалног представника Европске Уније, без надлежности за наметање рјешења у Босни и Херцеговини.
22. Народна скупштина тражи од Високог представника да се одмах одрекне кориштења наводног овлаштења за наметање закона и смјену представника (тзв. ''бонских овлаштења'') као недемократског и превазиђеног метода управљања Босном и Херцеговином.
23. Народна скупштина тражи од Високог представника у Босни и Херцеговини да стави ван снаге раније наметнуте одлуке високих представника о смјенама већег броја лица којима су наведеним одлукама одузета основна људска, грађанска и политичка права и слободе.
24. Народна скупштина поздравља обраћање Владе Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација с оцјенама о стању у Босни и Херцеговини, у име Републике Српске, као ''стране Дејтонског споразума''.
25. Ови закључци ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске".

Број: 01-788/09

Датум:14. мај 2009. године

Предсједник Народне скупштине, Мр Игор Радојичић