Говор предсједника Чубриловића на Свечаној академији поводом 30. година Народне скупштине
Срдачно вас поздрављам и најискреније захваљујем што сте својим присуством увеличали свечану академију поводом 30 година од оснивања и рада Народне скупштине Републике Српске.
Наша Скупштина наставља, правни и политички континуитет Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини, која је основана 24. октобра 1991. Српски посланици, који су изабрани у Скупштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, у немогућности да на други начин одбране право српског народа и заштите његову конститутивност и равноправност, били су принуђени да формирају Скупштину српског народа, као легитимног представника политичке воље народа, како би сачували право на опстанак и физичку егзистенцију. Формирање Скупштине Српског народа у БиХ је био одговор на политику вођства муслиманског и хрватског народа.
Показало се веома мудрим што тадашњи српски посланици нису напустили дотадашњи статус и дјеловање у Скупштини Социјалистичке Републике БиХ, него су у њој остали све док њихова лична безбједност није била угрожена, тј. до отпочињања оружаних сукоба, априла 1992. Они су, са огромном енергијом и ентузијазмом, радили у тек формираној Скупштини српског народа у БиХ, и ударили су темеље наше Републике Српске. Они су тако сачували легалитет народних посланика, а легитимитет им није никад ни био споран. То је био кључни фактор због којег је тзв. међународна заједница признала српску страну, тј. Републику Српску и њену војску, као легалну и легитимну, што је омогућило да учествујемо у свим мировним преговорима који су вођени током грађанског рата у БиХ од 1992. до 1995.
У борби за самоопредјељење српског народа и настанак његове државотворне заједнице, веома важна је улога Народне скупштине. Она је имала историјску мисију, позвање и одговорност. Чињеница да је након њеног формирања створена, одбрањена и учвршћена Република Српска, најбоље потврђује оправданост стварања Скупштине српског народа у БиХ, у предвечерје распада претходне заједничке отаџбине.
Њена посебност произлази из чињенице да су сви њени посланици изабрани од народа на тајним и слободним изборима, да су они израз воље тог народа.
Поводом 30 година од оснивања Народне скупштине Републике Српске, дужни смо да се присјетимо свих учесника Оснивачке скупштине српског народа, а посебно оних који више нису међу живима. Свима њима смо дужни да одамо пошту, примјерен и достојанствен пијетет, а њихов лик и дјело да спомињемо и у другим приликама. То је обавеза оних који су наставили и довршили њихово дјело, а то су српски посланици наредних сазива Народне скупштине Републике Српске, али и сви остали функционери Републике Српске.
Наша обавеза је да његујемо културу памћења и сјећања у којој се подразумијева да сви ми у Републици Српској, с поносом памтимо и сјећамо се оних који су уградили себе у нашу Републику.
Можемо с правом констатовати да је, у протеклих 30 година, Народна скупштина Републике Српске одиграла значајну, па можда и кључну улогу у настанку, јачању и развоју Републике Српске, у политичкој еманципацији српског народа и очувању његове слободе и права на самоодређење, те права на властиту државност и очување националног идентитета.
Народну скупштину, као представнички дом, чине посланици који су бирани непосредно на демократским парламентарним изборима. То је извор њеног легитимитета, то јој је давало снагу да истраје све ове године у рјешавању бројних изазова и проблема, да се одупре притисцима разних фактора и сила које иза демократске „фасаде“ дјелују сасвим супротно прокламованим принципима и нормама.
Захваљујући таквој отпорности и слози посланика у кључним тренуцима историје српског парламента и цијеле Републике Српске, она је и опстала и опстајаће у будућности на политичкој сцени ових простора.
Изазови са којима се суочава садашњи сазив Народне скупштине, као и Република Српска, нису ништа мањи него што су били они од прије 10 или 20 година, али су мањи од оних од прије 30 година.
Желим да нагласим да се и данас, у критичним тренуцима и изазовима за опстанак наше Републике, промовише и постиже српско јединство парламентарних странака.
Увјерен сам да наше јединство неће попустити пред спољним притисцима, ма колико они тешки или примамљиви били, и да ћемо превазићи актуелне тешкоће са којима се суочавамо због одбране дејтонских начела и жеље да се наша Република несметано развија и напредује, не доводећи у питање права других у дејтонској БиХ.
Народна скупштина ће и даље бити мјесто сабора свих народних представника, без обзира на њихово политичко опредјељење, која ће заступати и чувати интересе српског народа и Републике Српске. Народну скупштину требамо чувати и сачувати, бранити и одбранити, и предати у насљеђе будућим генерацијама.
Живјела Република Српска!