Конференција о грађанској иницијативи у парламентима: Једино Република Српска има законско рјешење које дефинише сарадњу и процес покретања иницијатива

Предсједник Одбора за питања дјеце, младих и спорта Милица Ијачић и представници Службе Народне скупштине Републике Српске учествовали су у раду конференције под називом „Парламенти у Босни и Херцеговини и грађани: Пут према успјешном партнерству – Грађанска иницијатива у парламентима у Босни и Херцеговини на државном, ентитетском и нивоу Брчко Дистрикта БиХ“, која је у организацији Мисије ОЕБС одржана у  Парламентарној скупштини БиХ.

Конференцији су присуствовали и представници Парламентарне скупштине БиХ, Парламента ФБиХ, Парламента Брчко дистрикта БиХ, те представници међународних организација и организација цивилног друштва.

Тема конференције била је на који начин побољшати механизмиме грађанског учешћа и иницијативе када је ријеч о раду парламената, као и како до већег учешћа грађана у процесу доношења законских рјешења.

У уводном обраћању шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ Брајан Аглер рекао је да  је циљ ове конференције да открије начине и добре праксе са циљем што боље комуникације грађана са парламентима.

Он је истакао да сарадња парламената и грађана надилази доношење и измјену закона, већ да је ту ријеч о јачању повјерења. Додао је да је сарадња законодавца и грађана, којима служе, веома важна у јачању сваке демократије, те да ће Мисија ОЕБС наставити да јача процес укључености грађана у доношење одлука.

Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Денис Звиздић истакао је да је грађански активизам у парламентарном животу веома битан, али да се о њему ријетко говори.

Марко Мартић, извршни директор Центра за истраживање и студије – ГЕА представио је резултате истраживања о учешћу грађана у доношењу одлука у парламентима, истичући да једино Република Српска има Закон о референдуму и грађанској иницијативи.

„Грађанска иницијатива у Републици Српској детаљно је разрађена. На нивоу БиХ не постоји посебан пропис за подношење грађанске иницијативе, а и у ФБиХ ово питање још увијек није регулисано посебним законом. У парламентарној процедури је Нацрт закона о грађанској иницијативи. Такође у Брчко дистрикту не постоји закон којим се дефинишу процедуре када је ријеч о грађанској иницијативи“, рекао је он.

Истакао је да је ГЕА из тог разлога могла само у Републици Српској да истражује примјену Закона о референдуму и грађанској иницијативи за чије покретања је потребно 3000 потписа.

Мартић је рекао да се основна замјерка, у вријеме истраживања, тицала кратког рока од седам дана колико је потребно од подношења иницијативе до прикупљања потписа.

Руководилац Одсјека за европске интеграције и међународне активности Народне скупштине Републике Српске Андријана Марјановић рекла је да је у међувремену дошло до измјене овог закона, те да је рок продужен на 30 дана, што је довољан временски рок.

Она је додала да је усвајањем Закона о референдуму и грађанској иницијативи Република Српска показала да препознаје важност укључености грађана у рад парламента.

„Служба је на располагању грађанима, а исход је нешто што не зависи од нас. Када имате законски оквир, онда процес зависи од свих учесника“, рекла је она.

Савјетница за законодавну подршку ОДИХР Надиа Сиренко говорила је о томе која су то рјешења и примјери добре праксе у демократском процесу израде квалитетних закона у земљама чланицама ОЕБС-а, док је Нермин Типура, правни савјетник Мисије ОЕБС-а, истакао да грађанска иницијатива мора бити дио сваког скупштинског пословника о раду.

Он је истакао да БиХ има четири законодавца, али и још једног - ОХР, али да се поставља питање да ли се они консултују са грађанима приликом доношења законских рјешења.

„У Републици Српској имамо законске механизме када је ријеч о подношењу грађанских иницијатива. Такође, имамо пад интересовања НВО када је ријеч о захтјевима присуства сједницама радних тијела“, рекао је он.

Роберт Мишић, виши савјетник у Влади Хрватске, рекао је да је Хрватска у циљу укључености грађана у законодавни процес отворила онлајн-платформу на коју поставља приједлоге законских рјешења о којима грађани могу да се изјасне и изнесу своје примједбе.

„Без тога нема законодавног процеса у Хрватској. На платформу за савјетовање са грађанима се постављају сви приједлози закона и у року од 30 дана грађани износе своје примједбе. Тренутно онлајн-платформа за савјетовање са грађанима има 60.000 учесника", рекао је он.

Такође је додао да је за покретање грађанске иницијативе, када је ријеч о Европској унији, потребно прикупљање милион потписа грађана из седам земаља чланица.

Након дискусије, учесници конференције сложили су се о потреби бољег правног уређења области грађанске иницијативе и учешћа грађана у доношењу одлука, као и о потреби веће информисаности и едукације грађана о њиховим правима и могућностима.

У раду конференције су из Народне скупштине учествовали и секретар Одбора једнаких могућности Орјена Вуковић, секретар Одбора за представке, приједлоге и друштвени надзор Наташа Павић Кутлешић, руководилац Одсјека за протокол Данка Игњатовић и руководилац Одсјека за односе са јавношћу Мирјана Кусмук, те генерални секретар Вијећа народа Републике Српске Небојша Згоњанин.