Међународна научно-стручна конференција о увреди и клевети: Слобода медија мора да постоји, али она не подразумијева пласирање лажи, којима се повређује част и углед

Датум: 
17.05.2023 - 14:30

Народна скупштина Републике Српске организовала је данас једнодневну Међународну научно-стручну конференцију о теми „Увреда и клевета у праву Републике Српске и земаља региона“, са циљем да се ова тема освијетли са различитих аспеката, из угла научне и стручне јавности.      

Народна скупштина Републике Српске у првом кварталу ове године разматрала је Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске којим се, између осталог, прописују кривична дјела против части и угледа, а којим се инкриминишу кривична дјела увреде и клевете.

На Конференцији су говорили бројни професори, правници, судије, тужиоци, представници медија.

Бивши покрајински заштитник грађана – омбудсман Војводине, професор Правног факултета Универзитета „Привредна академија“ из Новог Сада проф. др Зоран Павловић поднио је реферат о теми „Од слободе говора и медија до клевете и увреде“.

Он је рекао да су клевета и увреда дјела против части и угледа и да је то веома осјетљиво подручје.

„Законе доноси законодавац, а суд ствара право. У Србији смо од 2002. до 2012. имали стотине кривичних поступака пред судовима у вези са кривичним делима увреде и клевете, а терет доказивања је на туженом. Новчане казне до 2012. нису биле високе“, казао је Павловић.

Он је истакао да у Србији данас за кривично дjело увреде, без обриза да ли се ради о општој или посебној части, може бити изречена новчана казна, а уколико је осуђени не плати, новчана санкција се замјењује казном затвора.

„Слобода говора и медија мора да постоји, али слобода медија не сме да подразумева пласирање лажи, којима се повређују част и углед“, истакао је Павловић и додао да клевета и увреда нису лака кривична дјела, јер не погађају само оклеветаног и увријеђеног, већ повређују и његову породицу, дјецу и шири круг људи.

Он је поручио да жртва клевете мора да има могућност да покрене кривични или грађански поступак.

„Јавне личности морају да трпе критике у јавности, али само кад се то односи на њих. Међутим, нико нема право да угрoжава права њихове деце“, казао је Павловић.

Нагласио је да се у Њемачкој за лакше облике кривичних дјела клевете и увреде може изрећи новчана и казна затвора до двије године, а за теже облике и казна затвора до пет година.

Професор Правног факултета Универзитета у Осијеку проф. др Игор Вулетић говорио је о теми „Увреде и клевете у хрватском казненом праву – искуства и даљи кораци“, истичући да се у Хрватској углавном за клевету изричу новчане казне.  

„У Хрватској имамо континуитет инкриминисања повреде части и угледа од доношења Кривичног закона 1997. године. Пракса познаје искључиво приватне тужбе. Тужба може да се поднесе у року од три мјесеца од дана сазнања да сте увријеђени и оклеветани. Новим законом од 2013. године имамо искључиво новчане казне за клевету, а имамо и ново казнено дјело - тешко срамоћење. Нисмо имали ниједну изречену затворску казну против новинара“, казао је Вулетић.

Професор Филозофског факултета у Мостару проф. др Илија Муса на конференцији је говорио о теми „Јавна комуникација и дјела против части и угледа у Федерацији БиХ“, наводећи да  закони који би у потпуности дефинисали рад медија никада нису донесени у Федерацији БиХ.

„Посебан проблем представљају портали без импресума, који нису регистровани, нити пријављени код овлаштеног надлежног органа и који могу да објављују шта год хоће. Дакле, имамо неку сиву медијску зону у којој се може објављивати без било каквог надзора над власништвом и самим садржајем објављених текстова“, истакао је Муса.

Муса је нагласио да ће част и углед, вриједности елементарних добара, и радње усмјерене на њихово ускраћивање проузроковати тешке посљедице.

„Увреда и клевета су најчешћа дјела против части и угледа, а у неким законодавствимa имамо дјела као што су и повреда приватности, срамоћење и тешко срамоћење“, навео је он.

Муса је подсjетио да је 2002. године, доношењем Закона о заштити од клевете ФБиХ, утврђено да је клевета наношење штете код физичког или правног лица изношењем, преношењем и изражавањем неистина.

„Принципи који се остварују законом су доста добро сложени и усклађени су са Уставом БиХ и Уставом ФБиХ, али и Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода. Законом се штити слобода изражавања, а право на слободу изражавања штити садржај изражавања, као и начин на који је изнесен и не примјењује се само на изражавања која се сматрају похвалним и увредљивим него и изражавања која могу увриједити, огорчити и узнемирити“, објаснио је Муса.

Нагласио је да јавни функционери и политичари требају трпјети нешто већи степен јавне критике, што је и законом предвиђено.

„Средства јавног информисања имају значајну улогу у демократском процесу и ту се даје посебна одговорност медијима да у обављању свог посла посебно пазе на штету коју могу евентуално изазвати трећим особама. Законом је јасно дефинисано да свака особа која узрокује штету физичком или правном лицу изношењем, преношењем и изражавањем неистине одговара за клевету, а за клевету изнесену у средствима јавног информисања одговарају аутор, одговорни уредник, издавач, као и особе које на неки начин врше контролу над садржајем тог изражавања“, поручио је Муса.

Нагласио је да су новинари дужни водити рачуна о изворима информација и провјеравати истинитост информација које добијају.

„Судска пракса и правна теорија у Европи сагласне су да је увреда свако очитовање којим се омаловажава осјећај личне вриједности или изражава непоштовање људског достојанства. Судови морају реаговати у року од 30 дана од дана пријема тужбе.  Одштета у судским поступцима треба бити сразмјерна нанесеној штети“, казао је он.

Магистар Игор Давидовић веома оштро се успротивио измјенама Кривичног законика Републике Српске, истичући да би његовим доношењем било угрожено право јавности, што доводи у опасност друштво у цјелини.

Игор Личина, из Мисије ОЕБС-а у БиХ, рекао је да се ОЕБС залаже за потпуну декриминализацију клевете у свим земљама чланицама, те да ће се Република Српска, уколико усвоји измјене Кривичног законика, наћи у друштву веома малог броја држава у свијету које ова питања третирају на сличан начин, тачније међу четири државе.

„Канцеларија за људска права ОЕБС-а тражи од Владе Републике Српске да повуче ове измјене. Слобода изражавања је једно од темељних људских права и као такво га најмање треба уређивати“, рекао је он.

Личина је додао и то да од 57 земаља, чланица ОЕБС-а, њих 42 имају прописано кривично дјело клевете у свом законодавству.

„Кључна препорука Мисије ОЕБС-а јесте да се одустане од предложених измјена закона“, рекао је он.

 Дуња Пашалић, в. д. главног и одговорног уредника Новинске агенције Републике Српске навела је на који начин земље ЕУ третирају увреду и клевету у свом законодавству.

Она се заложила за цјеловито уређење медијског простора и увођење адекватних норми које ће подстаћи медијску одговорност.

„Потребно је уредити систем медија, одредити шта су медији, а шта нису, извршити регистрацију медија, донијети закон о медијима“, рекла је Пашалићева.

Када је ријеч о измјенама Кривичног законика истакла је да је највећи страх код новинара изазвала одредба о висинама казни, посебно јер је материјално стање људи који раде у медијима веома лоше, а просјечна плата новинара у Републици Српској нижа је од укупне просјечне плате запослених.

Бранимир Ђуричић, новинар Радио-телевизије Републике Српске и предсједник Скупштине Удружења новинара Републике Српске, рекао је да је Удружење новинара против појединих одредаба предложеног закона и изразио задовољство због различитих ставова и сучељених аргумената које је имао прилику да чује на данашњој конференцији.

„Неки су овдје данас говорили да се ради о враћању вербалног деликта у кривично законодавство Српске. Желим да кажем да је вербални деликт овдје и да га је у законодавство вратио ОХР након што су наметнули измјене закона о Сребреници након чега су се многи наши новинари нашли на удару. Поред тога, једном броју новинара и интелектуалаца из региона на основу вербалног деликта забрањен је улазак у БиХ“, рекао је он.