Народна скупштина усвојила Закључке у вези Информације о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске

Датум: 
12.11.2019 - 03:30

Народна скупштина Републике Српске усвојила је ноћас на Седмој посебној сједници Закључке у вези Информације о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске.

Народна скупштина усвојила је Закључке клубова посланика Сaвеза независних социјалдемократа (СНСД),  Демократског народног савеза (ДНС), Социјалистичке партије (СП), Демократског савеза (ДЕМОС), Народног демократског покрета (НДП) и Уједињене Српске (УС).

За ове закључке гласала су 53 народна посланика, нико није био против нити суздржан.

Закључци:

  1. Народна скупштина Републике Српске усваја Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске.
  2. Народна скупштина одбацује све акте који су противуставни и који нису у складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини. Народна скупштина Републике Српске ће наставити дјеловати у складу са основним уставним начелом према којем је Босна и Херцеговина настала Дејтонским споразумом и према којем је састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ. Ставови и активности који нису у складу са овим основним уставним начелом доводе до нарушавања уставно-правног устројства Босне и Херцеговине, Републике Српске и Федерације БиХ, те угрожавају мир и стабилност.
  3. Сваки удар на конститутивне народе и равноправне ентитете Народна скупштина Републике Српске сматра ударом на сâм Дејтонски споразум и уставно-правну структуру сложене државне заједнице БиХ. Народна скупштина Републике Српске ће реаговати на све противправне и противуставне акте и активности домаћих и страних фактора усмјерене на урушавање и измјену Дејтонског споразума.
  4. Истичемо да је Босна и Херцеговина настала сагласношћу Републике Српске и Федерације БиХ и да само сагласношћу оба ентитета може и постојати, због тога је било каква тежња за измјеном сложене дејтонске структуре апсолутно недопустива и може довести до нежељених посљедица.
  5. Народна скупштина Републике Српске захтијева од страна потписница и свједока Дејтонског споразума, као и од свих представника међународне заједнице да реагују на доношење аката који позивају на разградњу Дејтонског споразума, као и на сваку активност која је противна његовим одредбама и принципима, те да омогуће покретање неопходних процедура којима ће се БиХ, Република Српска и Федерација БиХ вратити у предвиђене оквире овог међународног споразума.
  6. У случају изостанка реакције страна потписница, свједока Дејтонског споразума и представника међународне заједнице на покушаје разградње Дејтонског споразума, Народна скупштина Републике Српске ће приступити доношењу новог Устава Републике Српске, о којем ће се изјаснити и грађани на референдуму. Нови Устав Републике Српске засниваће се на изворним принципима Дејтонског споразума и омогућиће Републици Српској поврат одузетих надлежности и функционисање у складу са Дејтонским споразумом.
  7. Народна скупштина Републике Српске задужује све надлежне институције Републике Српске да, без одлагања, предузму неопходне активности у циљу припреме свеобухватне информације о околностима и активностима које су довеле до доношења одлуке о давању сагласности Републике Српске на споразуме о формирању Закона о одбрани БиХ, Закона о индиректном опорезивању БиХ, Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и других закона којима су дерогиране надлежности Републике Српске, као и оних закона који су наметнути од стране Високих представника у БиХ и којима се угрожава уставно-правни положај Републике Српске загарантован Дејтонским споразумом.
  8. Народна скупштина Републике Српске ће реаговати у погледу одређивања будућег статуса Републике Српске у случају било каквих настојања противуставне територијалне реорганизације БиХ и било каквих активности на урушавању територијалне организације Града Источно Сарајево, као и у случају свих других активности усмјерених на трансформацију и деконструкцију Дејтонског споразума и структуру државне заједнице која је њим створена.
  9. Народна скупштина Републике Српске као носиоце суверенитета прихвата само ентитете и конститутивне народе у БиХ, те било какво наметање суверенитета изван тога има неуставан и антидејтонски карактер. Босна и Херцеговина посједује ограничени и изведени суверентитет који се огледа у дјеловању према трећим државама. Унутрашњи суверенитет припада Републици Српској и Федерацији БиХ.
  10. С тим у вези, Народна скупштина Републике Српске, као најважније начело Дејтонског споразума и његовог Анекса IV истиче права конститутивних народа у складу са принципима Устава БиХ и међународних докумената који промовишу права народа, а који су дио уставног система у БиХ, укључујући и право на самоопредјељење, што у оквирима Дејтонског споразума подразумијева очување дејтонске структуре и широке аутономије ентитета. Надлежности БиХ утврђене Уставом БиХ су ограничене и таксативно набројане у члану 3.1. док су надлежности ентитета све оне које Уставом БиХ нису изричито додијељене нивоу БиХ. То потврђују и механизми заштите ентитетских права као и права конститутивних народа. У случају негирања права народа на самоопредјељење које је прокламовано Повељом Уједињених нација и даљој подршци активностима које воде разградњи Дејтонског споразума, Република Српска задржава право да коначно одлучи о свом будућем статусу.
  11. Народна скупштина Републике Српске одбацује свако дјеловање које је усмјерено на измјену изворног Дејтонског споразума и његовог Анекса 4 - Устава БиХ, који је темељ постојања и рада свих институција и званичника на нивоу БиХ, те ће свако дјеловање које није у складу са Уставом БиХ у будућности имати одговарајућу реакцију из Републике Српске. Дјеловање супротно ставовима Народне скупштине Републике Српске као највишег законодавног и уставноправног органа Републике Српске, сматраће се угрожавањем суверенитета и уставног поретка Републике Српске. Такве активности треба одредити као кривично дјело по Кривичном закону Републике Српске.
  12. Народна скупштина Републике Српске обавезује представнике Републике Српске у Предсједништву БиХ, у Представничком и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и у Савјету министара БиХ, да не учествују у мијењању Пословника о раду и других аката на начин да се тим измјенама смањује број предвиђених српских гласова и гласова из Републике Српске за доношење одлука из њихове надлежности.
  13. У БиХ је годинама на дјелу систематска и нелегална унитаризација  чињена неправним поступцима високог представника уз брутална  кршења уставне структуре БиХ. Народна скупштина Републике Српске не прихвата активности које воде неуставној унитаризацији БиХ, те захтијева од свих носилаца власти, како у Републици Српској, тако и у заједничким институцијама државне заједнице БиХ, да све своје активности усмјере на поврат уставних надлежности ентитета.
  14. Народна скупштина Републике Српске ће, сходно поштовању суверенитета и владавине права, покренути иницијативу за укидање Канцеларије високог представника. Постојање и дјеловање Високог представника, као неизабраног страног званичника без икакве одговорности, који је присвојио неограничена извршна, законодавна и судска овлашћења која не подлијежу никаквој ревизији, представља кршење Анекса X Дејтонског споразума којим су јасно прописане надлежности Високог представника. Анекс X Дејтонског споразума којим је, сагласношћу ентитета који чине БиХ, установљена функција Високог представника и дефинисан његов законски ауторитет, не садржи одредбе које му дају овлашћење да издаје било какве обавезујуће одлуке. Неприхватљив је и непродуктиван даљи останак и понашање Високог представника у БиХ, чије изјаве чешће доприносе неспоразумима него споразумима у БиХ.
  15. Народна скупштина Републике Српске одбацује „бонска овлашћења“ високог представника као потпуно неуставна, незаконита и нелегитимна, будући да њихова примјена представља флагрантну повреду уставно-правног устројства БиХ и кршење основних људских права, као и међународних инструмената за њихову заштиту.
  16. Народна скупштина Републике Српске ће покренути питање састава и начина рада Уставног суда БиХ. Уставни суд БиХ нема легитимитет због присуства страних судија у саставу Уставног суда, који више политичким него правним дјеловањем наносе немјерљиву штету Републици Српској. Неприхватљиво је даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ, јер нити једна земља у свијету нема у свом уставном суду мјеста резервисана за стране судије, што само доказује да БиХ није суверена земља. Присуство страних судија у Уставном суду неспојиво је са опредјељеношћу за европску будућност БиХ. Уставни суд БиХ у пракси има и друге надлежности које су атипичне у модерном уставном судству, које још проширује,  што је апсолутно недопустиво.
  17. Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да покрене преговоре са Владом Федерације БиХ у циљу ургентног усаглашавања Закона о Уставном суду БиХ, којим ће бити регулисан његов састав и функционисање у складу са темељним принципима Устава БиХ, те отклоњене све препреке за даљи напредак државне заједнице према Европској унији и  да у наредном периоду припреми Закон о рехабилитацији свих незаконито смијењених лица из Републике Српске који су смијењени одлукама високих представника
  18. Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске и друге надлежне институције да покрену реформу институција правосуђа на нивоу БиХ - Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и система Високог судског и тужилачког савјета, које је високи представник наметнуо незаконитим одлукама, супротно Уставу. Закон о Суду БиХ мора да спријечи проширену надлежност суда у односу на кривичне законе ентитета, те да омогући формирање независног апелационог суда чија ће надлежност бити ограничена на предмете Суда БиХ. Реформе су нужне и да би се обезбиједило да Тужилаштво БиХ буде независно, одговорно и ослобођено доминације једне политичке странке или конститутивног народа или утицаја међународне заједнице. Ентитетске институције треба да имају овлашћења у погледу именовања и надзора над ентитетским судијама и тужиоцима, а надлежност у погледу судија и тужилаца на нивоу БиХ треба да буде равномјерно распоређена између ентитетских институција.
  19. Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да анализира ефекте неуставних преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ, укључујући надлежности пренесене путем тзв. међуентитетских споразума у области одбране и индиректних пореза, те да о томе извијести Народну скупштину, с циљем покретања разговора између ентитета и легитимних представника конститутивних народа о преиспитивању њихове ефикасности. Посебно, Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да изврши припреме како би се омогућило евентуално издвајање из ПДВ система БиХ и отварање посебног рачуна за ПДВ Републике Српске, будући да радом Управе за индиректно опорезивање БиХ, као и начином расподјеле прикупљених средстава, настаје штета за Републику Српску и њене грађане.
  20. Народна скупштина Републике Српске ће наставити дјеловати у складу са Резолуцијом о заштити уставног поретка и војној неутралности којом се Република Српска обавезала на војну неутралност. Народна скупштина Републикe Српскe подржава сарадњу са НАТО-ом и њеним кључним чланицама на питањима безбједности, али се противи чланству БиХ у НАТО, најприје због тога што неприхватљивим сматра формирање НАТО границе према Републици Србији, као и због огромних трошкова које би приступање овом савезу произвело за Републику Српску и БиХ. У случају насилних покушаја приступања Босне и Херцеговине НАТО савезу, Република Српска ће одржати референдум на којем ће грађани одлучити о чланству Републике Српске у било каквим војним савезима.

 

Заказивање посебне сједнице са предложеном тачком дневног реда затражила је потписима једна трећина народних посланика из клубова СНСД, ДНС, Социјалистичка партија, ДЕМОС, Уједињена Српске, НДП и два независна посланика.

На Колегијуму, уочи сједнице, договорено је да се лидери парламентарних партија, који су доставили захтјев за обраћање, парламенту обраћају по сљедећем редослиједу: Мирко Шаровић (СДС), Бранислав Бореновић (ПДП), Петар Ђокић (СП), Ненад Стевандић (УС) и Драган Чавић (НДП).

Сједници су присуствoвали предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске Милорад Додик и велики број гостију.

Сједници су присуствовали представници амбасада Руске Федерације и Холандије.