Народна скупштина усвојила Закључке у вези са политичко-економском ситуацијом у БиХ

Датум: 
01.02.2022 - 20:15

Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас на 27. посебној сједници 13 Закључака у вези са политичко-економском ситуацијом у БиХ, које су предложили клубови посланика СНСД-a, СП-а, ДЕМОС-a, Уједињене Српске и НПС-a.

З А К Љ У Ч Ц И

у вези са политичко-економском ситуацијом у Босни и Херцеговини

 

1.         Народна скупштина Републике Српске констатује да нису престали разлози због којих је Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке на Двадесетoj посебној сједници одржаној дана 30. 7. 2021. године.

2.         Народна скупштина Републике Српске констатује да су се представници Републике Српске у институцијама БиХ понашали и дјеловали у складу са закључцима усвојеним на Двадесетој посебној сједници одржаној дана 30. 7. 2021. године.

3.         Народна скупштина тражи да представници Републике Српске изабрани у Парламентарну скупштину БиХ предложе закон о забрани злоупотребе појма геноцид.

4.         Народна скупштина Републике Српске тражи од Владе Републике Српске да у парламентарну процедуру упути закон о финансирању невладиних организација.

5.         Народна скупштина Републике Српске подржава што скорије усвајање и ступање на снагу закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу на имовину.

6.         Народна скупштина Републике Српске ће основати радно тијело за борбу против корупције и својим актима предвидјети да на челу тог радног тијела буде представник опозиције.

7.         Народна скупштина Републике Српске тражи од Парламентарне скупштине БиХ да прије сваке сједнице достави Народној скупштини све материјале на разматрање ради заузимања ставова у адекватном временском року.

8.         Народна скупштина тражи од Савјета министара БиХ да прије сваке сједнице достави све материјале Влади Републике Српске на разматрање ради заузимања ставова у адекватном временском року.

9.         Народна скупштина тражи од Предсједништва БиХ да прије сваке сједнице достави све материјале предсједнику Републике Српске ради заузимања ставова у адекватном временском року.

10.       Народна скупштина Републике Српске сматра да је у складу са закључцима са Двадесете посебне сједнице, да представници Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ могу да присуствују сједницама, али на начин да у свом одлучивању уважавају ставове и одлуке Народне скупштине Републике Српске, Владе Републике Српске и предсједника Републике Српске, респективно.

11.       Народна скупштине Републике Српске предлаже предсједнику Републике Српске да упути поновни позив представницима институција и других конститутивних народа из ФБиХ за разговор и дијалог о могућим рјешењима за превазилажење тренутне кризе у БиХ.

12.       Народна скупштина Републике Српске остаје при ставу да БиХ може егзистирати само на бази Устава БиХ и договора између два ентитета и три конститутивна народа.

13.       Ови закључци ступају на снагу наредног дана од дана доношења. 

На сједници су се обратили сви лидери парламентарних политичких партија са сједишем у Републици Српској, као и предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић. Предсједник СДА Бакир Изетбеговић није се одазвао позиву предсједника Народне скупштине да присуствује сједници и изложи своје ставове.

На почетку сједнице посланицима се обратио предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, који је, у складу са Пословником, заказао данашњу сједницу и предложио дневни ред.

Обраћање објављујемо у цијелости:

„Поштовани народни посланици,

уважени гости,

даме и господо,

све вас срдачно поздрављам на почетку данашње посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске. Очекујем, и надам се, да ће она получити резултате због којих смо и сазвали ову посебну сједницу нашег парламента. Хоће ли на крају нашег засједања тако заиста и бити, зависи од свих нас који смо данас овдје. Прије свега и највише од нас самих. Због тога смо сви ми, не само позвани, него и дужни, да дамо све оно најбоље од себе, како би ова сједница била успјешна и оправдала разлоге сазивања и одржавања.

Даме и господо,

свима вама који сте данас овдје, па и цјелокупној јавности Републике Српске и Босне и Херцеговине која прати актуелна политичка збивања на овим геополитичким просторима, јасно је да у овој земљи штошта није, најблаже речено, у реду у посљедњих неколико мјесеци, а посебно од краја јула прошле године. То је вријеме, онај кључни историјски тренутак у којем је бивши високи представник међународне заједнице за БиХ Валентин Инцко, неуставно донио одлуку којом је наметнуо измјене Кривичног закона у БиХ, што је био окидач који је снажно допринио акцелерацији политичких тензија и погоршању укупне политичке, али и економске ситуације у Босни и Херцеговини. Политички односи између политичких актера у јавном простору Босне и Херцеговине су се драстично и драматично погоршали, постали су напети, непредвидиви, с тенденцијом даљег погоршања. Да је то тако, потврђује и исход преговора о измјени Изборног закона БиХ прије који дан у Неуму, у којима нису учествовали представници Републике Српске, тако да овај пут одговорност не може пасти на Србе и Републику Српску.

Као што знате, нема сагласности међу државно-административним, политичким и народносним конституенсима Босне и Херцеговине о овом и другим узроцима погоршања односа међу њима. Ако је тако кад је ријеч о узроцима, онда није чудо што нема сагласности ни о исходима и посљедицама таквих односа на јавној политичкој сцени Босне и Херцеговине. Али, као што је давно написао један познати пјесник, гдје је (узрок) опасност(и), ту је и спас. Наравно, кад се узроци отклоне.

И, што је посебно забрињавајуће, нема, односно до сада није било, ни суштинског разговора о свему томе, није било, и још нема, дијалога између главних протагониста политичког живота овдје код нас, у Босни и Херцеговини, иако је повремено, ту и тамо, било неких билатералних сусрета између представника појединих политичких странака или појединачних носилаца јавних или државних функција. Ипак, с обзиром на дубину и густину проблема са којима се суочавамо у посљедње вријеме, то је недовољно.

Ако хоћемо да превазиђемо стање у којем се тренутно налазимо, а ја сам увјерен да то хоћемо сви ми који смо данас овдје, као и огромна већина грађана ове земље, без обзира у којем ентитету живе и како се национално и конфесионално опредјељују, морамо разговарати. У име тог императива, а с циљем превазилажења стања у којем се налазимо, морамо се састајати, сусретати и разговарати. Морамо што прије отпочети дијалог о свим тзв. отвореним питањима и другим препрекама успјешнијем артикулисању проблема у овој политичкој заједници.

Ми, који смо данас носиоци одговорних функција у институцијама власти, било на нивоу институција БиХ, било ентитета или кантона, односно у политичким странкама, не смијемо бити неодговорни и проблеме са којима се очигледно суочавамо, гурати „под тепих“ и остављати их неријешеним у насљеђе будућим генерацијама. Ако већ немамо ни приближно усаглашене оцјене о прошлости, нема оправдања за стално сукобљавање о будућности.

Због тога је неко морао први да „стартује“, иницира и организује дијалог о свим круцијалним питањима која се тичу односа и живота у Босни и Херцеговини. Наравно, у Босни и Херцеговини каква је уговорена и легализована у Дејтону, а дефинитивно потврђена у Паризу, крајем 1995. године, а не некој виртуелној и скројеној по мјери само једног чиниоца сложене конституције БиХ, свеједно да ли је то ентитет или конститутивни народ. Босна и Херцеговина је одавно множина: два етнитета, три конститутивна народа и више националних мањина, три или четири религије, три културе и традиције итд. Због тога се ништа битно у њој не може догодити и успјешно градити уколико се не полази од те и такве њенe триангуларности.

И, ево, Народна скупштина Републике Српске је препознала тежину актуелних проблема, првенствено политичких, а затим и економских и осјећа се позваном да отвори разговор о тој теми и тим проблемима, не доводећи у питање права и других надлежних да то исто раде, па је с тим циљем и заказала ову своју посебну сједницу, у увјерењу да је она тренутно најподеснији форум на којем би се чула и међусобно суочила свеколика размишљања, идеје и приједлози, прије свега о начинима и могућностима превазилажења проблема који оптерећују политичке односе у БиХ у посљедње вријеме.

Истине ради, Народна скупштина Републике Српске је и до сада неколико пута, на више својих посебних засједања, отварала дебату о стању у Босни и Херцеговини и позицији Републике Српске у њој, доносила одређене закључке, декларације и друге правне и политичке акте, у којима је нудила и позивала на дијалог са, прије свега, политичким представницима другог ентитета у БиХ, тј. Федерацијом Босном и Херцеговином, али и са представницима институција Босне и Херцеговине, те предлагала начине рјешавања неколиких горућих политичко-економских питања, о чему има више назнака и у писаном радном материјалу који сте добили у позиву за ово засједање, и који треба да послужи само као подстицај за расправу.

Међутим, на све те иницијативе и позиве актера из Републике Српске, прије свега њених институција, није било адекватног одговора, да не кажем никаквог. Најчешћи одговор политичких субјеката и фактора из Федерације БиХ, посебно руководстава неких политичких странака са сједиштем у Федерацији БиХ, био је да се разговори морају одвијати у институцијама у БиХ, а не између лидера и представника политичких странака, без обзира да ли оне конституишу и врше власт или не. Такође, и изјаве представника тзв. међународне заједнице биле су, најблаже речено, немуште и непродуктивне или су, пак, оправдавале реакције и понашање само једне стране у БиХ, бошњачке политичке елите.

Па, ево, Народна скупштина је институција Републике Српске, а Република Српска је, надам се за све нас, неупитна дејтонска чињеница. У тој највишој представничкој, уставотворној и законодавној институцији Републике Српске, заказали смо разговор о стању и односима у Босни и Херцеговини, и нема оправдања за неучествовање у њему. Неучествовање у њеном засједању, значи неприхватање њеног фактицитета, значи неприхватање дијалога о круцијалним питањима устројства и функционисања Босне и Херцеговине, а што за посљедицу има пролонгирање рјешавање проблема који компликују односе у њој.

Ми из Републике Српске смо спремни да у било којем тренутку и на било којем мјесту учествујемо у дијалогу о истим темама са представницима Федерације Босне и Херцеговине у њеним институцијама, а потом, кад се стекну услови за то, и у институцијама саме Босне и Херцеговине. Увјерен сам да дијелите моје увјерење да ће учесници било којег дијалога наћи погодно мјесто и прави тренутак за њега, уколико су посвећени налажењу рјешења за проблеме који оптерећују односе страна учесница дијалога, уколико су актери дијалога посвећени циљу. А циљ данашњег и сваког будућег разговора о БиХ, на било којој адреси у БиХ, јесте и треба да буде очување мира, стабилности, очување дејтонске архитектуре Босне и Херцеговине, унапређење политичког система, развој економије и стварање бољих услова живота наших грађана. Све остало проистећи ће из рјешења „уских грла“ у наведеним областима живота и рада у БиХ.

Уважене колеге посланици, поштовани гости,

имајућу у виду све претходно назначено, опредијелио сам се, користећи пословничке могућности, за заказивање данашње посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске у понуђеном формату и актерима. Са нама је данас овдје, међу осталим уваженим гостима, који су овом приликом такође и у улози својеврсних домаћина, и предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ господин Драган Човић, предсједник Хрватске демократске заједнице БиХ. Истине ради, на ово засједање је био позван господин Бакир Изетбеговић, лидер још једне странке са сједиштем у Федерацији Босне и Херцеговине, која има посланике у овој Народној скупштини, али он из неких разлога није искористио могућност да се обрати на овом засједању нашег парламента, упркос позиву да то уради. Међутим, он у писаној кореспонденцији са предсједником Народне скупштине, што је такође својеврсни облик дијалога, није пропустио прилику да каже због чега није дошао и да постави услове које бисмо ми требали да испунимо, е да би он дошао и обратио се народним посланицима. Наравно да се може и без оног кога нема, без обзира што сам увјерен да неће проћи много времена до сусрета трију страна у БиХ. Тим прије и више, са достојном пажњом саслушаћемо излагање г. Драгана Човића.

Као што сте већ примијетили, ми вам за данашњу сједницу нисмо сервирали никакве унапријед припремљене закључке, ставове или одлуке. Не, хтјели смо да водимо разговор о питањима која произлазе из теме дефинисане дневним редом, да никога ни са чим не условљавамо нити намећемо пожељна рјешења за било кога ко у расправи учествује. Уколико, пак, у данашњем дијалогу сви заједно дођемо до неких рјешења, лако ћемо се договорити, данас или касније, о закључцима или другим правним и политичким актима који би били норма и путокоз којим путем даље ка пацификацији напетости у БиХ и бољем и већем међусобном уважавању.

Позивам вас да у толерантној атмосфери, с пуним уважавањем другог и другачијег опредјељења и мишљења, дамо допринос артикулисању отворених питања правно-политичке и социјално-економске ситуације у Босни и Херцеговини у овом тренутку њене повјеснице“.