Одбор за уставна питања затражио од Уставног суда БиХ да одбије неосноване захтјеве Клуба Бошњака за оцјену уставности Закона о шумама и одредби Закона о обезбјеђењу квалитета у високом образовању Републике Српске

Датум: 
21.06.2021 - 11:30

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске утврдио је одговор Уставном суду БиХ на захтјев седам делегата у Клубу Бошњака у Вијећу народа Републике Српске за покретање поступка за оцјену уставности Закона о шумама и одредби Закона о обезбјеђењу квалитета у високом образовању Републике Српске и предложио Уставном суду да ове захтјеве одбије. 

Одбор за уставна питања, још једном, нагласио je да Вијеће народа Републике Српске не представља један, посебан дом, Народне скупштине Републике Српске, тачније, да Вијеће народа није посебан законодавни орган и да с обзиром на то да делегати у Вијећу народа ни по ком основу немају активну легитимацију за подношење захтјева за оцјену уставности закона.

Одбор за уставна питања наводи да су потпуно неутемељене тврдње подносилаца захтјева да је Закон о шумама Републике Српске у супротности са Уставом БиХ, како у формалноправном, тако и материјалноправном смислу, јер се њиме не крши нити једна одредба Устава БиХ. Сходно томе, Одбор сматра и да је потпуно без основа и приједлог делегата у Клубу Бошњака за доношење привремене мјере забране примјене Закона о шумама до доношења коначне одлуке Уставног суда БиХ.  

Одбор за уставна питања Народне скупштине истиче да је захтјев за оцјену уставности Закона о шумама мериторно неоснован због погрешног тумачења Устава БиХ и да га због тога Уставни суд БиХ треба у потпуности одбити.  

Одбор за уставна питања наводи да су у потпуности неосновани наводи подносиоца захтјева да Народна скупштина Републике Српске нема уставни основ за правно регулисање питања управљања и газдовања шумама и шумским земљиштем, јер су ова питања јасно прописана Уставом БиХ из којег несумњиво произлази да се ради о питању у искључивој надлежности ентитета.    

Одбор указује на још једну нетачну тврдњу из поднесеног захтјева, а то је да су органи Републике Српске нижи органи. Одбор истиче да у БиХ не постоји хијерархијски однос између институција БиХ и институција Републике Српске, па самим тим ни институције Републике Српске не могу бити нижи органи, како их ословљавају подносиоци захтјева. Одбор за уставна питања подсјећа да је Устав БиХ успоставио јасну подјелу надлежности између нивоа БиХ и ентитета, тако да ни институције ова два нивоа немају хијерархијски однос тј. институције БиХ нису ни на који начин надређене институцијама Републике Српске, нити имају било каква овлаштења каква би имао виши орган.

 Када је ријеч о оспоравању одредби Закона о обезбјеђењу квалитета у високом образовању Републике Српске, Одбор за уставна питања истиче да област високог образовања, по члaну III Устава БиХ, није у надлежности институција БиХ, него је у искључивој надлежности ентитета.  Имајући то у виду, да се закључити да је и обезбјеђење квалитета у високом образовању у надлежности ентитета.

Одбор сматра да су нетачни наводи подносилаца захтјева за оцјену уставности да је Народна скупштина Републике Српске доношењем Закона о обезбјеђењу квалитета у високом образовању Републике Српске игнорисала обавезу усклађивања истог са Оквирним законом о високом образовању у БиХ. Одредбе предметног Закона у потпуности су усклађене са Оквирним законом о високом образовању у БиХ, што је Одбор образложио у одговору за сваки оспорени члан појединачно.

Поред тога, ентитети имају право, не само да самостално уређују питања која нису изричито уређена Оквирним законом о високом образовању, већ имају право и да уређују питања која јесу уређена овим законом, будући да ентитети могу да прилагођавају и разрађују законска начела својим друштвеним приликама и правним системима.

Одбор за уставна питања утврдио је одговоре Уставном суду Републике Српске који се тичу оцјене уставности одредби Закона о пољопривредном земљишту и Закона о кривичном поступку.

Сједницом Одбора предсједавао је предсједник Одбора и Народне скупштине Недељко Чубриловић.