Одбор за уставна питања утврдио Одговор Уставном суду БиХ у вези са Захтјевом за покретање поступка за оцјену уставности Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти

Датум: 
18.05.2022 - 14:00

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске утврдио је данас, 18. маја 2022. године, Одговор Уставном суду БиХ у вези са Захтјевом за покретање поступка за оцјену уставности Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти у смислу усклађености са чланом I/1, III/3б, IV/4е и чланом 2 Анекса II Устава Босне и Херцеговине.

Захтјев су поднијели посланици Дома народа Парламентарне скупштине БиХ који наводе да су одредбе садржане у овом закону у супротности са појединим члановима Устава БиХ, јер је, по њиховом мишљењу, питање „државне имовине“ у искључивој надлежности државе БиХ и њених органа. Подносиоци Захтјева оспоравају предметни закон у цјелости, истичући да Република Српска нема уставни основ за доношење овог закона, на начин да оспоравајући формалноправни аспект овог закона оспоравају надлежност Републике Српске да регулише предметну материју.

У Одговору на Захтјев, Одбор за уставна питања наводи да је наведени захтјев мериторно неоснован због погрешног тумачења Устава БиХ и да га Уставни суд треба у цјелости одбити, као и Захтјев за доношење привремене мјере до доношења коначне одлуке Уставног суда БиХ.

Одбор истиче да Република Српска има надлежност за доношење закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти, односно има надлежност да регулише сва питања која су од значаја за имовинска, односно својинска права, а прије свега питања у вези са „државном имовином“, те да оспорени закон није у супротности ни са Уставом Републике Српске, ни са Уставом БиХ. 

У Одговору Одбора за уставна питања истиче се да је оспорени закон донесен на основу овлашћења које је садржано у Уставу Републике Српске који је у сагласности са Уставом БиХ. Устав Републике Српске у Амандману XXXII на члан 68 тачки 6 даје овлашћење Републици да уређује и обезбјеђује својинске односе, те да врши заштиту свих облика својине. Ова одредба произилази и из Устава БиХ који у члану III/1 таксативно набраја питања која су у надлежности институција БиХ, истовремено прописујући у члану III/3а да све Владине функције и овлашћења која нису овим уставом изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима.

Одбор такође наводи да тврдња подносилаца Захтјева да је питање „државне имовине“ једно од осталих питања за која је надлежна Парламентарна скупштина и да оно потпада под искључиве надлежности БиХ – прије свега contarditio in adiecto, а затим и чисти произвољни конструкт. Једна надлежност не може бити истовремено и „једно од осталих питања“ и „искључива надлежност“. То је напросто неспојиво.

Због свега наведеног Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске једногласно предлаже да Уставни суд БиХ предметне захтјеве одбије као неосноване.

Сједницом Одбора предсједавао је предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић.