Окончана Тринаеста посебна сједница Народне скупштине, усвојен Изборни закон Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске ноћас је на Тринаестој посебној сједници усвојила Изборни закон Републике Српске – приједлог народних посланика.

Усвојен је и Закон о допунама Закона о раду – по хитном поступку, уз прихваћен амандман Владе Републике Српске.

Народни посланици усвојили су и Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске – приједлог народних посланика, као и Закон о имунитету Републике Српске – приједлог народних посланика.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је у четвртак, 18. априла, на Тринаестој посебној сједници, Закључни извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године и Закључке у вези са овим извјештајем.

Усвојени Закључци клубова посланика СНСД, СДС, ПДП, ДЕМОС, СП, НПС, УС, За правду и ред и посланичких група СПС, ДНС и Народни фронт:

1. Народна скупштина Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина) се упознала са Закључним извјештајем Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године (у даљем тексту: Извјештај Комисије).
2. Народна скупштина констатује да ће Извјештај Комисије (у саставу: Гидеон Грајф, предсједник и чланови Јуки Оса, Стивен Мејер, Лоренс Френч, Роџер В. Бајарт, Марија Ђурић, Аденреле Шинаба, Ђузепе Закарија, Валтер Маношек и Маркус Голдбах) допринијети објективном и непристрасном сагледавању страдања свих народа у сребреничкој регији и посебно истиче чињеницу да је Комисија радила у потпуно неутралним условима без било каквих захтјева или наметања од стране институција Републике Српске или пак било каквих политичких захтјева.
3. Народна скупштина је увјерена да ће једино цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у сребреничкој регији, али и у цијелој БиХ, допринијети јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација.
4. Народна скупштина изражава свој пијетет према свим жртвама и њиховим породицама из трагичног сукоба у БиХ и осуђује ратне злочине почињене на свим странама.
5. Народна скупштина одбацује Извјештај Комисије за истраживање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године, сачињен у Бањалуци јуна 2004. године и 15. октобра 2004. године и сматра га нетачним, непрофесионалним, тенденциозним, шпекулативним, који је наметнут политичким притисцима од стране високог представника Педија Ешдауна и самим тим сачињеним необјективно и злонамјерно против Срба и Републике Српске.
6. Народна скупштина указује на чињеницу да је у Извјештају Комисије утврђено да је у периоду од 1992. до 1995. године, као посљедица етничког чишћења српског народа, убијено и страдало више од 2650 цивила, заробљених војника и припадника сеоских стража.
7. Народна скупштина подржава ставове изнесене у Закључцима Извјештаја Комисије, те потврђује да је термин „геноцид“ за Сребреницу нетачан и да се не може прихватити и Народна скупштина ту квалификацију трајно одбацује имајући у виду да је цивилно становништво, односно жене, дјеца и старци, безбједно евакуисано, док је један број ратних заробљеника размијењен, тако да је максималан број страдалих припадника муслиманске националности до 3000.
8. Осуђујемо и сматрамо апсолутно недопустивим и неприхватљивим поступке амбасадора Златка Лагумџије, сталног представника БиХ при Уједињеним нацијама, који су усмјерени на припрему и достављање Приједлога резолуције о „геноциду“ у Сребреници Генералној скупштини Уједињених нација, без консултација и сагласности институција БиХ, ентитета и конститутивних народа, с циљем демонизације Републике Српске и српског народа као геноцидног, те тражимо да српски члан Предсједништва БиХ покрене процедуру у Предсједништву БиХ за разрјешење амбасадора Златка Лагумџије, јер га Република Српска и српски народ одбацују као амбасадора БиХ.
9. Народна скупштина Републике Српске констатује да је механизам спољне политике БиХ урушен и да амбасадори који се именују са територије Републике Српске морају поштовати одлуке институција Републике Српске и да су једино обавезни да слиједе спољну политику БиХ која је заснована на Уставу БиХ и искључиво усаглашеним одлукама Предсједништва БиХ.
10. Задужују се Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица да наставе активности које имају за циљ презентовање резултата рада и Извјештаја Комисије широј домаћој и међународној јавности.
11. Позивају се чланови Представничког дома који се бирају директно из Републике Српске и делегати Дома народа које бира Народна скупштина да ове закључке упуте у расправу у Парламентарну скупштину БиХ.
12. Народна скупштина ће са овим закључцима упознати институције Републике Србије као потписника и гаранта Дејтонског мировног споразума, као и учеснике Великог васкршњег сабора Републике Србије и Републике Српске.
13. Ови закључци ступају на снагу наредног дана од дана доношења.

Усвојена је и Одлука о саставу делегације Народне скупштине Републике Српске у Парламентарном форуму Република Србија - Република Српска. У ову делегацију изабрани су народни посланици:

1. Игор Жунић, предсједник,
2. Милан Трнинић, замјеник предсједника,
3. Дарко Бањац, члан,
4. Ања Љубојевић, члан,
5. Срђан Мазалица, члан,
6. Маја Драгојевић Стојић, члан,
7. Мирна Савић Бањац, члан,
8. Сузана Гашић, члан,
9. Александар Трнинић, члан,
10. Огњен Куљић, члан и
11. Мирсад Дуратовић, члан.

Тринаеста посебна сједница Народне скупштине Републике Српске, у складу са чланом 74 Устава Републике Српске, чланом 170 став 1 и чланом 171 Пословника Народне скупштине Републике Српске, сазвана је на захтјев народних посланика и Владе Републике Српске.

На захтјев Владе Републике Српске, у складу са чланом 170 став 1 Пословника Народне скупштине Републике Српске, на дневни ред Тринаесте посебне сједнице уврштена је тачка: Приједлог закона о допунама Закона о раду – по хитном поступку.

Тринаестој посебној сједници Народне скупштине Републике Српске присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Уставног суда Републике Српске Џерард Селман, као и други гости.

На почетку сједнице минутом ћутања одата је почаст жртвама свих народа у сребреничкој регији и Одбрамбено-отаџбинском рату.