Уводно обраћање предсједника Чубриловића на округлом столу поводом 30. година постојања Народне скупштине Републике Српске
Уводно обраћање предсједника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића на округлом столу који је Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци организовао поводом 30 година постојања Народне скупштине Републике Српске на тему „Народна скупштина као темељ државотворности Републике Српске“:
„Уважени професори, представници академске заједнице,
Поштовани гости, даме и господо,
Све вас срдачно и пријатељски поздрављам и најискреније изражавам задовољство што имамо прилику да и на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, обиљежимо значајан датум у нашој историји – 30 година од оснивања и дјеловања Народне скупштине Републике Српске.
Хвала вам што сте својим напорима омогућили да се овај округли сто одржи и да се овај јубилеј обиљежи на нашем највећем универзитету. На овај начин сви заједно показујемо приврженост нашем заједничком националном, народном, есенцијалном и сваком другом циљу – циљу опстанка и развоја Републике Српске.
Задовољство ми је што сам у прилици да вам се обратим као предсједник највишег уставотворног и законодавног органа Републике Српске, у име десет сазива Народне скупштине која је до сада имала седам предсједника и 30 година парламентаризма.
Ове чињенице говоре саме за себе. Говоре о континуитету, говоре о зрелости, институционалности и државотворности нашег народа на овим просторима.
Веом је важно да и академска заједница обиљежава овај јубилеј, расправља и проноси мисао о државотворности српског народа, Републике Српске и свих њених грађана.
Готово сваки пут када су се дешавале велике промјене у свјетској политици ми смо директно осјећали посљедице тих промјена. Тако је било прије 30 година, а тако је, нажалост, и данас. Међутим, данас имамо Републику Српску и нашу Народну скупштину која наставља правни, политички и институционални континуитет српског народа у Босни и Херцеговини.
У борби за опстанак и самоопредјељење српског народа на овим просторима и успостављање Републике Српске као државотворне заједнице, улога Народне скупштине је од пресудног значаја. Она је, заиста, имала историјску мисију, позвање и одговорност. Чињеница да је након њеног формирања створена, одбрањена, легализована и учвршћена Република Српска, најбоље потврђује оправданост стварања Народне скупштине.
Можемо с правом констатовати да је, у протеклих 30 година, Народна скупштина Републике Српске одиграла значајну, па можда и кључну улогу у развоју Републике Српске, изградњи правног система, у политичкој еманципацији српског народа и очувању његове слободе и права на самоодређење, те права на властиту државност и очување националног идентитета. Она је извор легитимитета и основ легалности, она је темељ државотворности Републике Српске, баш овако како сте ви одредили наслов овог округлог стола.
Изазови са којима се суочава ововремени сазив Народне скупштине, као и Република Српска у цјелини, нису ништа мањи и лакши него што су били они у ранијем периоду.
Због тога сматрам да треба нагласити да се и данас, у критичним тренуцима и изазовима за опстанак наше Републике, мора промовисати и дугорочно постићи српско јединство у вези основних витанлних националних интереса.
Без обзира на структуру свих досадашњих сазива, Народна скупштина Републике Српске сачувала је свој дигнитет као политички и најважнији законодавни орган. Народна скуштина и даље ће бити мјесто сабора народних представника, без обзира на њихово политичко опредјељење, да ће кроз њу говорити и дјеловати дух нашег народа.
Народну скупштину требамо чувати и сачувати, бранити и одбранити, те неокрњену предати у насљеђе будућим генерацијама.
Хвала вам за пажњу и желим вам успјешан рад“.
Учеснике округлог стола поздравили су декан Факултета политичких наука проф. др Ранка Перић Ромић и ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин.
Реферате на округлом столу ће поднијети академик проф. др Рајко Кузмановић, академик проф. др Снежана Савић, емеритус проф. др Ненад Кецмановић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Дарко Радић и проф. др Срђа Трифковић.