У Народној скупштини Међународна научно-стручна конференција: Научним и стручним приступом до најбољих законских рјешења о увреди и клевети

Датум: 
17.05.2023 - 11:00

„Отворен дијалог и научно сагледавање компаративних искустава једини је начин да се дође до најбољег резултата када је ријеч о законским рјешењима о увреди и клевети“, истакли су учесници Међународне научно-стручне конференције која се одржава у Народној скупштини Републике Српске на прес-конференцији уoчи почетка конференције.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић рекао је да на научној конференцији учествују угледни професори из региона, представници научне заједнице, невладиних организација и медија.

„Желио бих да ово буде расправа на којој ће се указати на неке ствари које нису добре, зашто закон треба или не треба, а да то не буде дијељење политичких оцјена закона са једне или са друге стране“, рекао је Стевандић новинарима прије почетка конференције о теми „Увреда и клевета у праву Републике Српске и земаља региона“.

Модератор Конференције Љубинко Митровић рекао је да ће на скупу бити изложено 16 реферата у којима се из научног аспекта говори о увреди и клевети.

Говорећи о Нацрту закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, Митровић је оцијенио да у том законском акту има неколико ствари које „не могу проћи“, међу којим и непримјерено високе казне за клевету и увреду.

„Ако у тренутном кривичном законику ни за једно кривично дјело немамо прописане распоне, а овдје имамо, то за мене технички није у реду“, рекао је Митровић, додајући да добро треба размислити и о начину покретања поступка.

Професор Правног факултета Универзитета „Привредна академија“ из Новог Сада Зоран Павловић указао је да у европском законодавству постоје увреда и клевета као кривично дјело, те нагасио да би ову област требало регулисати тако да је увијек критика дозвољена, али да не смије да пријеђе границу када постаје кривично дјело.

„Треба у том контексту и то посматрати, да се направи што је боље могућа правна норма која ће давати правичне резултате. Само кроз отворени дијалог може се доћи до најбољих рјешења, а док нешто не почне да се примјењује, без обзира на то како је нормирано, нећемо моћи да судимо на адекватан начин“, рекао је Павловић.

Професор Правног факултета Универзитета у Осијеку Игор Вулетић каже да права говора и слобода изражавања имају своја ограничења, али да је ту врло тешко наћи одговарајући баланс.

Он је рекао да Хрватска има другачији систем прописивања новчаних казни који је у вези са личним примањима особе која се осуђује, са идејом да казна буде прилагођена финансијским могућностима конкретног починиоца.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Мостару Илија Муса рекао је да три кантона у Федерацији БиХ, у којима је смјештен највећи број медија, немају законе који регулишу медијски рад, те се у њима не може регулисати цијели законски спектар за дјела против части и угледа.

„Увјерен сам да наше судије и судови заиста дјелују независно у БиХ и да не би смјело доћи до било каквих злоупотреба у погледу примјене позитивно-правних прописа“, истакао је Муса.