Чубриловић: Дан устанка против фашизма, један од најважнијих датума који свједоче нашу славну прошлост
ГОВОР ПРЕДСЈЕДНИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ НА ОБИЉЕЖАВАЊУ ДАНА УСТАНКА У МИЛИЋА ГАЈУ:
Даме и господо, припадници и потомски партизана, црквени великодостојници, јуначка Козаро,
Свима вама данас, на овом мјесту, желим да честитам Дан устанка у борби против фашизма 1941. године, дан када сте ви, храбри Козарчани, међу првима у Европи препознали зло фашизма и нацизма и храбро устали у одбрану своје земље.
Зато је овај датум, Дан устанка против фашизма, један од најважнијих датума који свједоче нашу славну прошлост и одлучност нашег народа који је кроз вијекове плаћао највећу цијену слободе, да би ми, потомци славних предака, уживали у њеним благодетима.
Нажалост, то данас многи покушавају да нам оспоре и одузму. Данас чине све да нам ревидирају историју и да српски - слободарски народ, народ који је био жртва истинског геноцида, о којем свједоче и јаме убијене козарачке дјеце недалеко одавде, прогласе геноцидним. То данас раде они чије су земље биле предводници нацистичке идеологије, али и они, наше комшије, које су у највећем броју били у другим војскама извршиоци геноцида над српским народом.
Никада не смијемо заборавити да је српски народ у Другом свјетском рату поднио огромне жртве у борби против фашизма, нацизма и других њихових савезника, те да је та јуначка борба и жртве пале у њој једна од основних лекција које морају да уче генерације које долазе, како се никада и никоме више не би догодило такво зло.
Херојска борба српског народа Козаре не смије се заборавити, али не смију се заборавити ни невине жртве, страдања и погроми цивилног становништва.
Комунистичка власт је дала тежиште на херојску борбу, како би се прича о злочинима над козарачким женама и дјецом, потиснула и ставила у други план. Зато је веома важно оно што данас раде млади историчари, који послије 80 година први пут отварају са научне тачке питање злочина почињених на Козари, објављују имена жртава и починиоца. Знам да сте прије неколико дана имали прилику овдје у Кнежици, да присуствујете промоцији двије такве књиге младих научника, чије је издавање подржала и Влада Републике Српске. То треба наставити и даље радити, и у другим срединама Републике Српске.
Јасно је да је српски народ у Другом свјетском рату био жртва геноцида који је усташки режим Независне Државе Хрватске проводио на просторима широм наше Републике. Стотине хиљаде Срба, жена, стараца, дјеце, окончало је животе у страшним мукама у усташким логорима смрти, крајишким јамама и бројним стратиштима.
Никада не смијемо заборавити да је у Другом свјетском рату баш у тој злочиначкој држави постојао једини логор за дјецу који свједочи о геноцидном плану затирања цијелог једног народа. Био је то геноцид, без дилеме, без обзира што га каснија власт није тако дефинисала, нити му дала епилог који је заслуживао.
На Дан устанка дужност и обавеза свих нас је да се сјетимо оних који су дали животе у борби против фашизма и нацизма, али и свих невино убијених у логорима смрти, само зато што су били Срби, Јевреји, Роми, те да им и данас обећамо да их никада нећемо заборавити и изневјерити.
Пред нама је тешка политичка борба у којој ћемо побједити, јер нас на то обавезује херојска борба Козарчана за слободу, али и гробови стотина хиљада невино убијених жена и дјеце, само зато што су били Срби. Њихова жртва је наш завјет да слобода и истина немају цијену.
То свједочимо и данас, када страни моћници намећу закон којим се забрањује негирање наводног геноцида који су наводно починили Срби у Сребреници. Тим наметнутим и нама неприхватљивим законом забрањује се и свако будуће истраживање о томе шта се заиста десило у Сребреници и писање о томе, што није ништа друго него забрана слободе мисли, говора, научног истраживања. То је пут у средњи вијек. Е, па нећемо пристати на то! И ми, лидери свих политичких странака јуче смо једногласно одбили наметнуту одлуку одлазећег високог представника и истрајаћемо у њеном провођењу.
Нека живи слободна Република Српска и у њој слободна Козара и сви Козарчани.
Хвала вам и живјели!