Чубриловић на Конференцији предсједника парламената земаља Jугоисточне Европе и Вишеградске групе у Будимпешти: Република Српска и БиХ чврсто опредијељене за европске интеграције

Датум: 
04.11.2019 - 12:00

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловића данас је у Будимпешти у обраћању на 9. Конференцији предсједника парламената земаља Jугоисточне Европе и држава Вишеградске групе о проширењу ЕУ, коју је отврорио предјседник Владе Мађарске Виктор Орбан, поручио да су Република Српска и Босна и Херцеговина одавно чврсто опредијељене за европске интеграције, и да имају снажну жељу да што прије постану пуноправне чланице Европске уније.

Говор предсједника Чубриловића објављујемо у цијелости:

„Част и задовољство ми је што вас могу поздравити у име Народне скупштине Републике Српске и у своје име. Такође, драго ми је што данас учествујем на овом важном скупу предсједника парламената држава Југоисточне Европе и држава чланица Вишеградске групе, на којем ћемо размијенити мишљење о веома важној теми, посебно за нас који долазимо из држава из Југоисточне Европе.

Као што знате, Република Српска је државотворни ентитет Босне и Херцеговине успостављене на основи Дејтонског мировног споразума, која се састоји из два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Колега који је говорио прије мене представља парламент Федерације Босне и Херцеговине, а ја парламент Републике Српске и на тај начин овдје је представљена цијела Босна и Херцеговина.

Поштоване колеге,

вама је познато да су Република Српска и Босна и Херцеговина одавно чврсто опредијељене за европске интеграције, и да имају снажну жељу да што прије постану пуноправне чланице Европске уније. На том путу постигнути су одређени позитивни резултати и, упркос неким нашим унутрашњим слабостима, тај процес је сад неповратан. Напротив, у односу на вријеме од само неколико година раније, данас је јавно мњење код нас већински усмјерено ка европским интеграцијама, а нема ниједне политичке странке која је антиевропски опредијељена.

Народна скупштина Републике Српске уназад неколико година готово сву легислативу коју доноси ускладила је са правним тековинама Европске уније. Примјера ради, на прије три дана завршеној редовној сједници нашег парламента усвојено је више закона усклађених са прописима Европске уније, као што је донесена и Стратегија за унапређење и заштиту права припадника националних мањина у Републици Српској за период од 2020. до 2024. година. Наведено потврђује нашу проевропску оријентацију. И други органи и институције власти у Републици Српској такође су посвећене испуњавању својих обавеза, с циљем што бржег напредовања ка Европској унији.

То напредовање Републике Српске и Босне и Херцеговине ка чланству у заједници европских држава и народа било би и брже да су на вријеме имплементирани резултати парламентарних избора у БиХ, одржаних прије више од годину дана. Наиме, на нивоу институција БиХ, као заједничке државе чији су саставни дијелови два ентитета, још нису конституисани сви органи власти. Посебан је проблем што није формиран важан орган извршне власти – Савјет министара БиХ, због тога што се његово неформирање највише осјећа управо у координацији активности на попуњавању Упитника Европске комисије, те рјешавања проблема у сфери илегалне миграције са којом је и Босна и Херцеговина суочена већ годину-двије. Ми из Републике Српске не постављамо никакве услове за конституисање Савјета министара и чекамо да иста свијест преовлада и у Федерацији БиХ. Што се тиче Народне скупштине Републике Српске, сигуран сам да ћемо максимално одговорно радити на томе да се што прије формира Савјет министара БиХ и да се испуњавају друге обавезе које нас чекају на путу европских интеграција.

Нема сумње, у тим активностима требаће нам помоћ држава чланица Европске уније. Због тога изражавам посебну захвалност државама-чланицама Вишеградске групе које су спремне да нам помогну, да у наше име говоре у институцијама Европске уније. Вјерујем да ни колеге из парламената осталих западнобалканских и југоисточно-европских држава неће имати ништа против тога да се релевантни субјекти из држава Вишеградске групе интензивније укључе у наше напоре да испунимо услове како бисмо и ми били примљени у Европску унију.

Због тога са жаљењем констатујем да су посљедње одлуке Савјета Европске уније по којима је, Албанији и Сјеверној Македонији, макар и привремено, заустављен пут напредовања ка Европској унији. То, уколико се брзо не превазиђе, може дестимулативно дјеловати на евроунијски ентузијазам у осталим државама Западног Балкана. Да се то не би десило, нама треба јасна перспектива даљњег проширења Европске уније и на све државе  Југоисточне Европе. Мање је важно да ли ће се тај процес завршити до 2025. или 2027. године, од наговјештаја да би се он могао редефинисати или условити неким новим елементима или садржајима односа између западнобалканских и држава Европске уније. Нама не одговара идеја тзв. стратешког партнерства, тј. парцијалног учешћа у Европској унији, него само интегралног, па макар до њега касније дошли.

Имајући у виду претходно наведено, подржавам Изјаву из Будимпеште о проширењу Европске уније коју су подржале државе Вишеградске групе. Захваљујем се на том напору и спремности да нам пружите помоћ на путу у Европску унију, а држави домаћину овог скупа, Мађарској, захваљујем на гостопримству и одличној организацији конференције“.