Јавна расправа о Нацрту устава у Добоју: Велика подршка новом уставу Српске, могућ и референдум

Јавна расправа о Нацрту устава Републике Српске, седма по реду, одржана је данас у Скупштини града Добоја. 

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић, који је присуствовао јавној расправи, рекао је му је част што се овај процес одвија у законском року који је дала Народна скупштина, као и да је, сумирајући оно што се чуло на јавним расправама, веома задовољан  великом подршком у напорима да се донесе нови устав Републике Српске.

„Истовремено видјели смо и изјаве оних који не долазе на јавне расправе, а коментаришу их из неког политичког миљеа, да ли опозиционог или неког другог сектора. Увијек смо спремни да  провјеримо на референдуму шта народ мисли. Уколико они сматрају да је одлука у Народној скупштини о промјенама Устава плод политичког тренутка увијек можемо да то провјеримо код народа и да проведемо референдум као алтернативу“, рекао је предсједник Стевандић.  

Предсједник Радне групе која помаже Одбору за Уставна питања Народне скупштине у припреми и изради новог устава проф. др Витомир Поповић рекао је да је задовољан великим интересовањем за јавне расправе у свим градовима у којима су одржане.

Појаснио је да Радна група ради на тексту Нацрта устава и да је њен задатак више техничке природе, а то је да дају приједлоге и сугестије на текст Нацрта устава и упуте их Одбору за уставна питања Народне скупштине Републике Српске.

„Након тога, заједно са Одбором, треба да дођемо до коначне верзије текста новог устава, који би усвојила или Народна скупштина или би, како предсједник рече, био усвојен путем референдума“, рекао је Поповић.

Истакао је да је Устав из фебруара 1992. године основа за доношење новог устава.

„Нама је Устав из фебруара 1992. године основа за доношење новог устава. Ми се њега никад нисмо одрекли, иако је велики број амандмана наметнут од стране високих представника, нарочито Волфанга Петрича, који је ту дужност обављао од 1999. до 2002. године, а потом Педија Ешдауна, од 2002. до 2006. године. Они су направили читав низ интервенција на Устав и у  значајној мјери промијенили и унутрашњу структуру и утицали на законодавство које произилази из Устава као највишег правног и политичког акта. Будући да данас имамо око 114 амандмана на Устав, а у правној процедури није обичајено да се ради пречишћени текст устава, кренуло се у доношења новог устава“, рекао је проф. Поповић.

Нагласио је да је основа за доношење овог устава уставна рјешења из 1992. године, уз поштовање свих стандарда који важе у овиру организације УН и Европске конвенције о људским правима и слободама.

„Желим да назначим само двије или три ствари које би по мом мишљењу биле изван онога што на одређен начин представља људска права и слободе. То су питања одређивања главног рада Републике Српске и престонице. Новим уставом предвиђено је да је главни град Бањалука, а да је престоница у Источном Сарајеву на Палама“, рекао је Поповић.

Он је додао да ће, што се тиче примјене европских стандарда о заштити људских права, сви грађани Српске бити равноправни и једнаки, да ће имати право да бирују и да буду бирани.

„Значајан дио надлежности које су наметнули високи преставници треба да буде брисан из новог устава. Високи представници нису имали право да то раде чак ни у складу са Бонским овлашњењима из 1997. године, јер су Бонска овлаштења акт политичког карактера, а Дејтонски мировни споразуми акт међународног права. Дакле, то је међународни уговор и његове норме су обавезујући за разлику до аката политичког карактера који немају никаквог правног значаја“, рекао је Поповић. 

Он је истакао да се значајна новина односи и на Вијеће народа Републике Српске, које није било предвиђено Уставом из 1992. године, него га је наметнуо Волфанг Петрич.

„Није спорна чињеница да је било могуће формирати неку комисију која би, у складу са међународним стандардима из области људских права, водила рачуна о заштити виталних националних интереса, али то није могао бити други дом поред Народне скупштине Републике Српске. Поготово се није могло дозволити да два-три појединца блокирају законе које доноси Народна скупштина.  Поред тога, ево  17 година од наметања тих амандмана од стране Петрича,  ми још увијек немамо Вијеће народа на нивоу Федерације БиХ, а заклињемо се у равноправност и конститутивност“, нагласио је проф. Поповић.

Додао је да се ради и на одређеним рјешењима која се односе на  враћање одузетих надлежности.

„Ви знате да су високи представници у највећој мјери интервенисали на законодавство Републике Српске. Прије свега ту мислим на Суд БиХ, који је изгубио читав низ својих овлаштења и надлежности, односно изгубио је оно што је представљало смисао његовог оснивања.  Будући да је Дејтонским мировним споразумом било предвиђено да ће се спорови између ентитета рјешавати на бази арбитрирања у складу с анексом 5. споразума, Република Српска је прихватила да се формира Суд БиХ, али не са оваквим надлежностима, не са оваквим овлаштењима и злоупотребом права“, рекао је Поповић.   

Истакао је да Република Српска има пуно  право да све оно што је наметнуто,  а није дало очекиване резултате, преиспита и смјести тамо гдје му је мјесто.

„То је наш задатак и  ми ћемо на томе да радимо“, закључио је Поповић.

Јавној расправи присуствовали су представници града Довоја, борачких организација, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, народни посланик Петар Јелић, члан Радне групе Љубинко Митровић , као и бројни грађани.