Јавна расправа о Нацрту устава у Зворнику: Један од разлога за доношење новог устава и чињеница да је текст Устава краћи од 114 наметнутих амандмана

Јавна расправа о Нацрту устава Републике Српске, шеста по реду, одржана је данас у Скупштини града Зворника.

Образлажући одредбе Нацрта устава Републике Српске, чланови Радне групе који помажу Одбору за Уставна питања Народне скупштине у припреми и изради новог устава поручили су да нико не може да оспори право Републици Српској да донесе нови највиши политички и правни акт у оквиру дејтонских уставних надлежности.

Члан Радне групе Драган Дакић је истакао да развој догађаја у БиХ из дана у дан учвршћује увјерење да доношењем новог устава Република Српска ради праву ствар.

„Неки тврде да ово није одговарајући моменат, међутим, увјерени смо да је ово прави тренутак за овакав потез, како бисмо сачували Републику Српску и њене демократске капацитете у оквиру дејтонске БиХ“, казао је Дакић.

Нагласио је да Републици Српској не треба одобрење споља или било које земље да би спроводила своју уставотворну надлежност у оквиру БиХ.

„Доношење устава је процес који је условљен политичким и правним разлозима. Политички разлози су довољно познати јавности. Правни разлози постоје већ дуже вријеме и на њих је стручна јавност указивала, а односе се на 114 наметнутих амандмана који, када гледамо пропорционално, надвладавају основни текст устава у квантитативном смислу и зато се морало приступити доношењу новог устава умјесто пречишћеног текста“, истакао је Дакић.

Он је рекао да ти амандмани нису резултат уставотворства и демократског процеса Српске, већ су плод наметања, страног интервенционизма, притиска и уцјена.

Нагласио је и да је Уставни суд БиХ у више наврата излазио из оквира својих надлежности због чега је неопходно заштитити идентитетска обиљежја и имовину Републике Српске.

Предсједник Радне групе проф. др Витомир Поповић оцијенио је да текст новог устава у потпуности штити равноправност конститутивних и осталих народа у складу са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и свим међународним конвенцијама.

Он је рекао да је Република Српска остала без бројних надлежности наметнутим уставним амандманима бивших високих представника Волфганга Петрича и Педија Ешдауна.

„На тај начин, међународном силом, мијењана је унутрашња структура и развлашћивана Република Српска без сагласности Народне скупштине. Новим уставом, који ће бити основ за доношење бројних закона, биће регулисане области правосуђа, безбједности, адвокатуре, изборног процеса и рада многих других служби. Сматрамо да треба да донесемо модеран устав који ће уважавати потребе свих грађана и бити чврст основ даљег јачања и развоја Републике Српске“, рекао је Поповић.

Члан Одбора за уставна питања Тамара Дамјановић истакла је да је у протекле 33 године, од доношења првог устава, Република Српска била стално изложена међународном интервенционизму на штету њених уставних надлежности.

„Дошли смо у ситуацију да бранимо своје надлежности и уставну позицију. Велика посјећеност и заинтересованост грађана за јавне расправе доказ су да смо на правом путу и да морамо да истрајемо у доношењу новог устава у складу са Дејтонским мировним споразумом и међународним конвенцијама“, рекла је Дамјановићева.  

Јавној расправи су присуствовали народни посланик Споменка Стевановић, представници градске власти, борачких удружења и бројни грађани.

Сљедећа јавна расправа биће одржана у четвртак у Добоју.