Oдбор за уставна питања утврдио одговоре Уставном суду БиХ и Уставном суду Републике Српске

Датум: 
31.08.2022 - 12:15

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске утврдио је данас, 31. августа 2022. године, одговор Уставном суду БиХ на захтјев који је поднио члан Предсједништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић за оцјену уставности дијела Амандмана LXXVII којим се допуњава Поглавље V/1 члан 70. став 5. Алинеје 1,3,4,5,8. и 9. Устава Републике Српске и дијела Амандмана LXXXII којим се допуњава члан 70. подалинеја а) став 1. Устава Републике Српске са Уставом Босне и Херцеговине у предмету У-16/22.

У предметном захтјеву наводи се да су амандманским измјенама устави ентитета „усклађени“ са одлуком о „конститутивности народа“ (четири дјелимичне одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине број: У-5/98), те да су управо ове одредбе које су резултат имплементације одлуке Уставног суда БиХ о „конститутивности народа“ сада у супротности са Уставом Босне и Херцеговине.

У образложењу предметног захтјева наводи се и то да је овим оспораваним амандманима на уставе ентитета успостављено Вијеће народа Републике Српске, проширен састав Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине увођењем Клуба Осталих, утврђена идентична листа питања која потпадају под витални национални интерес у сваком од наведених тијела, утврђено да Клуб Осталих у оба тијела учествује само у већинском одлучивању без могућности улагања вета како то имају представници клубова конститутивних народа, утврђено  да свака одлука Заступничког дома Парламента ФБиХ мора бити усвојена и од стране Дома народа Парламента ФБиХ те, утврђено и то да само оне одлуке Народне скупштине Републике Српске за које клубови конститутивнох народа сматрају да потпадају под питања од виталног националног интереса може разматрати Вијеће народа Републике Српске.

Одбор за уставна питања у одговору истиче да су оспорене одредбе Устава Републике Српске заправо, амандмани наметнути од стране високог представника, да је суштина проблема у ширем смислу начин и метод тумачења одредаба Устава БиХ и надлежности Уставног суда, јер Уставни суд не може представљати уставотворца, већ треба да има искључиву улогу заштитника Устава БиХ, коју већ двадесет година не врши у складу са Уставом. Амандман LXXXVII на Устав Републике Српске који је оспорен у предметном захтјеву својом вољом је наметнуо високи представник (тада Волфганг Петрич) у БиХ и то доносећи Одлуку о измјенама и допунама Устава Републике Српске.

На другом мјесту, Одбор истиче да у континуитету постоји реална опасност од „тихе“ и неуставне прерасподјеле надлежности између ентитета и БиХ и промјене унутрашњег уређења, јер посљедице вишегодишње праксе Уставног суда pro futuro могу бити (и јесу) несагледиве и изузетно штетне по владавину права, обезбјеђење правне сигурности, правичности, заштиту људских права in concreto итд.

Такође, Одбор за уставна питања истиче да је проблем положаја конститутивних народа и осталих, а у смислу (не)дискриминације, односно заштите људских права од доношења и имплементације „одлуке о конститутивности народа“ послије 2000. године почео да се развија. Поред тога што је поступак пред судским вијећем имао јако пуно формалноправних неисправности и недостатака, што би ову одлуку требало чинити неуставном, у материјалноправном смислу она је оставила немјерљиве штетне посљедице по државно уређење и цјелокупни правни поредак. Подношење оваквог захтјева је конкретан доказ који наведеном иде у прилог.

Одбор за уставна питања предлаже да Уставни суд поступи у складу са одредбама члана VI/3a Устава БиХ, а које дефинишу надлежност Уставног суда.

***

Одбор је такође утврдио одговор на захтјев Шефика Џаферовића, члана Предсједништва БиХ за оцјену уставности Закона о лијековима и медицинским средствима Републике Српске и Закона о допунама Закона о републичкој управи. У наведеном захтјеву износи се да је доношењем предметних закона Народна скупштина Републике Српске без стварног правног основа и супротно Уставу БиХ, неовлашћено и противуставно уредила питања из искључиве надлежности институција БиХ.

У одговору Одбора за уставна питања истиче се да предметни захтјев није основан те да га Уставни суд Босне и Херцеговине треба у цјелости одбити, имајући у виду да област лијекови и медицинска средства нису у надлежности институција БиХ, како је то прописано чланом III/1. Устава БиХ, те је јасно да у складу са одредбама члана III/3.а ова надлежност припада ентитетима.

Одбор за уставна питања наводи да су потпуно неутемељене тврдње подносиоца захтјева да су Закон о лијековима и медицинским средствима Републике Српске и Закон о допунама Закона о републичкој управи у супротности са Уставом БиХ, како у формалноправном, тако и материјалноправном смислу, јер се њима не крши нити једна одредба Устава БиХ.

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске наводи да подносиоци захтјева за оцјену уставности имају континуирану тенденцију да укину надлежности ентитета предвиђене Уставом БиХ, с циљем извршења промјене већ постојеће подјеле надлежности која је прописана Уставом БиХ, што представља директну повреду уставности.

***

Одбор за уставна питања утврдио је данас и одговоре Уставном суду Републике Српске у предметима који се односе на Закон о раду, Закон о основном васпитању и образовању, Закона о Правобранилаштву Републике Српске, Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе и Пословник Народне скупштине Републике Српске.

Сједницом Одбора предсједавао је предсједник Одбора и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

Сви одговори утврђени су једногласно.