Клуб посланика ПДП Министарству здравља и социјалне заштите

ПИТАЊЕ:

Клуб посланика ПДП поставио је на Седамнаестој сједници одржаној 4. априла 2017. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

• Молимо Вас да нам доставите податке о укупном броју усвојене дјеце за период од 1.1.2010. до данас,
• Такође, молимо да одговорите колико у просјеку траје поступак усвојења?
• Да ли Министарство врши контролу рада Центра за социјални рад, посебно са становишта провођења поступка усвајања?

ОДГОВОР:

Број: 11/05-012-211/17

Бања Лука, 18.04.2017. године

РЕПУБЛИКА СРПСКА

НАРОДНА СКУПШТИНА

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се.

На наставку Седамнаесте сједнице Народне скупштине Републике Српске, одржаном 04. и 05. априла, у складу са чланом 263. и 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске,  Клуб посланика ПДП-а поставио је сљедеће посланичко питање:

„Молимо Вас да нам доставите податке о укупном броју усвојене дјеце за период од 01.01.2010. до данас.

               Такође, молимо да одговорите колико у просјеку траје поступак усвојења?

               Да ли Министарство врши контролу рада Центра за социјални рад, посебно са становишта провођења поступка усвајања? „

ОДГОВОР:   

               Према подацима Министарства здравља и социјалне заштите, у периоду од 01.01.2010. године до краја 2016. године потпуно је усвојено 77 дјеце, непотпуно 54, док је у истом периоду засновано 21 усвојење са међународним елементом. Напомињемо да ће подаци за 2017. годину бити доступни до марта 2018. године. У табели која слиједи дајемо преглед усвојења по годинама.

               Поступак усвојења се води према одредбама Породичног закона („Службени гласник Републике Српске „ број 54/02, 41/08 и 63/14) те Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске 13/02, 87/07 и 50/10), односно, у случају усвојења са међународним елементом, Закона о рјешавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним односима(„Службени лист СФРЈ“ број 43/82, 72/82, „Службени лист СРЈ“ број 46/96, „Службени лист БиХ“ број 2/92,13/94-189).

Усвојење мора бити у најбољем интересу дјетета. Потпуно се може усвојити дијете до пет година старости, које нема живе родитеље, или су му родитељи непознати, односно који су дијете напустили а више од једне године не зна им се мјесто боравка или чији су родитељи пред надлежним органом старатељства пристали да њихово дијете буде потпуно усвојено.  Уколико дијете испуњава наведене услове за усвојење, те уколико лица заинтересована за усвојење испуњавају критерије опште и посебне подобности за усвојење, што је предмет свестране процјене органа старатељства, поступак усвојења се одвија у роковима прописаним Законом о општем управном поступку (два мјесеца).

Истичемо да је стручни и етички императив у раду органа старатељства са дјецом без родитељског старања у поступку који претходи доношењу одлуке о усвојењу, примјена свих расположивих мјера заштите природног родитеља са циљем очувања родитељске функције. Исто је засновано на основном праву дјетета да се о њему старају родитељи прије свих других. Право дјетета да живи са родитељима може бити ограничено када је у одговарајућем поступку утврђено да је то у интересу дјетета. У том случају, стручни тим органа старатељства разматра који је то најбољи облик заштите дјетета лишеног породичног окружења, свакако дајући предност породичним облицима збрињавања дјетета (хранитељству или усвојењу) у односу на збрињавање у установу социјалне заштите.

У области социјалне заштите врши се унутрашњи, инспекцијски и стручни надзор. Министарство здравља и социјалне заштите врши редовни и ванредни унутрашњи и стручни надзор над радом установа социјалне заштите, док инспекцијски надзор врши Републичка управа за инспекцијске послове.

Усвојење дјетета од стране страног држављанина не  може се засновати без одобрења Министарства здравља и социјалне заштите.

               С поштовањем,

                                                                                                          М И Н И С Т А Р                                                                                             

                                                                                                         Драган Богданић, др мед.