ПИТАЊЕ:
Народни посланик Адам Шукало, Посланичка група СНС поставио је на између двије сједнице 22. априла 2016. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
РЕПУБЛИЧКОМ ТУЖИЛАШТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Тражимо од Републичког тужилаштва да преко окружних тужилаштава Републике Српске и Специјалног тужилаштва Републике Српске доставе одговор на посланичко питање.
Тражи се списак обустављених истрага привредно-финансијског криминала у посљедњих 10 година појединачно по обустављеној истрази и по тужиоцу који је обуставио истрагу.
ОДГОВОР:
НАПОМЕНА: Препис.
Број: А-149/ 16
Бања Лука, 19.05.2016. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Веза: Ваш број 02/2-926-6/16
Поштовани,
Републичком тужилаштву Републике Српске доставили сте посланичко питање народног посланика Шукало Адама, постављено између двије сједнице Народне скупштине Републике Српске, 22. априла 2016. године, а које гласи: ''Тражимо од Републичког тужилаштва да преко окружних тужилаштава Републике Српске и Специјалног тужилаштва Републике Српске доставе одговор на посланичко питање.
Тражи се списак обустављених истрага привредно-финансијског криминала у посљедњих 10 година појединачно по обустављеној истрази и по тужиоцу који је обуставио истрагу.'' Како је посланичко питање непрецизно и доста нејасно, на исто није немогуће дати одговор из сљедећих разлога: Прво, појам ''привредно-финансијски криминал'' је врло широк, уопштен и недефинисан појам, који може да се односи на различите области привредног и финансијског живота једне државе (приватна, државна и привредна друштва у мјешовитој својини, државне институције и органи, банке и осигуравајућа друштва, микрокредитне организације, итд). Тужилаштва збирно воде податке за све ове субјекте и то у електронској форми од 2009. године, и нису у могућности издвојити и дати податке за нпр. државна предузећа или нпр. државне банке итд. Друго, период за који се траже подаци је јако велики, а кривична дјела недефинисана. Податке који се траже посланичким питањем није могуће прибавити без прегледа појединачно свих завршених предмета у којима је истрага обустављена за посљедњих десет година, јер се евиденција предмета, до увођења ТЦМС-а (Систем за аутоматско управљање предмета у тужилаштвима), није водила за привредни криминал под посебним ознакама, што је случај након увођења ТЦМС-а2009. године. Осим тога један број предмета, због протека рока чувања Одлуком Архива Републике Српске је уништен, док је у Окружном тужилаштву у Добоју, усљед поплава у мају 2014. године уништен цјелокупни архивски материјал, обзиром да је архивска грађа тог тужилаштва одлагана у подрумске просторије које су служиле за одлагање архивске грађе. Треће, овом приликом, указујемо да навођење имена поступајућих тужилаца у одговору на посланичко питање, није примјерено поступку и сврси посланичког питања, нити овлаштења које посланик Народне скупштине има по свом положају. Такав захтјев представља својеврстан притисак и осјећај ''политичке'' одговорности поступајућег тужиоца и/ или његове својеврсне дискредитације за одлуке које је доносио приликом рјешавања предмета, чиме се доводи у питање самосталност и угрожава независност тужиоца у одлучивању и поступању у конкретној кривично правној ствари, те напомињемо да је контрола рада и одговорност тужиоца у случају непрофесионалног и неправилног рада успостављена кроз одговарајуће институције и законске одредбе и није потребно на овакав начин доводити у било какву сумњу поступање и рад тужилаца, који су на те позиције именовени након законом прописане процедуре, посебно само кроз достављање одређених статистичких података, који ни на који начин не могу бити реални показатељи било чијег поступања, нити показатељи разлога због којих је одређена истрага обустављена, већ је то могуће само увидом у конкретан предмет, а сам закон је већ дао и прописао процедуру контроле оваквих одлука поступајућих тужилаца. Четврто, подаци који се траже посланичким питањем задиру у сферу личних података особа против којих су вођене истраге и изношење истих у јавност није дозвољено по Закону о заштити личних података БиХ, нити је у сагласности са еуропским конвенцијама и бројним другим прописима нашег позитивног законодавства, а могу се дати у изузетно оправданим случајевима. Народној скупштини Републике Српске, као највишем законодавном органу у Републици Српској, и народним поланицима, наравно, увијек смо на услузи и вољни смо дати податке, које по закону можемо и имамо право да дамо, али због непрецизности у конкретном посланичком питању, као и горе наведених разлога, нисмо у могућности у овом случају дати конкретан одговор, него више инструктиван, због чега се унапријед извињавамо.
С поштовањем,
ГЛАВНИ РЕПУБЛИЧКИ ТУЖИЛАЦ
Махмут Шврака