ПИТАЊЕ:
Народни посланик Ања Љубојевић, Клуб посланика СНСД, затражила је 4. јуна 2024. године
ОБАВЈЕШТЕЊЕ
ОД ГРАДСКЕ УПРАВЕ БАЊА ЛУКА
У којој фази је реконструкција споменика на Бањ брду у Бањалуци?
ОДГОВОР:
Број: 05-370-3883/2024
Датум: 12.06.2024.
НАРОДНА СКУПСТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР
Трг јасеновачких жртава 1
Бања Лука
ПРЕДМЕТ: ОБАВЈЕШТЕЊЕ - доставља се, веза на број 02/2-843-2/24
Везано за Ваш допис бр. 02-/2-843-2/24 од 04.06.2024. године, којим нам се обраћате са захтјевом за доставу информације која се односи на реконструкцију споменика на Бањ брду, извршили смо увид у расположиву документацију, те дајемо сљедећу информацију:
- Cпоменик на Шехитлуцима или Комплекс споменика палим Крајишницима на Шехитлуцима - Бањ брду, код Бање Луке, подигнут је у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату у Бањој Луци. Споменик на свечан начин откривен је на Дан устанка народа БиХ - 27. јула 1961.године. Сам споменик рад је познатог кипара Антуна Аугустинчића, док се на зидовима у унутрашњости објекта налазе цртежи Исмета Мујезиновића пренесени на камен техником ситотиска. Споменик је данас дио идентификације Града Бања Лука и један од његових симбола.
- Комплекс споменика обухвата прилазни пут до споменика и кружни пут око споменика, прилазни платои са степеништем и спомен-маузолеј. Основа маузолеја је дужине 27,3 м, ширине 9 м, а висина је 13,50 м. При изради споменика кориштени су углавном савремени материјали (бетон), али је унутрашњост обложена опеком. Предња фасада споменика - прочеље, као и бочни зидови, украшени су рељефом рађеним у брачком камену.
Унутрашњост споменика подијељена је на три, асиметрично распоређена дијела. Три зидна платна у унутрашњости објекта, носе зидну декорацију изведену на камену у техници ситотиска. Приједлог технике којом је пероцртеж Исмета Мујезиновића пренесен на камене плохе дао је Исмар Мујезиновић, а пренос цртежа ситоштампом са оригинала на камен извео је Мехмед Акшамија. На камене плоче мањих димензија 35 цм џ 35 цм наношени су сегменти композиције Исмета Мујезиновића, а потом су мање плоче сложене у монументалну цјелину (приближно 3,85 м џ 25 м).
- Први дјелимични рестаураторски радови на Споменику палим Крајишницима послије рата су рађени 2008. године. Радове је финансирала Административна служба Града Бања Лука, а на основу пројекта којег су 2005. године израдили Завод за студију и пројектовање и Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске. Обнова се састојала од уклањања графита, конзервације рељефа и уређења спољњег изгледа споменика посебним материјалом.
- Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине — у саставу: Љиљана Шево, Амра Хаџимухамедовић, Дубравко Ловреновић, Мартин Чери и Зејнеп Ахунбеј, је разматрајући двије поднијете петиције са захтјевом да се споменик на Шехитлуцима прогласи националним спомеником (једну коју је поднијела група грађана из Бањалуке септембра 2003. и другу коју је поднијела Градска управа Града Бања Луке уз помоћ Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске јуна 2006. године), 2. септембра 2013. године одлучила потврдно у овој ствари, чиме је споменик палим Крајишницима званично постао националним спомеником Босне и Херцеговине.
- Одлука подразумијева проглашење и заштитног појаса у дужини од 300 м од граница споменика у којем је забрањена изградња индустријских и пољопривредних објеката, те могућност изградње инфраструктуре, али само по дозволи надлежног органа, а према условима надлежне службе заштите. Истовремено Комисија је својим увидом у ово културно добро утврдила да се оно налази у лошем стању због неодржавања и утицаја атмосферилија. Према увиду Комисије из 2013. године уочљива су оштећења камених облога зидова и самих рељефа усљед дуготрајног утицаја атмосферилија, што може довести до њиховог ширења и стварања деформација. Примјетне су и пукотине на великом броју камених плоча којим су поплочани плато и степениште, док неке плоче недостају. Надаље, цртежи на зидовима у унутрашњости споменика су у изузетно лошем стању, у опасности од потпуног нестанка. Оштећења су настала усљед неодржавања и интензивног утицаја капиларне влаге, која је видљива и на спољним деловима споменика, и захтијевају предузимање хитних мјера за њихову конзервацију и рестаурацију. Усљед неодржавања примјетна су оштећења на прилазном путу.
- Због свега наведеног Комисија је обавезала Владу Републике Српске да поднесе адекватне мјере како би трајно заштитила споменик.
- Од одлуке Комисије 2013. године и њеног захтјева за хитном рестаурацијом споменика, до данас нису извршени тражени радови. Споменик је и даље у јако лошем стању, те је на иницијативу Града Бањалука Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске приступио изради нове пројектне документације за санацију и рестаурацију споменика, уважавајући затечено стање.
- Главни пројекат санације и рестаурације Споменика на Бањ Брду урађен је од стране Републичког заваода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа у децембру 2023. године.
- Процијењена вриједност радова на санацији и рестаурацији Споменика према пројектној документацији износи 1.370.266,47 КМ.
- За даље активноси на санацији и рестаурацији Комплекса споменика палим Крајишницима на Шехитлуцима - Бањ брду, потребно је обезбиједити финансијска средства.
С поштовањем,
ОВЛАШЋЕНИ ПОТПИСНИК:
Бориша Мандић, дипл.инж.арх.