ПИТАЊЕ:
Народни посланик Вукота Говедарица, Клуб посланика СДС, поставио је на Десетој редовној сједници, 4. јула 2024. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РЕПУБЛИЧКОЈ УПРАВИ ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ
Мјештани рубних села територије града Требиња са подручја Поповог поља (Орашје, Чаваш и Дврсница), обратили су вам се са иницијативом о покретању поступка преиспитивања катастарских података о линији разграничења између града Требиња и општине Равно, која се налази у Федерацији БиХ, због сумње да се новом дигиталном платформом, по којој раде геодетске управе Републике Српске и Федерације БиХ, грубо нарушава линија разграничења. Све то доводи у забуну становништво са овог подручја, а када је у питању рјешавање проблема имовинско-правне природе. Првобитна линија разграничења у Дејтону је ишла правцем Чавашка градина, изнад села Дврсница, кроз доњу зону Равног и Завале, која је заједно са православним манастиром и селом Чваљина припадала Републици Српској, као и дио Бобана са српским селима. Никада није објашњено како је дошло до поменутог помјерања. Та коригована линија разграничења је била основ за дефинисање територије, тада општине Требиње, чија географска карта је и на званичном порталу Града. У међувремену се приступило поступку дигитализације свих земљишних некретнина на територији БиХ и тај поступак је у току.
Након што је „Геопортал БиХ“ објавио електронске податке катастарских парцела и територије општина са насељеним мјестима у наведеном јужном дијелу, град Требиње је додатно оштећен, тако да је нова међуентитетска линија помјерена и пролази кроз село Орашје (Попово поље) дијелећи га на два дијела.
Такође, нова линија разграничења, према подацима „Геопортала БиХ“, јасно показује помјерену границу на штету града Требиња и села Орашје, које се налази у Поповом пољу.
Због свега наведеног неопходно је извршити преиспитивање линије разграничења наведене територије града Требиња, која се налази у зони Поповог поља, утврдити чињенично стање о којем ћете ме писмено обавијестити и детаљно образложити постојећи проблем.
ОДГОВОР:
Број: 21.01/052-391/24
Датум: 16.10.2024. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, д о с т а в љ а се
Народни посланик Вукота Говедарица, Клуб посланика СДС, на 10. редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 02. јула 2024. године, поставио је посланичко питање:
„Мјештани рубних села територије Града Требиње са подручја Поповог поља (Орашје, Чаваш и Дврсница), обратили су вам се са иницијативом о покретању поступка преиспитивања катастарских података о линији разграничења између града Требиње и општине Равно која се налази у Федерацији БиХ, због сумње да се новом дигиталном платформом по којој раде геодетске управе Републике Српске и Федерације БиХ грубо нарушава линија разграничења. Све то доводи у забуну становништво са овог подручја, а када је у питању рјешавање проблема имовинско-правне природе. Првобитна линија разграничења у Дејтону је ишла правцем Чавашка градина, изнад села Дврсница, кроз доњу зону Равног и Завале, која је заједно са православним манастиром и селом Чваљина припадала Републици Српској, као и дио Бобана са српским селима. Никада није објашњено како је дошло до наведеног помјерања. Та коригована линија разграничења је била основ за дефинисање територије тада општине Требиње, чија географска карта је и на званичном порталу града. У међувремену се приступило поступку дигитализације свих земљишних некретнина на територији БиХ и тај поступак је у току.
Након што је Геопортал БиХ објавио електронске податке катастарских парцела и територије општина са насељеним мјестима у наведеном јужном дијелу, град Требиње је додатно оштећен, тако да је нова међуентитетска линија помјерена и пролази кроз село Орашје (Попово поље) дијелећи га на два дијела.
Такође, нова линија разграничења, према подацима Геопортала БиХ, јасно показује помјерену границу на штету града Требиње и села Орашје, које се налази у Поповом пољу.
Због свега наведеног неопходно је да извршите преиспитивање линије разграничења наведене територије града Требиње, која се налази у зони Поповог поља, утврдите чињенично стање о коме ћете ме писмено обавијестити и детаљно образложити постојећи проблем. “
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18) као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи
О Д Г О В О Р
У вашем допису наводите сумње мјештана рубних села територије града Требиње са подручја Поповог Поља да се новом дигиталном платформом по којој раде геодетске управе Републике Српске и Федерације БиХ грубо нарушава линија разграничења између града Требиња у Републици Српској и општине Равно у Федерацији БиХ.
Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове извршила је 2006. године дигитализацију катастарских планова за катастарску општину Завала, град Требиње. Дигитализацијом катастарских планова није мијењана ентитетска линија, него је извршено скенирање, геореференцирање и дигитализација садржаја аналогних катастарских планова са прописаном тачношћу за сваку задату размјеру катастарског плана. Увидом у топографске карте размјере 1:50 000 које је израдило Министарство одбране Сједињених Америчких Држава 1996. године, манастир Завала не припада ентитету Република Српска.
Гранична линија између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине дефинисана је Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини, односно Анексом 2. овог Споразума – „Споразум о граничној линији између ентитета и односним питањима“. Овим Анексом дефинисан је географски (просторни) положај граничне линије између ентитета, као и сва битна питања везано за граничну линију између ентитета.
Тачност положаја граничне линије између ентитета је наведена и у самом мировном споразуму, гдје се у тачки 1. члана 4. Анекса 2. наводи сљедеће: „Линија на мапи размјере 1:50 000 која ће се приложити у Дадатку а која линија одређује граничну линију између ентитета, те линије на мапи размјере 1:50 000 која ће се приложити у Додатку А Анекса 1-А а које линије одређују зону раздвајања између ентитета и линију договореног прекида ватре и њену зону раздвајања које Стране прихватају као контролне и дефинитивне, тачне су до отприлике 50 метара.“
Тачком 2. члана 4. Анекса 2 Мировног споразума предвиђено је да “Представници Страна могу, у координацији са и под надзором IFOR-а, обиљележити горе описане линије и зоне. Коначну ријеч за постављање тих обележја имаће IFOR. Те линије и зоне су дефинисане мапама и документима о којима су се сагласиле Стране, а не физичком локацијом обележја“. Идентификовану граничну линију треба усагласити са Федерацијом БиХ.
Закључцима Владе Републике Српске број 04/1-012-2-1654/09 од 03.09.2009. године, број 04/1-012-2-2670/11 од 24.11.2011. године и број 04/1-012-2-1094/12 од 16.05.2012. године, Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (у даљем тексту Управа) је задужена да обави стручни геодетски посао идентификације ентитетске границе, те да припреми информацију о потребним кадровским, финансијским и материјалним средствима и времену у ком се посао има обавити.
Претходно је Република Српска, схватајући озбиљност задатка, предузела одређене активности, те је Одлуком Предсједника Републике Српске број 01-07/96 од 03.01.1996. године основала Републичку и општинске комисије за разграничење Републике Српске са Федерацијом Босне и Херцеговине. Нажалост, ове комисије за сав овај период нису урадиле ништа из једног простог разлога, а то је што је друга страна све вријеме вршила опструкцију не желећи из политичких разлога да се ово прије свега техничко (а за многе грађане и животно) питање ријеши.
Заједничка комисија није почела са радом иако је од Дејтонског споразума прошло двадесетосам година, тако да још увијек није прецизно утврђен ни један дужни метар граничне линије између ентитета (изузев на Добрињи у Сарајеву – тамо гдје је то био интерес Федерације БиХ, и то путем арбитражне одлуке).
Такође, Влада Републике Српске, у оквиру својих надлежности, предузела је низ активности у вези са обавезма дефинисаним Дејтонским мировним споразумом, а које се односе на ентитетску линију, и то:
- предложила чланове из Републике Српске у заједничку Комисију за утврђивање међуентитетске линије разграничења,
- именовала координатора између НАТО, ЕУПМ и органа из Федерације БиХ и БиХ у вези рјешавања питања описивања међуентитетске линије разграничења,
- упутила Савјету министара БиХ ургенцију за формирање међуентитетске комисије за опис границе између Републике Српске и Федерације Бих.
На основу напријед наведеног да се закључити да је Република Српска све своје обавезе везано за активности око међуентитетске линије разграничења испунила, док је Федерација БиХ цијели предходни период упорно и систематски опструисала овај процес и одбијала да испуни свој дио међународно преузетих обавеза.
На крају напомињемо да је Влада Републике Српске донијела Закључак број 04.1/1-012-2-1577/17 од 22.06.2017. године којим захтијева од Савјета министара БиХ да покрене поступак у циљу формирања Заједничке међуентитетске комисије за опис граничне линије између ентитета Република Српска и Федерација БиХ, те истим задужује Министарство правде Републике Српске да упути захтјев Савјету министара БиХ за формирање наведене комисије.
Министарство правде Републике Српске доставило је под бројем 08.040/052-5452/17 од 21.07.2017. године Савјету министара Босне и Херцеговине иницијативу за покретање поступка у циљу формирања Заједничке међуентитетске комисије за опис граничне линије између ентитета Република Српска и ентитета Федерација Босне и Херцеговине.
Достављено: ДИРЕКТОР
1. Наслову,
2. Архива. Мр Драган Станковић