ПИТАЊЕ:
Народни посланик Гордана Видовић, Клуб посланика ПДП, поставила је на Осмој сједници одржаној 3. децембра 2019. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Пореска управа Републике Српске
Нисам задовољна одговором на моје посланичко питање, број 06.07/012-2014-1/19 од 08.10.2019. године, обзиром да у овом случају Правилник о поступању оцјењивања и напредовања државних службеника и намјештеника („Службени гласник Републике Српске“ број 43/09) који у члану 3. прописује да „државни службеник напредује премјештањем на основу приједлога непосредног руководиоца“, а не на основу личног захтјева државног службеника, има већу правну снагу од Закона о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“, број 118/08), што је у супротности са законодавно – правним системом Републике Српске.
У одговору на моје посланичко питање наводи се члан 45. Закона о државним службеницима, којим је прописано да је основ за напредовање државног службеника: оцјена рада; постојање слободног радног мјеста и радно искуство потребно за непредовање, те да поменути услови морају бити кумулативно испуњени.
Напомињем да је од 2009. године када је Правилником о поступању оцјењивања и напредовања државних службеника и намјештеника прописано оцјењивање рада државних службеника, Мићо Новаковић сваких шест мјесеци позитивно оцјењиван од стране непосредног руководиоца и директора Пореске управе РС, за шта посједује рјешења о оцјењивању.
Што се тиче услова постојања слободног радног мјеста у периоду 2014 – 2019. године, Мићо Новаковић је конкурисао на сваки расписани конкурс од стране ПУРС – ПЦ Источно Сарајево, а било их је укупно седам (7) и испуњавао је све услове у погледу школске спреме, положеног стручног испита и радног стажа, али је увијек неко од кандидата био бољи од њега за 1 – 2 бода.
Не треба занемарити чињеницу да је пракса за запошљавање таква да се особа која треба да се запосли најприје доведе у својству приправника или пак испомоћ због повећаног обима посла док не стекне услове да положи стручни испит за рад у органима државне управе, а након положеног стручног испита и протеком неких 3 – 4 мјесеца се распише конкурс и та особа буде примљена и увијек има 1 – 2 бода више од осталих, у овом случају од Миће Новаковића, који има непуних 30 година стажа у разним организационим облицима Пореске управе.
Поред радног стажа, Мићо Новаковић је један од ријетких запослених у ПУ РС који има искуства у три система опорезивања:
- Пријератни систем опорезивања бивше СР БиХ гдје је обављао инспекторске послове који су се сматрали најсложенијим стручним пословима,
- Ратни и послијератни систем опорезивања (Закон о републичкој управи јавних прихода) гдје је обављао послове инспектора јавних прихода,
- Реформски Закон о пореској управи који је ступио на снагу 2002. године у коме је обављао стручне послове из редовне и принудне наплате, које и данас обавља.
У складу са измјенама Закона о опорезивању приступао је додатној обуци у властитој режији како би радне задатке што успјешније обављао, а чињеница је и да се дошколовао са Више економске школе на Високу стручну спрему и не случајно изабрао смјер, има високу стручну спрему – смјер „Порези, царине и буџет“.
Дакле, из претходно изложеног јасно је да наведено лице кумулативно испуњава све услове наведене у одговору на посланичко питање, те вас поново питам из којих разлога није призната школска спрема коју исти посједује и да ли се може исправити неправда према овом човјеку?
ОДГОВОР:
Број: 06.07/012-2547-1/19
Датум: 19.12.2019. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Гордана Видовић, Клуб посланика ПДП поставила је на Осмој сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 03. децембра 2019. године, сљедеће посланичко питање:
„Нисам задовољна одговором на моје посланичко питање број: 06.07/012-2014-1/19 од 08.10.2019. године, обзиром да у овом случају Правилник о поступању оцјењивања и напредовања државних службеника и намјештеника („Службени гласник Републике Српске“ број 43/09) који у члану 3. прописује да „државни службеник напредује премјештањем на основу приједлога непосредног руководиоца“, а не на основу личног захтејва државног службеника, има већу правну снагу од Закона о државним службеницима („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08), што је у супротности са законодавно-правним системом Републике Српске.
У одговору на моје посланичко питање наводи се члан 45. Закона о државним службеницима, којим је прописано да је основ за напредовање државног службеника: оцјена рада; постојање слободног радног мјеста и радно искуство потребно за напредовање, те да поменути услови морају бити кумулативно испуњени.
Напомињем да је од 2009. године када је Правилником о поступању оцјењивања и напредовања државних службеника и намјештеника прописано оцјењивање рада државних службеника, Мићо Новаковић сваких шест мјесеци позитивно оцјењиван од стране непосредног руководиоца и директора Пореске управе РС, за шта посједује рјешења о оцјењивању.
Што се тиче услова постојања слободног радног мјеста у периоду 2014.-2019. године, Мићо Новаковић је конкурисао на сваки расписани конкурс од стране ПУРС-ПЦ Источно Сарајево, а било их је укупно седам (7) и испуњавао је све услове у погледу школске спреме, положеног стручног испита и радног стажа, али је увијек неко од кандидата био бољи од њега за 1-2 бода.
Не треба занемарити чињеницу да је пракса за запошљавање таква да се особа која треба да се запосли најприје доведе у својству приправника или пак испомоћ због повећаног обима посла док не стекне услове да положи стручни испит за рад у органима државне управе, а након положеног стручног испита и протеком неких 3-4 мјесеца се распише конкурс и та особа буде примљена и увијек има 1-2 бода више од осталих, у овом случају од Миће Новаковића, који има непуних 30 година радног стажа у разним организационим облицима Пореске управе.
Поред радног стажа, Мићо Новаковић је један од ријетких запослених у ПУРС који има искуства у три система опорезивања:
- Пријератни систем опорезивања бивше СР БиХ гдје је обављао инспекторске послове који су се сматрали најсложенијим стручним пословима,
- Ратни и послијератни систем опорезивања (Закон о републичкој управи јавних прихода) гдје је обављао послове инспектора јавних прихода,
- Реформски Закон о пореској управи који је ступио на снагу 2002. године у коме је обављао стручне послове из редовне и принудне наплате, које и данас обавља.
У складу са измјенама Закона о опорезивању приступао је додатној обуци у властитој режији како би радне задатке што успјешније обављао, а чињеница је и да се дошколовао са Више економске школе на Високу стручну спрему и не случајно изабрао смијер, има високу стручну спрему – смијер „Порези, царине и буџет“.
Дакле, из претходно изложеног јасно је да наведено лице кумулативно испуњава све услове наведене у одговору на посланичко питање, те вас поново питам из којих разлога није призната школска спрема коју исти посједује и да ли се може исправити неправда према овом човјеку?“
У складу са чланом 79. и чланом 80. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11 и 34/17) дајемо сљедећи
ОДГОВОР
Постављено питање је из надлежности Пореске управе Републике Српске од које смо добили сљедећи одговор:
„Одговор на исто посланичко питање народног посланика Гордане Видовић, постављено на Шестој сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 24.09.2019. године, већ је дат у складу са законом. Том приликом су цитиране и истумачене све законске и подзаконске одредбе које се тичу напредовања и распоређивања државних службеника у вишу категорију радног мјеста.
Правилник о поступку оцјењивања и напредовања државних службеника и намјештеника („Службени гласник РС“, број 43/09 и 17/11) прописује исти основ за напредовање као и Закон о државним службеницима („Службени гласник РС, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), а то су: оцјена рада, постојање слободног радног мјеста и радно искуство потребно за напредовање, што говори у прилог чињеници да су прописи усклађени и да Правилник само разрађује, односно детаљније уређује поступак оцјењивања и напредовања, што и јесте сврха подзаконских прописа, тако да апсолутно нема мјеста тврдњи да се ради о колизији прописа.
Није спорно да Мићо Новаковић испуњава све услове радног мјеста државног службеника са високом стручном спремом, само наглашавамо чињеницу да нисмо у законској обавези удовољити његовом захтјеву за распоређивање. Према Правилнику о поступку оцјењивања и напредовања државних службеника и намјештеника, за напредовање у вишу категорију радног мјеста, није довољно бити позитивно оцјењиван, услов за напредовање је да је државни службеник двије године узастопно оцијењен са оцјеном „нарочито се истиче“. Државни службеник који стекне кумулативно све услове за напредовање, напредује премјештајем на основу приједлога непосредног руководиоца, а крајњу одлуку доноси руководилац органа.“
С поштовањем,
МИНИСТАР
Зора Видовић