Народни посланик Гордана Видовић Републичкој управи за геодетске и имовинско - правне послове

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ 1.:

Народни посланик Гордана Видовић, Клуб посланика ПДП, затражила је 3. децембра 2019. године

ОБАВЈЕШТЕЊЕ

ОД РЕПУБЛИЧКЕ УПРАВЕ ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО – ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ

Члан 334. став 4. Закона о стварним правима гласи:

„Уколико се књига положених уговора не води код земљишнокњижне канцеларије, надлежни орган који води ту књигу дужан је у року од шест мјесеци након ступања на снагу овог закона доставити изворнике положених уговора земљишнокњижној канцеларији надлежног суда.“

               На овој сједници Народне скупштине се разматра Закон о измјенама и допунама Закона о стварним правима.

               Због чега није предложено брисање члана 334. став 4., с обзиром да земљишнокњижне канцеларије надлежног суда више не постоје у Републици Српској? 

ПИТАЊЕ 2.:

Народни посланик Гордана Видовић, Клуб посланика ПДП, затражила је 3. децембра 2019. године

ОБАВЈЕШТЕЊЕ

ОД РЕПУБЛИЧКЕ УПРАВЕ ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО – ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ

               Да ли се до сада нешто радило или се планира радити поводом земљишних књига у Федерацији БиХ, а у којима се воде непокретности које се налазе на територији Републике Српске?

               Овај проблем углавном имају општине Републике Српске које се граниче са општинама Федерације, као на примјер општина Модрича са Градачцом, или Пелагићево ...

               Због тога што ово није ријешен, проблем се јавља код рјешавања питања кметских селишта. У Републици Српској питање кметских селишта рјешава надлежни орган управе, а што је прописано чланом 356. став 2. Закона о стварним правима и чланом 6. Закона о поступку за укидање заједничког права власништва на бившим кметским селиштима. Дакле, Катастар спроведе поступак а скупштина општине донесе Рјешење о кметским селиштима.

               Кад надлежни орган у Републици Српској донесе такву одлуку, земљишнокњижна канцеларија надлежног суда у Федерацији БиХ одбија да спроведе одлуку из Републике Српске, јер таква питања у Федерацији рјешава суд.

ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ 1. и ПИТАЊЕ 2.:

Број: 21.01/052-828/19

Датум: 30.12.2019. године

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, д о с т а в љ а   с е

Народни посланик Гордана Видовић, Клуб посланика ПДП, на 8. сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 3. децембра 2019. године, поставила је два посланичка питања:

„Због чега није предложено брисање члана 334. став 4. Закона о стварним правима, с обзиром да земљишнокњижне канцеларије надлежног суда више не постоје у Републици Српској?“

„Да ли се до сада нешто радило или се планира радити поводом земљишних књига у Федерацији БиХ, а у којима се воде непокретности које се налазе на територији Републике Српске?“

У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/11 и 34/17), дајемо сљедећи

                                                                          О Д Г О В О Р

               Везано за достављено посланичко питање, обавјештавамо Вас да је чланом 198. Закона о премјеру и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“,       бр. 6/12, 110/16 и 62/18), прописано да ступањем на снагу овог закона одредбе Закона о одржавању премјера и катастра земљишта („Службени гласник Републике Српске”, бр. 19/96 и 15/10), Закона о премјеру и катастру непокретности („Службени гласник Републике Српске”, бр. 34/06, 110/08 и 15/10) и Закона о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске”, бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08) престају да важе, осим одредаба тих закона које се односе на коришћење и одржавање евиденција из члана 189. овог закона.

               Чланом 199. истог Закона прописано је да радници преузети из земљишно-књижних канцеларија при основним судовима у Управу у складу са Законом о катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске”, број 60/11) остају у радном односу у Управи, а опрема и земљишне књиге преузете у складу са Законом из става 1. овог члана остају у надлежности Управе.

               Из напријед наведеног произилази да је неспорна чињеница да није извршено брисање члана 344. став 4. Закона о стварним правима, али то с обзиром на одредбе Закона о премјеру и катастру Републике Српске који уређује ово питање, не представља проблеме у раду и поступању у примјени Закона о стварним правима.

               Надаље, потписивањем Дејтонског мировног споразума утврђена је ентитетска линија разграничења два ентитета којим се утврдило и територијално простирање вршења власти и законодавне, судске и извршне у сваком ентитету. Међутим, ентитетска линија није материјализована на терену.        

               Ентитетска линија је пресјекла поједине територије административних јединица. У зависности којем ентитету припада, тај ентитет врши и власт на тој административној територији. Тако је у појединим случајевима земљишна књига остала у Федерацији БиХ и за непокретности које се налазе на територији Републике Српске. Земљишну књигу за те непокретности односно вођење и одржавање те евиденције и власт може вршити Република Српска. То значи да сви подаци који се воде у земљишним књигама у Федерацији БиХ у односу на непокретности које су на територији Републике Српске не представља јавну евиденцију, јер би се тиме дала надлежност Федерацији БиХ на територију Републике Српске, јер свака парцела на територији Републике Српске  без обзира ко је носилац права својине, представља територију Републике Српске. На тај начин се помјера утврђена ентитетска линија и Федерација БиХ заузима територију Републике Српске.

               У овом случају је апсолутно небитно што се суд Федерације БиХ изјаснио да не може провести рјешење Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, јер без обзира на правни основ стицања права својине (уговор, судска одлука или одлука органа управе), а тиче се непокретности на територији Републике Српске, органи Федерације БиХ нису надлежни за вођење тих евиденција. Уколико би се такве одлуке проводиле у јавним евиденцијама Федерације БиХ, то би значило да власт на дијеловима територије Републике Српске проводи Федерација БиХ, а што би у крајњем имало за посљедицу губитак територије Републике Српске. Суверенитет једне државе или ентитета који има успостављене све полуге власти ограничава се просторним односно територијалним важењем закона.

               Ако се дозволи да Федерација БиХ води и управља непокретностима на подручју Републике Српске, на том подручју Република Српска више нема власт. Право једног појединца никако не може да буде јаче у односу на саму државу.

               Уосталом, није то само ситуација да не постоји земљишна књига тамо гдје је она остала у Федерацији БиХ, а непокретности су на територији Републике Српске, већ и унутар Републике Српске имамо општине које немају земљишне књиге јер су изгорјеле или уништене у прошлим ратовима, што значи да до оснивања нове евиденције односно катастра непокретности, та лица не могу остварити власничка права.

               Предметно рјешење ће бити укњижено када се оснује нова евиденција у Републици Српској за ту општину.

               Напомињемо да је након потписивања Дејтонског мировног споразума Република Српска покушала да преузме земљишне књиге из Федерације БиХ у којима су подаци за непокретности на територији Републике Српске, али Федерација БиХ је то апсолутно одбијала, с тим да је Републици Српској уступила само катастарске податке. Ово из јасног разлога што су катастарски подаци технички подаци о непокретностима и у тој евиденцији се не воде стварна права, док су задржавањем земљишне књиге настојали сво ово вријеме да, осим узимања надлежности Републике Српске, као што је горе наведено, врше и претварање друштвене, односно државне својине у својину БиХ или Федерације БиХ на непокретностима које се налазе на територији Републике Српске. Након протека периода од 20 и више година Федерација БиХ Републици Српској сада нуди споразум о преузимању земљишних књига за непокретности које се налазе на територији Републике Српске и тако исте прихватимо као јавну евиденцију о стварним правима. Имајући у виду основно начело земљишне књиге, односно начело тачности и истинитости, сви уписи које је до сада Федерација БиХ као стварно ненадлежан орган укњижила супротно законима Републике Српске, морали би се кроз одређене бројне поступке брисати.

 

 

Достављено:                                                                                                        Д И Р Е К Т О Р

1. Наслову,

2. Архива.                                                                                        Босиљка Предраговић, дипл. правник

                                                               

                                                                                                             

 

 

 

 

 

 

03.12.2019

Име посланика:

Сазив: 
10