ПИТАЊЕ:
Народни посланик Дарко Митрић, Клуб посланика СДС, поставио је на Осмој сједници одржаној 26. новембра 2019. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
ПОТПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, господину Касиповићу
Каква ће бити судбина, односно будућност разграничења граница између Републике Србије и Републике Српске?
ОДГОВОР:
Број: 21.01/052-839/19
Датум: 18.12.2019. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичо питање, д о с т а в љ а с е
Народни посланик Дарко Митрић, Клуб посланика СДС, на 8. Сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 26. новембра 2019. године, поставио је сљедеће посланичко питање:
„Каква ће бити судбина, односно будућност разграничења граница између Републике Србије и Републике Српске?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/11 и 34/17), дајемо сљедећи
О Д Г О В О Р
Законом о граничној контроли („Службени гласник БиХ“, број 53/09, 54/10 и 47/14) уређено је питање разганичења и утврђивања граничне линије БиХ и сусједних држава.
Чланом 38. ставом 2. наведеног закона прописано је да је Министарство цивилних послова БиХ надлежно за послове премјера, означавања, обнове и одржавања граничних ознака на уређеној државној граници, те припрему докумената о државној граници, ставом 3. истог члана прописано је да Савјет министара на приједлог Министарства цивилних послова БиХ, успоставља тијело које ће, заједно са надлежним тијелима сусједних држава, обавити послове разграничавања и утврђивања државне границе, те обавити припреме за склапање међународних уговора о државној граници, а ставом 4. истог члана утврђено је да Министарство цивилних послова БиХ доставља Савјету министара приједлог за именовање тијела из наведеног става 3.
У складу са ставом 3. наведеног члана закона, као и Одлуком о оснивању Државне комисије за границу Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, број 75/16) формирана је Државна комисија за границу Босне и Херцеговине (у даљем тексту: ДКГ БиХ).
ДКГ БиХ чини 9 чланова, по 3 из сваког конститутивног народа БиХ и мандат чланова Комисије траје три године.
Наиме, како је наведена Одлука донешена 31.08.2016. године, мандат именованим члановима је истекао 30.08.2019. године.
Чланови ДКГ БиХ из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске (у даљем тексту: Управа) су именовани на приједлог Управе и Владе Републике Српске.
Комисија је надлежна за: идентификацију границе са сусједним државама, сачињавање приједлога за корекцију граничне линије у складу са Пословником о раду Комисије, припрему приједлога међудржавних уговора и других аката о граничној линији са сусједним државама, координацију са надлежним министарствима и органима управе на плану рјешавања послова из области државне границе и надзор над активностима утврђивања, обиљежавања и стабилизације граничне линије, те доноси Пословник о раду ДКГ БиХ.
У складу са наведеним пословником, да би се одређена Одлука донијела од стране ДКГ БиХ, потребно је да за исту гласа најмање 6 чланова Комисије, од чега минимално по 2 члана из сваког конститутивног народа.
Надаље, у периоду од 1999. године па до раздруживања Државне заједнице Србије и Црне Горе, односно до 2006. године ДКГ БиХ је проводила низ активности на утврђивању граничне линије између БиХ и тадашње Савезне Републике Југославије, односно од 2003. године Државне заједнице Србије и Црне Горе.
Наиме, како наведене активности на утврђивању граничне линије нису окончане, није ни дошло до закључивања Уговора о државној граници између БиХ и Државне заједнице Србије и Црне Горе са анексима (топографске карте и положајни опис границе).
Напомињемо да од раздруживања Државне заједнице Србије и Црне Горе није било посебних активности на утврђивању граничне линије између ДКГ БиХ и Комисије за државну границу Републике Србије.
С поштовањем,
Достављено: Д И Р Е К Т О Р
1. Наслову,
2. Архива. Босиљка Предраговић, дипл. правник