Народни посланик Драгомир Васић предсједници Владе Републике Српске

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Драгомир Васић, Клуб посланика СДС-СРС РС поставио је на Другој сједници одржаној 9. фебруара 2015. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

-Предсједнику

Ког датума је почео Структурални дијалог о правосуђу, колико састанака и са којом темом је одржано, који је напредак постигнут? Зна ли Влада шта јој је циљ дијалога и када се планира окончање истог?

ОДГОВОР:

Број: 08.020/052-1175/15

Датум: 09.03.2015. године

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се.-

Народни посланик Драгомир Васић, Клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на Другој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној дана 09.02.2015. године, посланичко питање, које гласи:

„Ког датума је почео Структурални дијалог о правосуђу, колико састанака и са којом темом је одржано, који је напредак постигнут? Зна ли Влада шта јој је циљ и када се планира окончање истог?“

У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11), дајемо слиједећи

О Д Г О В О Р

Почетком маја 2011. године у Бањалуци је одржан састанак између највиших представника власти Републике Српске и представника Европске комисије, кад је постигнут споразум да се одложи референдум на којем су се грађани Републике Српске требали изјаснити о законима наметнутим од стране Високог представника, а посебно о Закону о Суду Босне и Херцеговине, те да се умјесто референдума приступи Структуралном дијалогу о правосуђу, посебно које се тиче правосуђа на нивоу Босне и Херцеговине.

Циљ Структуралног дијалога је првенствено редефинисање мјеста и улоге Суда и Тужилаштва БиХ, као и Високог судског и тужилачког савјета, те јачање владавине права, независног правосуђа и борбе против организованог и најтежих облика привредног криминала. Посебно истичемо да са радом Суда и Тужилаштва БиХ, а нарочито што се тиче процесуирања ратних злочина, своје незадовољество су исказали Народна скупштина Републике Српске,  Влада Репблике Српске, владине и невладине организације Републике Српске, грађани Републике Српске, а посебно лица која су осуђена од стране Суда БиХ ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ.

До сада је одржано шест сједница Структуралног дијалога између Босне и Херцеговине, с једне стране (у којој су активно учествовали представници Републике Српске) и Европске комисије, с друге стране, а на којим састанцима се углавном расправљало о организацији надлежности Суда БиХ, Тужилаштва БиХ, као и редефинисању улоге и мјеста Високог судског и тужилачког савјета.

Све правосудне институције на нивоу Босне и Херцеговине су резултат закона којег је наметнуо Високи представник, мимо воље Републике Српске, али су накнадно потврђени од стране Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, чијом потврдом су се стекли формално правни услови за измјену овако наметнутих закона. Циљ Републике Српске у Дијалогу јесте да се у потпуности задржи постојећа организација и надлежност правосудних институција на нивоу Републике Српске, а посебно да се не дозволи било каква ингеренција Суда БиХ у односу на правосуђе Републике Српске, те да не постоји уставни основ ни било каква потреба за оснивање Врховног суда Босне и Херцеговине.

Расправљајући Информацију о Структуралном дијалогу о реформи правосуђа између Босне и Херцеговине и Европске комисије, Народна скупштина Републике Српске је на 29. сједници, одржаној 02. октобра 2013. године, између осталог, констатовала да Структурални дијалог тече споро без очекиваног напретка, због генерално лошег стања у правосуђу Босине и Херцеговине.

Такође, се констатује да представници правосудних институција на нивоу Босне и Херцеговине коче европске процесе, што је потпуно недопустиво, а посебно из разлога што управо те институције требају бити предмет главних реформских промјена. Народна скупштина је позитивно оцијенила и подржала рад Делегације из Републике Српске и захтијева интензивнију активност и конкретне резултате у разумном року, као и предлагање нових закона у систему правосуђа.

Посебно констатујемо да је неправда Суда и Тужилаштва БиХ чињена ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ и та пракса је била у примјени све док Суд за људска права у Стразбуру није донио одлуку у предмету Мактоуф – Дамјановић, у којој је овај суд констатовао да ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ, Суд Босне и Херцеговине крши члан 7. Међународне Конвенције о заштити људских права и основних слобода. Ово има посебну тежину ако људска права крши Суд, чија основна сврха је да врши заштиту људских права и основних слобода, кршених од стране других институција.

Још увијек не можемо бити задовољни са имплементацијом ове одлуке, јер сви они који су суђени ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ, по нашем мишљењу, морају бити на неки начин „рехабилитовани“, односно Босна и Херцеговина, као странка у овом поступку и сви остали релевантни чиниоци, морају учинити додатне радње у циљу исправке неправде која је учињена према овако осуђеним лицима. Овдје се не ради само о форми него и о суштинском питању и обавези Босне и Херцеговине, као странке у поступку, да у цјелости имплементира одлуку у случају Мактоуф – Дамјановић.

Такође Вас обавјештавамо да је Одбор за безбједност и Одбор за борачко-инвалидску заштиту, на заједничкој сједници одржаној 27.02.2014. године, расправљао Информацију Министарства правде о Структуралном дијалогу о реформи правосуђа између Европске комисије и Босне и Херцеговине, као и Информацију Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, разматрајући наведене Информације, као и дискусије о истима и ова два Одбора ће Народној скупштини Републике Српске предложити одређене закључке по овим питањима.

Чињеница је да без обзира на резултате који су постигнути у Структуралном дијалогу, Структурални дијалог је једини начин да у даљим преговорима, како са представницима заједничих институција Босне и Херцеговине, тако и са представницима Европске комисије, изнађемо рјешења која могу задовољити интересе Републике Српске.

Ријеч је о питањима која се не могу једнострано ријешити и једина могућност је да уз посредство Европске комисије се изнађу рјешења која су опште прихваћена као добра рјешења у земљама која имају развијену демократију.

 

                                                                           М И  Н И С Т А Р

                                                                            Антон Касиповић

 

 

 

09.02.2015
Сазив: 
9