Народни посланик Игор Остојић Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Игор Остојић, Клуб посланика СДС-СРС РС поставио је на Седамнаестој сједници одржаној 30. марта 2017. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

               Противградна заштита РС је подигла кредит од ИРБ-а у висини од 26 милиона КМ за противградну заштиту и дала га предузећу Калдера кроз пројекат јавног и приватног партнерства. Постављам питање:

               Како и на који начин је тај новац потрошен?

ОДГОВОР:

Број: 12.03.1-011-159/17

Датум:

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРЕДМЕТ:  Одговор на посланичко питање

Народни посланик Игор Остојић (Клуб посланика СДС-СРС РС) је на 17. сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 30. марта 2017. године, поставио сљедеће посланичко питање:

„Противградна заштита РС је подигла кредит од ИРБ-а у висини од 26 милиона КМ за противградну заштиту и дала га предузећу Калдера кроз пројекат јавног и приватног партнерства. Постављам питање:

Како и на који начин је тај новац потрошен?“

У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), дајемо сљедећи

ОДГОВОР

Детаљном анализом, 2008. године, je утврђено да систем противградне заштите у Републици Српској не даје оне резултате који се од њега очекују и да коришћењем застарјеле технике, без адекватног метеоролошког радара, ЈП „Противградна превентива“ не може достићи ниво рада који би крајњим корисницима обезбиједио квалитетнију противградну заштиту.

Влада Републике Српске је на својој 22. сједници одржаној 29. и 30.06.2011. године донијела Закључак, којим је усвојена Информација о Идејном пројекту и задужено ЈП „Противградна превентива“ и ресорно Министарство да израде Изведбени пројекат и Акциони план за његову реализацију. У току 2011. године израђен је Идејни пројекат „Модернизација техничког дијела службе противградне заштите Републике Српске“, за који је добијено позитивно мишљење од стране Физичког факултета са Института за метеорологију у Београду. У складу са наведеним Идејним пројектом, те Елаборатом „Успостављање техничко-метеоролошког сервиса и модернизација система противградне заштите Републике Српске“, расписан је међународни тендер под називом „Пројектовање и изградња Техничко-метеролошког сервиса и модернизација система противградне заштите Републике Српске“ (јавна набавка путем ограниченог поступка са предквалификацијом). У току 2012. и 2013. године проведена је обимна тендерска процедура у којој је изабран најповољнији понуђач за извођење радова. У првој фази поступка Тендерску документацију је затражило 12 привредних друштава („Елком“ д.о.о Тузла, „МИБО комуникације“ д.о.о Сарајево, „Сага“ д.о.о Бања Лука, „Искра Системи“ д.д. Љубљана, „Јарослав Преислер“-Чешка, „Корс“ д.о.о. Лакташи,  „Kaldera Company“ д.o.o. Лакташи, „Lanaco“ д.о.о. Бања Лука, „Тектон“ д.о.о. Бања Лука, „АСТРА ПЛАН“ д.о.о Брчко, „ИМП аутоматика“ д.о.о Београд и Конзорциј „Телегроуп“ д.о.о Бања Лука – „Telegroup“ д.о.о Београд). Од наведених потенцијалних кандидата, четири кандидата су поднијела захтјев за учешће на предметном тендеру („ИМП Аутоматика“ д.о.о Београд, Конзорциј „Телегроуп“ д.о.о. Београд - „Telegroup“ д.о.о. Бања Лука, Конзорциј „Корс“ д.о.о. Лакташи - „Lanaco“ д.о.о. Бања Лука и „Тектон“ д.о.о. Бања Лука, те „Kaldera Company“ д.о.о. Лакташи). У другој фази поступка понуде су доставила 3 привредна друштва. Најповољнију понуду је доставило привредно друштво „Kaldera Company“ д.о.о. из Лакташа са којом je дана 06.11.2013. године и потписан Уговор. Реализација Пројекта је предвиђена у три фазе. Уговор се односи на реализацију цијелог Пројекта који се финансира из кредитних средстава и нема никакве везe са јавно-приватним партнерством.

Плаћање је вршено по испостављеним привременим сутуацијама, на начин да извођач доставља Надзорном органу ситуације са вриједностима извршених радова, те уграђених и постављених уређаја, а Надзорни орган врши провјеру извођачеве ситуације и ако приказана ситуација одговара количини извршених радова и утрошених материјала, овјерава износ који се у законском року плаћа  извођачу.

Надзор над грађењем за све објекте, који су обухваћени овим Пројектом, је обезбијеђен закључивањем 3 уговора са надзорним органом.

Првим Уговором је договорен надзор над грађењем за дио прве фазе Пројекта, који се односи на развој система у западном дијелу Републике Српске и то: вршење стручног надзора над грађењем Радарског центра за метеоролошки радар на Борју, аутоматских противградних станица у западном дијелу Републике Српске, Центра за прикупљање, асимилацију и дистрибуцију података (ЦПАД), те дијела Регионалног противградног центра у Новој Тополи, а све у складу са условима из тендерске документације и динамиком радова усаглашеним између инвеститора и извођача.

Други Уговор о грађевинском надзору обухвата надзор над реализацијом другог дијела прве фазе Пројекта, који се односи на развој система у источном дијелу Републике Српске и то вршење надзора над грађењем Радарског центра за метеоролошки радар на Јахорини,  грађењa аутоматских противградних станица (АПГС) првог и другог реда у источном дијелу Републике Српске, инсталацијe техничке опреме за управљање и надзор АПГС у источном дијелу РС и надзора над комуникацијама.

Трећим уговором о грађевинском надзору обухваћена је комплетна друга фаза Пројекта.

Укупна вриједност Пројекта је 25.182.473,95 КМ и до сада су обезбијеђена кредитна средства за реализацију прве двије фазе у износу од 20 милиона КМ.

До сада је извршено плаћање по 14 достављених Привремених ситуација за извршене радове и набављену опрему, у укупном износу од 19.548.600,41 КМ, односно у висини од 97,74%  обезбијеђених кредитних средстава.

Реализација Пројекта је започела рјешавањем имовинско-правних односа за локације које су предвиђене за радарске центре, за метеоролошке радаре за потребе противградне заштите Републике Српске на планинама Јахорина и Борје, на начин да је земљиште одређено, испарцелисано, успостављен катастар непокретности, те укњижено право власништва са 1/1 дијела у корист ЈП „Противградна превентива РС“ а.д. Градишка. У току 2015. године су прибављене грађевинске дозволе за оба радарска центра.

До краја 2016. године су завршени сви грађевински радови на Радарском центру на планини Борја и постављена ограда, те створени услови за несметан прилаз грађевинској парцели на овој локацији. За потребе овог радарског центра изграђени су нови 10 kV  далековод и трафо станица, који овом радарском центру омогућавају прикључак и несметану испоруку електричне енергије. Радови термодинамике и слабе струје су завршени у мају 2016. године, a током јуна су стручњаци компанијe „Enterprise electronics Corporation“ iz САД (произвођач радара DWSR-3501C) извршили монтажу радара и радарске опреме. Током истог мјесеца завршена је и теоријска и практична обука радника Јавног предузећа за руковање радарским софтвером (EDGE), те за одржавање радара DWSR-3501C, коју је такође извело особље „Enterprise electronics Corporation“, а завршен је и линк за пренос измјерених и осмотрених података са радара РЦ Борје на РПЦ Нова Топола. Почетком јула су постављени клима уређаји за хлађење радарске апаратуре на објекту Борја, а потребно је још завршити уградњу електро заштите, резервног напајања и сталног софтвера радара. 

               ЈП „Противградна превентива РС“ а.д. Градишка је благовремено прибавило сва потребну документацију, укључујући и записник о исколчавању за изградњу Радарског центра на Јахорини, али су радови започели знатно касније због лошег прилаза парцели, односно због минирања и равнања платоа за објекат, те пробијања новог пута до овог локалитета на Јахорини, тако да је завршетак објекта пролонгиран за прољеће 2017. године, након чега би требала бити монтирана и сва радарска опрема али и сам радар. Сасвим је оправдано очекивати да ће оба радарска центра бити спремна за технички пријем и добијање употребних дозвола до краја 2017. године.

На локацији Регионалног противградног центра у Новој Тополи је монтиран антенски стуб и завршена реконструкција објекта у којој ће бити формиран Главни оперативни  центар и Центар за прикупљање, асимилацију и дистрибуцију података (ЦПАД). Такође је завршена изградња помоћног објекта у којем ће бити смјештена радиона, агрегат и службена теретна возила за превоз ракета. Врши се и припрема за изградњу односно постављање 2 нова складишта за противградне ракете јер се упоредо са проширењем брањене територије на цијелу територију Републике Српске мора обезбиједити већа количина противградних ракета, због чега ће ово постојеће складиште  у Новој Тополи бити проширено, а друго постављено у кругу новог Регионалног противградног центра у Бијељини.

У току је регулисање власничких односа за земљиште за два нова регионална противградна центра у Бијељини и Требињу.

У погонима одабраног извођача радова произведен је највећи дио опреме за аутоматске противградне станице првог, другог и трећег реда, а њихово монтирање на ширем подручју Републике Српске се очекује у наредном периоду.

У току 2016. године започела је изградња аутоматских противградних станица првог реда на свих 10 локација на територији општине Лакташи.  Одређене су локације и прибављена сва потребна документација за инсталисање аутоматских противградних станица у Козарској Дубици, а потврђене су локације за АПГС у Костајници и Новом Граду, док је у току одређивање локација у Градишци, Оштрој Луци, Крупи на Уни и Приједору, након чега ће бити настављено  континуирано одређивање локација и у осталим локалним управама Републике Српске.

               Потврђене су и локације за изградњу АП –приступних тачака на подручју Козаре, Приједора, Новог Града, Козарске Дубице и Крупе на Уни.

У току је поступак обезбјеђивања кредитних средстава за трећу фазу, односно завршетак Пројекта.

 

 

 М  И  Н  И  С  Т  А  Р

                                                                                                                                               проф. др Стево Мирјанић

 

30.03.2017
Сазив: 
9