Народни посланик Илија Стеванчевић, Самостални посланик поставио је на Трећој сједници одржаној 15. априла 2015. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТРУ РАДА И БОРАЧКО-ИНВАЛИДСКЕ ЗАШТИТЕ
Поштовани господине министре,
Да ли удовица погинулог борца ВРС која није остварила право на породичну пензију у складу са чланом 71. став 1. тачка в) Закона о ПИО, може остварити право на породичну пензију, након престанка права дјеце на породичну пензију, ако је навршила 45 година живота у момету подношења захтјева за остваривање тога права?
Да подсјетим, тачка в) цитираног Закона гласи: ''Удовица има право на породичну пензију, ако је послије смрти супруга остало једно или више дјеце, која имају право на породичну пензију, а она обавља слиједеће дужности према тој дјеци'', што се јасно види из Рјешења филијале Фонда ПИО Добој, 9801475401, 17.11.2004. године.
У конкретном случају, ради се о супрузи погинулог борца ВРС из Модриче, чији је захтјев за признавање права на породичну пензију одбила филијала Фонда ПИО Добој, наводно због тога што не испуњава услове из члана 71. Закона о ПИО (''Службени гласник Републике Српске'', 134/11), међутим, имајући у виду да су дјеца погинулог борца ВРС изашла из права на породичну пензију по Закону о ПИО Репбулике Српске, цијени се да би конкретни захтјев супруге погинулог борца требало позитивно ријешити, у складу са чланом 144. и 145. и 146. и 176. Закона о ПИО (''Службени гласник Републике Српске'', 134/11).
ОДГОВОР:
Број: 16-04/4-011-11/2015
Бања Лука, 27.04.2015. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Илија Стеванчевић, посланик Партије уједињених пензионера, на трећој редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, поставио је сљедеће посланичко питање:
„Поштовани господине министре,
Да ли удовица погинулог борца ВРС, која није остварила право на породичну пензију у складу са чланом 71. став 1. тачка в). Закона о пензијском и инвалидском осигурању, може остварити право на породичну пензију, након престанка права дјеце на породичну пензију, ако је навршила 45. година живота у моменту подношења захтјева за остваривање тога права. Да подсјетим тачка в) цитираног закона гласи: „Удовица има право на породичну пензију, ако је послије смрти супруга остало једно или више дјеце која имају право на породичну пензију, а она обавља родитељске дужности према тој дјеци“, што се јасно види из рјешења филијале Фонда ПИО Добој број: 9801475401 од 17.11.2014. године.
Додатно питање:
Господине министре,
У конкретном случају ради се о супрузи погинулог борца ВРС из Модриче, чији је захтјев за признавање права на породичну пензију одбила филијала Фонда Добој, наводно због тога што не испуњава услове из члана 71. Закона о ПИО РС („Службени гласник РС“, број 134/11). Међутим, имајући у виду да су дјеца погинулог борца ВРС изашла из права на породичну пензију по Закону о ПИО РС, цијени се да би конкретан захтјев требало позитивни ријешити у складу са чланом 144, 145, 146. и 176. цитираног Закона о ПИО РС. Због тога молим писмени одговор.“
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11), дајемо сљедећи
ОДГОВОР
С обзиром да се посланичко питање односи на конкретан случај, али да нису помињана имена, ни у одговору се неће помињати имена лица у конкретном предмету.
На основу одговарајућих евиденција Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, у конкретном предмету је утврђено сљедеће чињенично стање:
- да је осигураник, иза кога је остварена породична пензија, погинуо 30.09.1992. године као припадник ВРС,
- да су право на породичну пензију остварили кћерка осигураника рођена 15.12.1988. године и син рођен 28.12.1990. године,
- да је право на породичну пензију дјеци признато почев од 01.01.1994. године,
- да је захтјев за пензију за дјецу поднијела мајка дјеце, односно удовица погинулог осугураника,
- да удовица захтјевом није тражила признавање права на породичну пензију и за себе,
- да је удовица била у радном односу односно осигурању од 23.01.1993. године,
- да је од 15.02.2015. године и данас у радном односу,
- да је у периоду од престанка осигурања први пут до престанка права на породичну пензију дјеци, удовица била четири пута ван осигурања у трајању од по неколико мјесеци,
- да је право на породичну пензију сину осигураника престало 31.08.2008. године а кћерки 30.09.2011. године,
- да је удовица рођена 20.07.1969. године и да је на дан престанка прва на породичну пензију кћерке имала 42 године, 2 мјесеца и 10 дана,
- да је удовица имала могућност да оствари право на породичну пензију у периодима када није била у осигурању, најкасније до престанка права на пензију кћерке, али да никада није поднијела захтјев за породичну пензију за себе,
- да је удовица поднијела захтјев за породичну пензију 01.08.2014. године, када је имала навршених 45 година живота, али да је захтјев одбијен и у првостепеном и у другостепеном поступку.
Чланом 71. став 1. тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник Републике Српске“, бр. 134/11 и 82/13), који је ступио на снагу 1. јануара 2012. године, прописано је да удовица има право на породичну пензију, ако је на дан смрти супруга навршила 50 година живота. Тачком в) истог члана и става Закона, прописано је да удовица има право на породичну пензију, ако је послије смрти супруга остало једно или више дјеце која имају право на породичну пензију, а она обавља родитељске дужности према тој дјеци. Чланом 71. став 3. Закона, прописано је да удовица којој право на породичну пензију остварену по основу обављања родитељске дужности престане прије навршених 50 али послије навршених 45 година живота може поново остварити право на породичну пензију кад наврши 50 година живота. Ставом 4. члана 71. Закона прописано је да удовица која није остварила право на породичну пензију по основу обављања родитељске дужности иако је испуњавала услове, може остварити право на породичну пензију и након престанка права на породичну пензију дјеце, под условима утврђеним овим законом. Ставом 7. истог члана Закона прописано је да удовица која до смрти супруга није навршила 50 али је имала навршених 45 година живота има право на породичну пензију кад наврши 50 година живота.
Према томе, у конкретном случају удовица на дан подношења захтјева за пензију, не испуњава услов за остваривање права на породичну пензију из члана 71. став 1. тачка а) и став 7. Закона, јер нема 50 година живота. Удовица не испуњава ни услов из члана 71. став 3. јер није била корисник права на пензију па јој право није ни могло престати. Удовица не испуњава ни услове из члана 71. став 4. Закона јер нема 50 година живота а на дан престанка права на пензију кћерке није имала 45 година.
Треба напоменути да је удовица, у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању који је престао да важи 31.12.2011. године, могла остварити право на породичну пензију све до дана када је престало право на пензију за кћерку, односно до 30.09.2011. године. Да је удовица остварила право у наведеном периоду, пензија би била одређена према броју корисника права. У периодима када је удовица била у радном односу, односно у осигурању, пензија би се за њу обустављала, а висина пензије била би одређена у зависности да ли би пензију користило једно дијете или обоје. Да је право на пензију удовица остварила до 31.12.2011. године, по захтјеву од 01.08.2014. године остварила би право на пензију у складу са чланом 146. Закона. Ставом 1. наведеног члана прописано је права из пензијског и инвалидског осигурања, престају када у току кориштења престану да постоје услови за остваривање тих права. Ставом 3. истог члана је прописано да уколико корисник породичне пензије коме је право престало у складу са ставом 1. овог члана поново поднесе захтјев за остваривање права на пензију, право се признаје према условима за остваривање права који су примјењивани на дан првог признавања права и припада од дана подношења захтјева.
Међутим, члан 146. Закона се не може примијенити с обзиром да удовици никад није било признато право нити јој је право престало, па се не могу примјењивати услови за остваривање права „који су примјењивани на дан првог признавања права“.
Посебно наглашавамо да је у управном спору, пресудом Окружног суда у Добоју број: 13 0 У 003317 15 У од 24.02.2015. године, одбијена као неоснована тужба удовице на рјешење другостепеног органа рјешавања Фонда ПИО РС број: 9801475401 од 17.11.2014. године.
МИНИСТАР
Миленко Савановић