ПИТАЊЕ:
Народни посланик Милан Шврака, Клуб посланика ПДП поставио је на Осамнаестој сједници одржаној 26. априла 2017. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ
МИНИСТАРСТВУ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Да ли је законита пракса комуналних предузећа која не закључују уговоре о одвозу и сабирању смећа са физичким лицима да исто у својим пословним књигама задужују за новчане износе, а онда и тужују, обзиром да немају између себе закљученог уговора, како то налаже Закон о комуналним дјелатностима?
Такође, тражим тумачење зашто судови, доносећи пресуде, игноришу законску обавезу постојања уговора, којим се требају дефинисати међусобне обавезе и на тај начин фаворизују предузећа која по својој вољи финансијски задужују грађане.
ОДГОВОР:
Број: 08.020/052-3615/17-2
Датум: 25.09.2017. године
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
Трг Републике Српске број 1
78 000 Бања Лука
Веза: Ваш предмет број: 04.2-011-218/17 од 04.05.2017. године
Предмет: Одговор на посланичко питање - доставља се,
Народни посланик Шврака Милан, Клуб посланика ПДП, поставио је на Осамнаестој сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној дана 25., 26. и 27. априла 2017. године, у складу са чл. 263. и 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске, сљедеће посланичко питање:
„Да ли је законита пракса комуналних предузећа која не закључују уговоре о одвозу и сабирању смећа са физичким лицима да исто у својим пословним књигама задужују за новчане износа, а онда и тужују, обзиром да немају између себе закљученог уговора, како то налаже Закон о комуналним дјелатностима?
Такође, тражим тумачење зашто судови, доносећи пресуде, игноришу законску обавезу постојања уговора, којим се требају дефинисати међусобне обавезе и на тај начин фаворизију предузећа која по својој вољи финансијски задужују грађане.“
Народна скупштина је у прилогу посланичког питања доставила питање народног посланика у рукопису.
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 31/11), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Разматрајући горе достављено посланичко питање, истичемо да се Министарство правде Републике Српске обратило се писменим путем, Основном суду у Бањој Луци, као суду са највећим бројем предмета, који у свом допису истиче да је Основни суд у Бањој Луци расправљајући по предметима дуга по основу услуга одвоза смећа поступао у складу са важећим прописима:
Одлуком о комуналном реду Скупштине Града Бањалука (Службени гласник Града Бањалука број 6/07 - Пречишћен текст, у даљем тексту: Одлука), регулисан је начин одлагања и збрињавања отпада.
Одредбом члана 49. Одлуке прописано је да отпадом из домаћинства као и другим отпадом који је због своје природе и састава сличан отпаду из домаћинства, сматрају се ситни отпад који настаје у становима, заједничким просторијама стамбених зграда, пословним просторијама, гаражама, двориштима, а који се по својој величини може одлагати у посуде за комунални отпад из домаћинства.
Одредбом члана 59. Одлуке о комуналном реду је прописано да су сви имаоци или произвођачи отпада дужни плаћати мјесечну накнаду на име кориштења даваоцу комуналних услуга коме је Град повјерио вршење ове дјелатности.
На наведену ситуацију примјењују се одредбе чланова 10., 11. и 16. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“, број 124/11). Обављање комуналне дјелатности повјерава се јавном предузећу актом о оснивању, а другим предузећима обављање комуналне дјелатности повјерава се уговором којим се регулишу међусобна права и обавезе у обављању тих дјелатности (члан 10). У случају када се обављање комуналне дјелатности повјерава даваоцу комуналне услуге уговором, избор најповољнијег даваоца услуга врши се након проведеног поступка јавних набавки у складу са законом (члан 11). Пружање и коришћење комуналних услуга врши се на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника. Корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе. У случају спора између корисника и даваоца комуналне услуге надлежан је суд (члан 16).
Одредбом члана 22. Закона о заштити животне средине („Службени гласник Републике Српске“ број 71/12 и 79/15), прописано је да заштита од штетног утицаја отпада по животну средину обухвата све врсте супстанци и производа, укључујући амбалажу и материјал за паковање тих супстанци, односно све врсте производа који се одлажу или за које се планира да ће бити одложени (став 1.). Ималац отпада дужан је да предузима адекватне мјере за управљање отпадом и обезбиједи основне мјере ради спрјечавања или смањења настајања, поновну употребу и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина и коришћење отпада као енергената, односно, одлагање отпада.
Наведене законске одредбе прописују збрињавање отпада из стамбених и пословних простора, која дјелатност је од посебног друштвеног интереса и сваки корисник је дужан да за комуналне услуге одвоза смећа и отпада плаћа утврђени износ.
У сваком конкретном случају утврђује се фактичко стање и до сада у наведеним предметима није никада било спорно да је тужилац био вршилац услуге одвоза комуналног отпада, да је тужени лице које је у складу са одредбом члана 59. Одлуке обвезник плаћања те услуге, да је тужилац своје потраживање и његову висину доказивао изводом отворених ставки - картица купца који представља приватну исправу и као такав има карактер службене исправе, сачињене у писменој форми, од овлаштеног лица у вршењу његове дужности и служити као доказ правно релевантних чињеница за имовинске или правне односе.
Обавеза плаћања одвоза комуналног отпада у категорији домаћинства, установљена је одлуком за сва лица из одредбе члана 59. Одлуке, па је обзиром на горе наведено битно фактичко стање, а не појединачни уговори за које се поставља питање.
Одредбом члана 262. став 1. Закона о облигационим односима, регулисано је овлаштење повјериоца у облигационом односу да од дужника захтијева испуњење обавезе, као и обавеза дужника да обавезу испуни савјесно и у свему како она гласи. Овом одредбом изражено је класично начело према којем дужник мора извршити обавезу, коју је преузео закључењем уговора, иначе уговор не би имао никакву друштвену сврху. Приликом испуњења уговорне обавезе, дужник се мора понашати у складу са начелом савјесности и поштења и одговоран је за испуњење своје обавезе, како је то прописано чланом 12. и 17. Закона о облигационим односима.
Уговорна обавеза произашла је из наведених законских обавеза и мора се поштовати.
Основни суд у Бањој Луци у сваком конкретном случају по тужби тужиоца „Чистоћа“ а.д. Бањалука одлучујући о основаности тужбеног захтјева, утврђује да ли је тужилац уредно и благовремено извршавао своје услуге одвоза смећа туженом, и да ли је тужени извршио своју обавезу плаћања накнаде за извршене услуге, да ли тужени има доказа да је писмено приговарао тужиоцу на квалитет услуга или на испостављене рачуне, а на тужиоцу је терет доказа ових чињеница, па када утврди да тужиоцу припада накнада траженог износа из тужбе који се односи на потраживање накнаде за извршене услуге за период за који се дуг тужбеним захтјевом тражи на основу одредбе члана 59. Одлуке о комуналном реду и одредби члана 126. и 123. Закона о парничном поступку Републике Српске.
С обзиром да се странке ни у једном предмету нису жалиле на висину рачуна суд је судио и суди фактичко стање тј. чињеницу да је „Чистоћа“ а.д. пружала странкама комуналне услуге и на вријеме испостављала рачуне, што представља уговорни однос у складу са горе наведеним одредбама позитивних прописа на које се суд позива у својим одлукама.
С поштовањем.
Достављено:
- Наслову
- Aрхива
М И Н И С Т А Р
Антон Касиповић