ПИТАЊЕ:
Народни посланик Мирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП поставио је на Седмој сједници одржаној 21. октобра 2015. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ
Када ће почети са радом Одјељење суда на Палама који је планиран ранијим измјенама Закона о судовима Републике Српске?
Наиме, Пале су највећа Источно-сарајавеска општина и логично би било да имају суд који сам и тражио у последњим измјенама закона, али исти нисмо добили, па вас молим да бар одјељење Суда почне са радом на Палама. Додатни разлог за ово је постојање Правног фауклтета на Палама, и просторија у склопу истог, што би било од користи за студенте и за грађане општине Пале и за Суд.
ОДГОВОР:
Број: 08.020/052-7438/15
Датум: 10.11.2015. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланикМирослав Брчкало, Клуб посланика ПДП, поставио је на Седмој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 21. и 22. окробра 2015. године, посланичко питање:
„Када ће почети са радом Одјељење суда на Палама, који је планиран ранијим измјенама Закона о судовима Републике Српске?
Наиме, Пале су највећа Источно-сарајевска општина и логично би било да имају суд, који сам и тражио посљедњим измјенама закона, али исти нисмо добили, па вас молим да бар одјељење Суда почме са радом на Палама. Додатни разлог за ово је постојање Правног факултета на Палама, и просторија у склопу истог, што би било од користи за студенте и за грађане општине Пале и за Суд“.
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11), дајемо сљедећи
О Д Г О В О Р
Министарство правде Републике Српске је наведено посланичко питање упутило Оновном суду у Сокоцу, а који је дана 09.11.2015. године, доставио сљедеће изјашњење:
„Основни суд у Сокоцу организован је према Закону о судовима Републике Српске, са сједиштем у Сокоцу и има одјељење суда у Источном Сарајеву. У сједишту суда ради 10 судија и 4 судије у одјељењу суда у Источном Сарајеву.
У одјељењу суда ради по један судија на парничном,извршном,кривичном и прекршајном реферату и то тако да се предмети гдје се странке појављују са подручја општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново додјељују у рад судијама у одјељењу суда, а предмети гдје се странке са подручја општина Соколац, Пале и Источни Стари Град додјељују судијама у сједишту суда, а како би се обезбиједила равномјерна расподјела предмета и равномјерна оптерећеност судија један мањи дио предмета гдје се странке појављују са подручја општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново дати су у рад и судијама у сједишту суда у Сокоцу.
Заузет је став да се предмети са подручја општина Соколац, Пале и Источни Стари Град додјељују у рад судијама у сједишту суда и тај број неријешених предмета на свим рефератима изузев комуналних предмета износи укупно 4110 предмета.
Број неријешених предмета на свим рефератима у одјељењу суда у Источном Сарајеву изузев комуналних предмета износи 2297.
Од укупног броја предмета гдје се као странке појављују лица са подручја општине Пале не води се никаква евиденција нити је могуће водити такву евиденцију, али по нашој процјени у 50% предмета странке се појављују са подручја општине Пале , а 50% предмета странке са подручја општина Соколац и Источни Стари Град.
Да би лакше разумјели да се не ради о великом приливу и великом броју неријешених предмета појаснићемо по рефератима колики је број неријешених предмета у сједишту суда упоређујући исти са орјентационим мјерилима за извршење норме судија и колико један судија треба годишње да ријеши предмета на тој врсти реферата, па је тако на кривичном (К) реферату мјесечна норма једног судије 13 предмета, а годишња норма 143 предмета, на парничном (П) реферату мјесечна норма је 16 предмета, а годишња 176 предмета, на парничном (МАЛ) реферату мјесечна норма је 34 предмета, а годишња 374 предмета, на извршном рефарату (И,ИП) мјесечна норма на основу извршне исправе је 55 предмета, а годишња 605 предмета, док је мјесечна на истом реферату на основу вјеродостојне исправе 300 предмета, а годишња 3300 предмета, на прекршајном (ПР) реферату мјесечна норма је 78 предмета, а годишња 858 предмета, на ванпарничном (В) реферату мјесечна норма је 44 предмета, а годишња 484 предмета, и на оставинском (О) реферату мјесечна норма је 66, а годишња 726 предмета.
Упоређујући напријед поменуте орјентационе норме и број предмета у сједишту суда на тим рефератима, те чињеницу да се отприлике ½ предмета односи на предмете гдје се као странке појављују лица са подручја општине Пале дође се до закључка да један судија не би према броју предмета могао имати годишњу норму на тим рефератима.
Ови показатељи су дати без комуналних предмета којих у сједишту суда има укупно 7510 предмета, док истих у одјељењу суда има око 11568 предмета, али узимајући у обзир чињеницу да су заузети ставови да се такви предмети сматрају предметима од мањег значаја, односно да се ради о предметима који се највећим процентом односе на РТВ таксу, сматрамо да овај суд нема довољан број предмета за формирање било каквих нових одјељења.
Узимајући још један показатељ, а то је уобичајен прилив предмета на основним рефератима у току протеклих неколико година, те чињеницу да овај суд сваке године ријеши процентуално већи број предмета од прилива, сматрамо да нема оправданих разлога за формирање новог одјељења суда на Палама.
Уколико би дошло до формирања новог одјељења на Палама сматрамо да судије не би могле остварити мјесечну и годишњу норму у односу на предмете у којима се појављују странке са подручја општине Пале, па самим тим такво оснивање не би ни задовољило своју оправданост оснивања, јер сагледавајући досадашње параметре у раду овог суда закључује се да исти према досадашњем броју и приливу предмета сасвим нормално функционише, те да нема потребе да са радом почне одјељење на Палама.
У вези са напријед изнијетим, а да би почело са радом одјељење овог суда на Палама, потребно је обезбиједити и одређене материјалне услове, а то је сам смјештај поменутог одјељења, односно простор у коме би исто егсистирало, а према досадашњем сазнању предсједника суда тај простор није обезбијеђен. Како је у посланичком питању поменут простор на Правном факултету, предсједник суда је по пријему овог дописа контактирао декана Правног факултета на Палама господина Радомира Лукића који је категорички рекао да на Правном факултету нема вишка простора и да нема никакав планиран простор за одјељење суда, те је усаглашено да би било неспојиво да студенти и странке суда користе заједнички улаз и исте просторије у оквиру факултета због више разлога. Такође је усаглашено да би требало обезбиједити адекватан простор који би споља био препознатљив странкама као засебан простор суда, односно зграда суда, а не да се суд смјешта по које каквим стамбеним зградама и подрумским просторијама које нису адекватне ни за сам рад суда, а и због безбједоносних разлога зграда суда би требала бити одвојена од других стамбених простора.
Значи основни услов за почетак рада одјељења у Палама није обезбијеђен, а још када се дода чињеница да је за тај нови простор потребно обезбиједити и инвентар, те информатичку мрежу и структуру, а за то нису планирана средства у буџету, основано се закључује да нису створени ни основни предуслови да се крене са таквим активностима.
Такође наглашавамо да би за оснивање новог одјељења суда требало доћи и до проширења систематизације радних мјеста јер свака судска јединица мора имати и одређено пратеће особље почев од писарнице суда па до судијског кадра, те на крају и особља на одржавању просторија, а за шта су такође потребна додатна новчана средства која нису планирана у буџету.
Узимајући у обзир напријед изнијету чињеницу, а како овај суд већ има одјељење у Источном Сарајеву дајемо Вам само један податак колико отприлике кошта мјесечно издвајање само за бруто плате запослених у одјељењу суда, а ради се о износу око 33.500,00 КМ.
Наше је мишљење да за сада са оваквим показатељима нема никакве потребе за формирањем одјељења суда на Палама, те да нису за сада створени никакви ни предуслови, а не услови за почетак рада истог и сматрамо да се ради о чисто политичким мотивима за формирањем нечега за шта нема реалних и оправданих разлога“.
С поштовањем,
М И Н И С Т А Р
Антон Касиповић