ПИТАЊЕ:
Народни посланик Мирсад Дуратовић, Посланичка група Покрет за државу, поставио је између двије сједнице, 29. јануара 2025. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
Ученици бошњачке националности који похађају основну школу у Републици Српској, на почетку свог образовања, не познају ћириличко писмо и исто почињу учити тек у трећем разреду основне школе. Сви уџбеници за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, осим уџбеника из националне групе предмета, су штампани ћириличким писмом. Самим тим ови ученици од првог до четвртог разреда основне школе немају могућност да прате наставу из већине предмета: математика, говор, изражавање стварање, моја околина, ликовна култура, дигитални свијет, музичка култура, природа и друштво и нису у могућности да разумију и ураде задатке у радним свескама из свих наведених предмета.
На овај начин дјеца бошњачке националности немају једнак приступ, права и могућности да учествују у основном васпитању и повређено им је право на школовање под једнаким условима као и другој дјеци која познају ћириличко писмо од почетка школовања.
Оквирни закон о основном и средњем образовању у Босни и Херцеговини („Сл. гласник БиХ“, бр. 18/2023 и 88/2007) у члану 3. став е) прописао је да је један од општих циљева образовања и „обезбјеђење једнаких могућности за образовање и могућност избора на свим нивоима образовања, без обзира на пол, расу, националну припадност ...“. У члану 4. истог закона наведено је да свако дијете има једнако право приступа и једнаке могућности учешћа у одговарајућем образовању, без дискриминације на било којој основи. Једнак приступ и једнаке могућности подразумијевају обезбјеђење једнаких услова и прилика за све, за почетак и наставак даљег образовања.
Закон о основном образовању и васпитању Републике Српске („Сл. гласник Републике Српске“, број 63/22) у члану 6. је прописао да свако дијете има једнака права и једнаке могућности у основном васпитању и образовању без дискриминације по било ком основу, а да то подразумијева обезбјеђивање једнаких услова за сву дјецу при упису и током основног васпитања и образовања.
Такође, у истом закону у члану 8. прописано је да су Република и јединице локалне самоуправе заједно са школом одговорне за несметан приступ и учешће ученика у васпитно-образовном процесу и забрањена је свака врста занемаривања дјеце, а у члану 9. да се настава у основном васпитању и образовању изводи се на службеним језицима конститутивних народа, уз коришћење оба писма – ћирилице и латинице.
Устав Републике Српске у члану 38. наводи да „свако има право на школовање под једнаким условима“.
Када и на који начин планирате омогућити дјеци бошњачке националности од првог до четвртог разреда основне школе која не познају ћирилично писмо праћење наставе и школовање под једнаким условима као и дјеци која познају ћириличко писмо?
ОДГОВОР:
Број: 07.041/011-14/25
Датум: 20.02.2025. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се
Народни посланик Мирсад Дуратовић, Посланичка група Покрет за државу, између двије сједнице Народне скупштине Републике Српске, дана 29. јануара 2025. године, поставио је сљедеће посланичко питање:
„Ученици бошњачке националности који похађају основну школу у Републици Српској, на почетку свог образовања, не познају ћириличко писмо и исто почињу учити тек у трећем разреду основне школе. Сви уџбеници за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, осим уџбеника из националне групе предмета, су штампани ћириличким писмом. Самим тим ови ученици од првог до четвртог разреда основне школе немају могућност да прате наставу из већине предмета: математика, говор, изражавање, стварање, моја околина, ликовна култура, дигитални свијет, музичка култура, природа и друштво и нису у могућности да разумију и ураде задатке у радним свескама из свих наведених предмета.
На овај начин дјеца бошњачке националности немају једнак приступ, права и могућности да учествују у основном васпитању и повређено им је право на школовање под једнаким условима као и другој дјеци која познају ћириличко писмо од почетка школовања.
Оквирни закон о основном и средњем образовању у Босни и Херцеговини („Сл. гласник БиХ, бр. 18/2023 и 88/2007) у члану 3. став е) прописао је да је један од општих циљева образовања и „обезбјеђење једнаких могућности за образовање и могућност избора на свим нивоима образовања, без обзира на пол, расу, националну припадност...“. У члану 4. истог закона наведено је да свако дијете има једнако право приступа и једнаке могућности учешћа у одговарајућем образовању, без дискриминације на било којој основи. Једнак приступ и једнаке могућности подразумијевају обезбјеђење једнаких услова и прилика за све, за почетак и наставак даљег образовања.
Закон о основном образовању и васпитању Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 63/22) у члану 6. је прописао да свако дијете има једнака права и једнаке могућности у основном васпитању и образовању без дискриминације по било ком основу, а да то подразумијева обезбјеђивање једнаких услова за сву дјецу при упису и током основног васпитања и образовања.
Такође, у истом закону у члану 8. прописано је да су Република и јединице локалне самоуправе заједно са школом одговорне за несметан приступ и учешће ученика у васпитно-образовном процесу и забрањена је свака врста занемаривања дјеце, а у члану 9. да се настава у основном васпитању и образовању изводи на службеним језицима конститутивних народа, уз коришћење оба писма – ћирилице и латинице.
Устав Републике Српске у члану 38. наводи да „свако има право на школовање под једнаким условима“.
Када и на који начин планирате омогућити дјеци бошњачке националности од првог до четвртог разреда основне школе која не познају ћирилично писмо праћење наставе и школовање под једнаким условима као и дјеци која познају ћириличко писмо?“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 66/20) дајемо сљедећи
О Д Г О В О Р
Законом о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 81/22) уређује се дјелатност основног васпитања и образовања као диo јединственог васпитно-образовног система Републике Српске. Васпитно-образовни процес у основним школама у Републици Српској остварује се на основу наставног плана и програма који представља документ којим се одређују и конкретизују обим, структура, дубина и редослијед садржаја наставних предмета, односно подручја заступљених у наставном плану, исходи програма, те дају сажета методичко-дидактичка упутства и препоруке за њихову обраду.
У школи се користе уџбеници и остала наставна средства чију примјену одобрава министар. Уџбеници и остала наставна средства морају задовољити стандарде квалитета који се односе на садржај, научне, педагошке, психолошке, етичке, методичко- дидактичке, језичке, естетске и техничке захтјеве прописане Правилником о стандардима квалитета уџбеника за основну школу („Службени гласник Републике Српске“ број 46/23). Језичким стандардом дефинисано је да наставно средство треба да буде написано стандардним језиком, да се поштују језичке норме, да је написано на српском књижевном језику ијекавског изговора, ћириличким или латиничким писмом.
Област издавања уџбеника за основне и средње школе у Републици Српској уређена је Законом о издавачкој дјелатности („Службени гласник Републике Српске“ број 46/2004) у коме се наводи да школске уџбенике и наставна средства издаје Јавно предузеће „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево. Школске уџбенике и друга наставна средства која служе за потребе наставе вјеронауке у основној школи и наставе у средњој вјерској школи и за вјерску поуку издаје надлежни орган вјерске заједнице.
У погледу употребе уџбеника, уџбеник још увијек има најважнију улогу и мјесто у настави великог броја наставних предмета у основној школи код нас. Код нас се он још увијек види на сваком или скоро сваком часу као основно средство рада, гдје је наставник доминантан током непосредне комуникације кроз фронтални облик рада. Уџбеник даје јасан оквир у раду и наставнику и ученику, јер представља скуп материјала који су предвиђени наставним планом и програмом и на тај начин олакшава рад и даје јасне смјернице. Такође, уџбеници штеде вријеме наставнику са већ припремљеним лекцијама и материјалима. Међутим, уџбеник би се требао посматрати као један од многих извора знања које наставник користи у настави јер од уџбеника не треба очекивати да садржи материјале погодне за свако посебно одјељење неког разреда нити сваки уџбеник може у потпуности одговарати потребама различитих одјељења једног разреда. Уџбеник треба да послужи као извор идеје за наставника које ће му помоћи да он на основу тога ствара, тј. прилагоди материјале сваком разреду. Требао би да буде подршка истраживачком учењу гдје се настава темељи на заједничком рјешавању проблема и заједничком учењу, током које ученици уз помоћ наставника рјешавају одређене задатке. Како је настава у првим разредима основне школе више интерактивна, а мање фронтална и предавачка, приликом савладавања градива у нижим разредима основне школе очекивана је интензивнија подршка ученику од стране наставника. Очекивано је и више ослањање наставника на различите изворе знања и наставних помагала и средстава, а не само на уџбенике. При избору наставних средстава не може се занемарити чињеница да је учење ефикасније ако се темељи на акцији, а не само на слушању и гледању.
У основним школама у Републици Српској ученици савладавају оба писма: ћирилично и латинично. У трећем разреду, како је предвиђено наставним планом и програмом за основно васпитање и образовање, ученици почињу са изучавањем писма које нису учили у другом разреду. У времену глобализације у којем је важно разумјети различите културе и језике, неопходно је познавање и ћирилице и латинице што представља компаративну предност за сваког ученика, а касније грађанина за његов лични, али и професионални развој.
О оправданости да се баш у овом периоду (разреду) савладавају оба писма говоре и прописи других образовних система унутар БиХ. Тако примјера ради, у Унско-санском кантону ученици у прва три разреда савладавају оба писма, с тим да је наставним планом и програмом дефинисано да се ћирилично писмо почиње изучавати у трећем разреду. У Посавском кантону, наставним планом и програмом утврђено је да се „до краја четвртог разреда сви ученици морају упознати са оба службена писма БиХ“, док се за ученике у Тузланском кантону савладавање оба писма везује за трећи разред. У Зеничко-добојском кантону основне школе морају осигурати услове да сви ученици савладају употребу латинице и ћирилице најкасније до краја четвртог разреда. Исти је случај и у Босанско-подрињском кантону. У Кантону 10 ученици до краја трећег разреда основног образовања требају научити оба службена писма у БиХ.
Поред свега наведеног, подсјећамо и на то да у Републици Српској одређени број школа изучава и тзв. „националну групу предмета“, те се, на захтјев школа обезбјеђују и уџбеници из појединих кантона из Федерације БиХ. Завод за уџбенике и наставна средства, као издавач уџбеника у Републици Српској, сарађује са издавачким кућама у Федерацији Босне и Херцеговине и, у складу са исказаним потребама школа, за националну групу предмета набавља уџбенике издавача из Федерације, међу којима је, свакако, и уџбеник исламске вјеронауке, који се издаје на приједлог вјерске заједнице. Дакле, уколико дјеца изучавају националну групу предмета, Влада Републике Српске путем Завода за уџбенике и наставна средства обезбјеђује уџбенике за националну групу предмета по наставном плану и програму за основно васпитање и образовање кантона по којем школа изводи наставу.
На основу свега наведеног, васпитно-образовни процес у школама Републике Српске реализује се на Законом прописан начин и уз поштовање свих важећих докумената. Уџбеници се обезбјеђују свој дјеци по утврђеним категоријама без дискриминације по било којем основу.
С поштовањем,
МИНИСТАР
Жељка Стојичић
Достављено:
1. Наслову;
2. У архиву.