ПИТАЊЕ:
Народни посланик Михнет Окић, Клуб посланика Коалиције Домовина, поставио је на Двадесетој сједници одржаној 18. јула 2017. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ
Проблеми око легализације у јединицама локалне самоуправе су и даље још већи проблеми него што су били, па бих молио министрицу да нам одговори, односно појасни и да нека ближа упутства шта је то стварно неопходно да би легализација била спроведена?
ОДГОВОР:
Број: 15.03-011-382/17
Датум, 28.07.2017.године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање, доставља се
Овом Министарству дана 25.07.2017.године путем Генералног секретаријата Владе Републике Српске, уз допис број 04.2-011-370/17 од 25.07.2017. године, достављено je посланичко питање народног посланика Михнета Окића, Клуб посланика Коалиције Домовина.
Народни посланик Михнет Окић, Клуб посланика Коалиције Домовина, на двадесетој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 18. јула 2017.године, поставио је Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију сљедеће посланичко питање:
„Проблеми око легализације у јединицама локалне самоуправе су и даље још већи проблеми него што су били, па бих молио министрицу да нам одговори, односно појасни и да нека ближа упутства шта је то стварно неопходно да би легализација била спроведена?“
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/11 и 34/17) дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Бесправна изградња је масовна појава и социјални покрет још током задњих ратних дешавања, а своју кулминацију достиже непосредно након окончања рата. Законом о уређењу простора и грађењу на јединственим принципима уређен је поступак легализације и урбане интеграције у простор бесправно изграђених објеката у Републици Српској. Приликом израде Закона вршена је анализа социјалног статуса лица која су инвеститори незаконито изграђених објеката, анализирани су разлози због којих су се инвеститори опредјељивали на бесправно грађење, анализирани су прописи којима је у посљедњих десет до 12 година била уређена ова област и разлози због којих нису дали очекиване резултате у својој примјени. У спроведеним истраживањима, као узроци за бесправну изградњу у највећем броју случајева своде се на избјегавања плаћања накнада прописаних у поступку издавања грађевинске дозволе, због стварно лошег економског стања инвеститора. Поред наведене категорије грађана, опште стање су искористили и појединци који не припадају социјалним категоријама, а који су бесправно изградили објекте за властите потребе или намијењене тржишној продаји, са циљем неоснованог профитирања и богаћења јер нису платили ренту, накнаду за уређење грађевинског земљишта и друге накнаде које су били дужни да плате у поступку добијања грађевинске дозволе у корист локалних заједница.
Ово министарство је имало у виду да се легализација бесправних објеката у простору не може спровести без стимулативних мјера, с обзиром на то да је избјегавање плаћања накнада прописаних у поступку издавања грађевинске дозволе, првенствено посљедица лошег економског стања инвеститора. С тим у вези, одредбама Закона настојале су се правно и технички санирати посљедице бесправно изграђених објеката у циљу стварња услова да се подстакну бесправни градитељи да поднесу захтјеве и да се бесправни објекти за које постоје законски услови што прије уведу у легалне токове, те створе услови да се за ове објекте плаћају комуналне услуге, порез на имовину, накнада за заједничку комуналну потрошњу и сл., и спријечи даље наношење штете јавним приходима.
Прије свега одредбама Закона утврђује се да је легализација објеката од општег интереса, јер је кроз анализе разлога који су проузроковали бесправну градњу закључено да би огромна већина бесправних инвеститора жељела да су своје објекте изградили на законит начин, али стицај несретних околности са једне стране и елементарне животне потребе за кровом над главом са друге стране, једноставно им нису дали алтернативу.
Надаље одредбама Закона уводи се накнада за легализацију као посебан вид накнаде и дефинише њен начин обрачуна, при чему се тежиште ставља на индивидулане-стамбене и индивидуалне стамбено-пословне објекте, који чине највећи проценат бесправних објеката и за које се на јединственим принципима уређује поступак обрачуна накнаде за легализацију, а како то прописује члан 160а. Закона. Такође, чланом 160в. као посебна категорија лица међу бесправним градитељима дефинишу се породице погинулих бораца, ратни војни инвалиди прве и друге категорије и лица која имају статус најтежих цивилних инвалида у колицима и слијепа лица, за које се с обзиром на њихов статус прописује да не плаћају накнаду за легализацију, што представља један вид помоћи и интервенције државе у њиховом стамбеном збрињавању, с обзиром да се ова право не односи на наведене категорије лица које су по основу овог статуса ријешиле своје стамбено питање. И даље су се имали у виду инвеститори који су као бесправни градитељи имали циљ да остваре екстрапрофит и велику материјалну корист, користећи се различитим средствима и методама, па се за исте кроз одредбе члана 160б. Закона накнада за легализацију изједначава са накнадама за ренту и уређење прописане Законом.
Такође, велики број нелегалних објеката не може укључити у легалне токове због неријешених имовинско-правних односа и неажурних јавних евиденција, те је кроз измјене Закона прописана могућност да се ови објети привремено задрже док се не ријеши питање власништва, уз обавезу инвеститора да покрене поступак рјешавања имовинско-правних односа.
Међутим, да би се легализација могла спровести у што већем обиму неопходно је да и други прописи исправе одредбе и принципе садржане у Закону о уређењу простора и грађењу. Оно на шта саме странке често указују јесте чињеница да код објеката за које је утврђена фиксна накнада легализације износи који им се обрачунавју у поступку легализације често знатно прелазе износе накнаде за легализацију дефинисане Законом. С тим у вези неопходно је имати у виду да се у поступку легализације осим накнаде за легализацију плаћају и друге врсте накнада и такси (пољопривредна сагласност, водна сагласност, противпожарна сагласност, изводи из јавних евиденције...). Плаћање ових накнада и такси дефинисано је посебним прописима за које ово министарство није ресорно надлежно, због чега се кроз одредбе Закона о уређење простора и грађењу нису ни могле вршити измјене поменутих прописа нити утицати на процедуре и износе накнада које исти прописују. Такође, оно што је упитно у предметним ситуацијама јесте основаност појединих накнада па се тако поставља питање да ли се земљиште на којем је изграђен нелегално објекат прије више десетина година може сматрати пољопривредним, односно какво је то пољопривредно земљиште ако на њему 20-30 година постоје објекти.
Због свега наведеног ово министарство разматра основаност потребе плаћања појединих накнада за провођење поступка легализације, као и могућност упућивања иницијативе органима који су обрађивачи прописа који уређује посебне накнаде да размотре могућност измјене истих. Легализација објеката је општи интерес и иста није и не треба бити само предмет дефинисања Закона о уређењу простора и грађењу, због чега је неопходно предефинисати и одредбе других прописа и ускладити их са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу како би се процес легализације провео у што већем обиму
Прилог: - Jедан примјерак латиничан,
- два примјерка ћирилична; МИНИСТАР
- CD (WОRD 2003)
Сребренка Голић