ПИТАЊЕ:
Народни посланик Наде Планинчевић, Клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на Двадесет петој сједници одржаној 19. јуна 2018. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
-МИНИСТАРСТВУ ТРГОВИНЕ И ТУРИЗМА
-МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА
Ако знамо да за 31000 литара нафте дистрибутери плаћају 26000 КМ, да држава по различитим основама на исту количину узима 31000 КМ, те на маржу држава узима додатних 17%.
Ако знамо да на набавну цијену (26000 КМ) не можемо утицати, а да је маржа право дистрибутера, те симболично утиче на цијену.
Зашто Влада не прихвати приједлог смањења акциза, како би се цијена нафте била подношљива за привреду и грађане?
ОДГОВОР:
Број: 14-01-06/1-011-339/18
Датум: 03.08.2018. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Наде Планинчевић, Клуб посланика СДС-СРС РС, поставио је на Двадесет петој сједници одржаној 19. јуна 2018. године, сљедеће питање:
''Ако знамо да за 31.000 литара нафте дистрибутери плаћају 26.000 КМ, да држава по различитим основама на исту количину узима 31.000 КМ, те на маржу држава узима додатних 17%.
Ако знамо да на набавну цијену (26.000 КМ) не можемо утицати, а да је маржа право дистрибутера, те симболично утиче на цијену.
Зашто Влада не прихвати приједлог смањења акциза, како би цијена нафте била подношљива за привреду и грађане''?
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број: 10/09), као и чланом 263. и 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број: 31/11), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Према одредбама Закона о трговини ("Службени гласник Републике Српске број: 6/07, 52/11, 67/13 и 106/15) трговци и произвођачи формирају цијене робе и услуга слободно према условима на тржишту.
Министарство трговине и туризма, у складу са овлаштењима из Закона о регулисању цијена, може Влади Републике Српске предложити мјере непосредне контроле цијена, али само у случају значајних поремећаја на тржишту, као што су: елементарне непогоде, несташица добара неопходних за потребе привреде и снадбијевање становништва, неочекивани раст цијена производа, монополско формирање цијена, злоупотреба доминантног положаја и ванредне околности према процјени Владе. Обзиром да у конкретном нису наступили значајни поремећаји на тржишту самим тим нису ни испуњени услови за предлагање и доношење мјера непосредне контроле цијена.
Поред тога, надлежност из области индиректног опорезивања у оквиру система пореске политике је на Парламентарној Скупштини БиХ која је усвојила цијели сет закона из области индиректних пореза и Закон о акцизама у БиХ којим се регулише опорезивање промета или увоза
одређених врста производа (акцизних производа) на територији БиХ посебним обликом пореза-акцизом а одредбе овог закона односе се и на путарину.
Предуслов развоја привреде сваке земље јесте инфраструктура, доступност и брзина кретања робе и људи. Према мишљењу овог органа тренутно важећим Законом о акцизама у БиХ осигуравају се финансијска средства за изградњу аутопутева, као и изградњу и реконструцију путева. Изградња аутопутева директно се рефлектује на привредни развој мјеста и градова који се налазе уз исте, а што за посљедицу има привлачење нових инвестиција, а тиме и директно утиче на ниво стандарда грађана. Поред тога, изградњом аутопутева и нових путева отварају се могућности кориштења и других ресурса којим располаже БиХ, нова запошљавања. Такође, овај циљ садржан је и у Реформској агенди за БиХ и усвојеном Акционом плану за провођење Реформске агенде.
Из изложеног произилазе разлози за неприхватање приједлога народног посланика за смањење акциза.
С поштовањем, М И Н И С Т А Р
Др Предраг Глухаковић