ПИТАЊЕ:
Народни посланик Неда Петрић, Клуб посланика ДНС поставила је на Четрнаестој сједници одржаној 11. октобра 2016. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА
Вама су се крајем 2015. године испред Бијељине, односно самостални предузетници из Бијељине обратили за помоћ и жалили су се за изузетно висок степен цијена паушала, а прије свега мислим на цијену електричне енергије, воде, па и свега осталог што су побројали у прилогу који су вам доставили, у коме је таксативно наведено тачно колико која ставка кошта и негдје у збиру то износи неких 8.080 КМ.
Које ћете радње предузети и када да се на неки начин олакша пословање самосталних предузетника у Бијељини, односно у Републици Српској?
ОДГОВОР:
Број: 05.04/011-393-1/16
Датум: 07.11.2016. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се
Народни посланик Нада Петрић (Клуб посланика ДНС) на 14. сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 11, 12. и 13.октобра 2016. године, поставила је сљедеће посланичко питање:
„Вама су се крајем 2015. године испред Бијељине, односно самостални предузетници из Бијељине обратили за помоћ и жалили су се за изузетно висок степен цијена паушала, а прије свега мислим на цијену електричне енергије, воде, па и свега осталог што су побројали у прилогу који су вам доставили, у коме је такститвно наведено тачно колико која ставка кошта и негдје у збиру то износи неких 8.080 КМ.
Које ћете радње предузети и када да се на неки начин олакша пословање самосталних предузетника у Бијељини, односно у Републици Српској?“.
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 10/09) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11) дајемо сљедећи
ОДГОВОР
Пословање у форми предузетника одликује флексибилност на промјене у пословном окружењу, релативно мала средства за отпочињање рада и велика моћ запошљавања. Из тих разлога ова пословна форма значајан је фактор привредне активности сваке земље. Због тога, Министарство индустрије, енергетике и рударства посебну пажњу поклања овој области и у протеклом периоду је дјеловало у циљу растерећења и стварања повољнијег амбијента за пословање предузетника као значајног привредног ресурса Републике Српске.
Побољшање услова за обављање дјелатности у форми предузетника отпочело је доношењем Закона о занатско-предузетничкој дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, бр. 117/11, 121/12, 67/13 и 44/16), којим се уређује регистрација и основни захтјеви за пословање у овој форми, а чији је обрађивач Министарство индустрије, енергетике и рударства. Овим законом уведено је доста новина и могућности за лица која се одлуче за пословање у форми предузетника.
У односу на претходно законско рјешење када су се могли регистровати за само један посао, предузетници сада могу регистровати и обављати више дјелатности, што за резултат има јачање конкурентности ове привредне форме на тржишту. Новим законским рјешењем, по први пут у законодавство Републике Српске, уведена је могућност сезонског пословања. Увођењем ове могућности предузетници, који обављају дјелатност само у једном дијелу године, нису у обавези да, код регистрационих органа, из године у годину пријављују и одјављују своје пословање, као што је раније био случај. Сада се предузетницима који сезонски послују, рјешењем о регистрацији утврђује временски период у току године у којем обављају дјелатност.
Исто тако, на основу Закона о занатско-предузетничкој дјелатности, у Републици Српској први пут донесен је Правилник о дјелатностима које се могу обављати у стамбеном простору („Службени гласник Републике Српске“, број 63/12). Истовремено са доношењем наведеног правилника, донесен је и нови Правилник о дјелатностима за чије обављање није потребан пословни простор („Службени гласник Републике Српске“, број 63/12). Овим правилником повећан је број дјелатности, које предузетник може регистровати и радити, без обавезе да има сједиште у пословном простору. Ове могућности нормиране су у циљу што лакшег покретања пословних активности, већег самозапошљавања и повећања одрживости рада предузетника.
Поред тога, Законом о занатско-предузетничкој дјелатности извршене су значајне промјене у поступку регистрације предузетника. Овим законом створене су претпоставке за једноставнији и бржи почетак пословања у форми предузетника. Ове претпоставке заснивају се на сљедећим законским рјешењима:
- смањен број потребних докумената за регистрацију оснивања са шест на три документа,
- смањен број дана потребних за регистрацију са осам дана на два дана и
- уведен јединствен образац захтјева за регистрацију предузетника, што представља први корак за успостављање могућности електронске регистрације.
Поред смањења броја докумената и прописивања краћег времена за доношење рјешења о регистрацији предузетника, важно је нагласити да је Министарство индустрије, енергетике и рударства иницирало да се такса за поступак регистрације предузетника ограничи на највише до 30 КМ. Ова иницијатива је прихваћена, и члан 4. став 3. Закона о Административним таксама („Службени гласник Републике Српске“, бр. 100/11, 103/11 и 67/13) прописује да за списе и радње у поступку регистрације оснивања, промјене података и престанка обављања дјелатности предузетника таксе могу износити највише до 30 КМ. Примјера ради, до 1. септембра 2013. године, када су измјене овог закона ступиле на снагу, таксе за регистрацију предузетника у појединим јединицама локалне самоуправе износиле су и до 300 КМ.
У циљу поједностављивања поступка регистрације предузетника, битно је навести и да је донесена Уредба о предузетничким дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“, број 25/15). У овој уредби наводе се дјелатности које се могу обављати у форми предузетника, као и дјелатности за које је након регистрације, а прије почетка обављања, потребно посебно одобрење, сагласност, дозвола или други акт надлежног органа. Дакле, циљ ове уредбе је пружити грађанима и регистрационим органима потребне информације о могућности обављања одређене дјелатности у форми предузетника. Битно је истаћи да Република Српска, једина од свих бивших република СФРЈ, има пропис који обухвата рјешења посебних закона, у погледу могућности за регистрацију и обављање дјелатности у форми предузетника.
Осим наведених новина, којима се допринијело лакшем и јефтинијем поступку регистрације предузетника, Законом о занатско-предузетничкој дјелатности створени су услови и за ефикаснији рад регистрационих органа и боље статистичко праћење стања предузетника.
Наиме, овим законом уведена је јединствена електронска апликација, као програмско рјешење, путем које ће сви регистрациони органи спроводити поступак регистрације предузетника, и која ће имати вишеструку намјену. Ова апликација користи се за унос и преглед података у вези са регистрацијом предузетника и омогућава повезивање регистрационих органа са Агенцијом за посредничке, информатичке и финансијске услуге, Пореском управом Републике Српске, и другим институцијама надлежним за поступак регистрације предузетника. Успостављањем електронске везе између регистрационих органа и Пореске управе Републике Српске, омогућено је прибављање јединственог идентификационог броја предузетника, као пореског обвезника, и његов унос у рјешење о регистрацији. На тај начин постигнута је техничка усаглашеност између поступка регистрације предузетника и поступка регистрације привредних друштава који се води пред окружним привредним судовима. Осим поменутог, јединствена електронска апликација користи се и за вођење евиденције о предузетницима код регистрационих органа и Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге, у чијој надлежности је вођење централног регистра предузетника, који обухвата податке о предузетницима из свих регистрационих органа. На тај начин, по први пут у Републици Српској успоставља се електронска база података о предузетницима, која ће представљати основ за доношење квалитетних мјера и програма подстицања развоја на локалном и републичком нивоу. Како је овај регистар предузетника јаван, његовим успостављањем даје се свим заинтересованим лицима прилика за увид у података о броју и структури регистрованих предузетника, а што представља једну од претпоставки за оцјену оправданости покретања пословне активности.
Изузев наведених нормативних радњи, којима је смањен број докумената, потребно вријеме, висина трошкова у поступку регистрације предузетника, побољшана ефикасност у раду регистрационих органа и доступност података о свим предузетницима, Министарство индустрије, енергетике и рударства је у протеклом периоду предузимало низ активности у циљу побољшања пословног положаја предузетника.
Свакако најважнији резултат од тих активности је рјешавање питања спољнотрговинског пословања у форми предузетника. Након упућивања иницијатива према Министарству спољне трговине и економских односа БиХ и Управи за индиректно опорезивање БиХ, одговора наведених институција, као и измјена у Закону о занатско-предузетничкој дјелатности, ово министарство је актом број: 05.04/020-1873/16 од 01.08.2016. године обавијестило све регистрационе органе и Занатско-предузетничку комору Републике Српске да у будућем периоду могу предузетнике регистровати и за спољнотрговинско пословање. Ова новина допринијеће смањењу трошкова пословања предузетника, који су у претходном периоду били у обавези да путем посредника извозе своје производе или увозе репроматеријал и алате за потребе рада.
Потом, Министарство индустрије, енергетике и рударства је у акту број: 05.04/052-2571-1/13 од 20.05.2013. године упутило иницијативу према Министарству финансија, Министарству рада и борачко-инвалидске заштите, Министарству унутрашњих послова и Министарству здравља и социјалне заштите, којом је затражено ослобађање предузетника који обављају дјелатности производног и услужног занатства као и такси превоза од обавезе евидентирања промета путем фискалних каса, промјена постојећег начина стимулисања запошљавања кроз одређивање обавезног износа подстицаја за сваког новозапосленог радника за све предузетнике и утврђивање симболичних износа на име такси, нотарских и других накнада за разне потврде, увјерења, овјере и лиценце за предузетнике. Ова иницијатива дала је дјелимичан резултат у погледу фискалних каса, јер су измјенама Закона о фискалним касама („Службени гласник Републике Српске“, бр. 69/07, 1/11, 65/14 и 21/15) из 2014. и 2015. године, предузетници који обављају занатску или дјелатност такси превоза и који имају статус малих предузетника према закону којим се уређује опорезивање дохотка, ослобођени да преко фискалне касе региструју сваки појединачан промет робе и услуга. На основу тога, ова група предузетника извршила је дефискализацију и у свом пословању више не користи фискалне касе.
Затим, Министарство индустрије, енергетике и рударства директно је утицало да се оконча дугогодишња пракса уноса података о возилима у рјешења о регистрацији предузетника, који обављају превозничку дјелатност. На основу мишљења Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине је у акту број: 02-05-02-2-3159-2/15 од 24.03.2016. године, Министарство индустрије, енергетике и рударства је актом број: 05.04/020-2303-3/15 од 10.05.2016. године затражило од Министарства унутрашњих послова да обавијести све центре јавне безбједности и станице полиције у Републици Српској да обуставе тренутну праксу, односно да не траже од регистрационих органа, да у рјешења о регистрацији предузетника - превозника уносе податке о возилу којим ће предузетник обављати дјелатност превозника. Министарство унутрашњих послова је прихватило ову иницијативу, и актом број: 06/1-220-80/16 од 13.05.2016. године обавијестило све центре јавне безбједности да престану са тражењем података о возилу у рјешењу о регистрацији предузетника, приликом спровођења поступка регистрације возила. Реализација ове иницијативе спријечиће додатне пословне трошкове за предузетнике, јер у случају промјене возила којим обављају дјелатност превозника, предузетници немају више обавезу да мијењају и податке у рјешењу о регистрацији предузетника.
Такође, Министарство индустрије, енергетике и рударства покренуло је рјешавање дилеме да ли се посао превоза посмртних остатака може радити у форми предузетника. Након прибављених мишљења Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Министарства саобраћаја и веза и Републичког завода за статистику, ово министарство је актом број: 05.04/020-433-7/16 од 08.06.2016. године обавијестило све регистрационе органе и комунална предузећа која управљају гробљима, да према рјешењима прописа Републике Српске и мишљењима наведених органа, нема ограничења за обављање дјелатности превоза посмртних остатака у форми предузетника. Рјешењем ове дилеме отклањају се проблеми које су предузетници, који послују у овој области, имали код обављања дјелатности превоза посмртних остатака.
Што се тиче иницијативе предузетника из Града Бијељина, коју помињете у свом питању, овом приликом обавјештавамо да Министарство индустрије, енергетике и рударства није запримило наведену иницијативу. Из тог разлога, нисмо у могућности да изнесемо конкретан коментар на садржај иницијативе предузетника из Града Бијељина.
Ипак, како је из посланичког питања видљиво да се поменута иницијатива, између осталог, односи на цијену електричне енергије и воде, указујемо да се цијене ових производа утврђују према тржишним критеријумима. Стога, сматрамо да Министарство индустрије, енергетике и рударства може имати веома мали утицај на субјекте који врше прераду и снабдијевање водом и Регулаторну комисију за енергетику Републике Српске, код одређивања цијене воде и електричне енергије за купце у Републици Српској. У прилог овој претпоставци наводимо да је Министарство индустрије, енергетике и рударства актом број: 05.04/052-2577-1/14 од 15.04.2014. године доставило Регулаторној комисији за енергетику Републике Српске иницијативу Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, у којој се тражи да предузетници плаћају електричну енергију као домаћинства. Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске у акту број: 01-170-7/14 од 30.04.2014. године наводи да ће поводом ове иницијативе затражити изјашњења снабдијевача тарифних купаца у Републици Српској, и да ће након обраде ових изјашњења, у складу са својим надлежностима, одлучити о даљем поступању са поднесеном иницијативом. Међутим, ово министарство није накнадно обавјештено о исходу по иницијативи, коју је упутила Занатско-предузетничка комора Републике Српске. Дакле, очито је да Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске, као специјализована, независна и непрофитна организација у Републици Српској своје одлуке доноси самостално према сложеним правилима из ове области и на темељу стручне оцјене. Стога, упитно је да ли би се прихватила и нова иницијатива за смањење цијене електричне енергије.
Слиједом свега изнесеног, јасно је да је Министарство индустрије, енергетике и рударства својим дјеловањем у претходних неколико година значајно допринијело да се побољшају услови за регистрацију и пословање предузетника у Републици Српској, без обзира коју дјелатност предузетници обављају. Исто тако, сигурно је да ће Министарство индустрије, енергетике и рударства и у наредном периоду предузимати активности у циљу побољшања пословног окружења за пословање предузетника.
МИНИСТАР
Петар Ђокић