ПИТАЊЕ:
Народни посланик Недим Чивић, Клуб посланика Коалиција Домовина поставио је на Тринаестој сједници одржаној 22. јуна 2016. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
Ја сам дужан, у име великог броја родитеља бошњачке националности, још једном питати Министарство и министра, да ли има краја дискриминацији бошњачке дјеце у овом ентитету и њиховом покушају да се бошњачка дјеца, напросто, протјерају из образовног система овог ентитета.
Питам министра и његове сараднике да кажу јавности, а и мени, у одговору, зашто то раде?
ОДГОВОР:
Број: 07.032/011-269/16
Датум: 11.07.2016. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Недим Чивић на 13. сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 22. и 23. јуна 2016. године, поставио је сљедеће посланичко питање:
„Ја сам дужан, у име великог броја родитеља бошњачке националности, још једном питати Министарство и министра, да ли има краја дискриминацији бошњачке дјеце у овом ентитету и њиховом покушају да се бошњачка дјеца, напросто, протјерају из образовног система овог ентитета?“
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11) дајемо слиједећи
О Д Г О В О Р
Законом о основном образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" број 74/08, 71/09, 104/11 и 33/14) прописано је да свако дијете има једнако право приступа и једнаке могућности у основном образовању и васпитању без дискриминације по било којем основу. Једнак приступ и једнаке могућности подразумијевају обезбјеђивање једнаких услова и прилика за сву дјецу при почетку и наставку основног образовања и васпитања.
У Републици Српској у 20 основних школа реализује се настава из тзв. „националне групе предмета“ према наставном плану и програму неког од кантона из Федерације Босне и Херцеговине. У основним школама у Републици Српској које похађају дјеца бошњачке и хрватске националности организује се изучавање Исламске и Католичке вјеронауке за сву дјецу чији се родитељи изјасне да желе да њихова дјеца изучавају вјеронауку и похађају часове вјеронауке.
У школској 2003/2004. години извршено је усклађивање програма и уџбеника за основне и средње школе са заједничким језгрима. Приликом одобравања сваког новог уџбеника, и поред увида у рецензије, ово Министарство тражи мишљење Републичког педагошког завода, након чега уџбеник одобрава/не одобрава за штампање. У наставним и другим активностима у школи не могу се користити или изучавати дидактички и други материјали увредљивог садржаја, а наставници и друго школско особље не смију давати изјаве које би се оправдано могле сматрати увредљивим за језик, културу и религију ученика који припадају било којој националној, етничкој или религијској групи.
Министарство просвјете и културе Републике Српске обезбјеђује средства за превоз свих ученика који путују на удаљености дужој од четири километра, па тиме и ученицима повратницима који похађају основну школу, а станују на удаљености већој од четири километра.
Министарство већ неколико година обезбјеђује уџбенике за све ученике првог и другог разреда, па самим тим и за ученике који изучавају тзв. „националну групу предмета“.
Такође, истичемо да је усаглашен национални састав школских одбора са националним саставом ученика и родитеља јединице локалне самоуправе у којој се школа налази. Сви ученици повратници у Републици Српској укључени су у систем обавезног основног образовања, а сви они који су жељели наставити даље образовање, могу несметано остварити своје право на школовање у свим средњим школама у Републици Српској, под условом да испуњавају услове конкурса за упис ученика у први разред средње школе.
Међутим, када је у питању Федерација Босне и Херцеговине, према подацима којима располажемо, у основним школама у Дрвару, Грахову и Петровцу се изучава национална група предмета, док у осталим кантонима у Федерацији Босне и Херцеговине ученици српске националности не изучавају националну групу предмета по Наставном плану и програму Републике Српске. На основу наведеног, уочавамо да су ученици српске националности у Федерацији Босне и Херцеговине дискриминисани у односу на ученике бошњачке националности повратнике у Републику Српску. У прилог томе иду и подаци да Православну вјеронауку на подручју Федерације изучава свега 1.060 ученика, док Исламску вјеронауку у Републици Српској изучава шест пута више. Укупан број ученика исламске вјероисповијести која похађају основну школу у Републици Српској је 6.826.
Када је у питању назив језика, подсјећамо Вас да је Уставом Републике Српске утврђено: «Службени језици Републике Српске су: језик српског народа, језик хрватског народа и језик бошњачког народа».
Према творбеним правилима српског језика од «српски народ» изводи се еквивалентан назив «српски језик», од «хрватски народ» изводи се еквивалентан назив «хрватски језик», а од «бошњачки народ» могуће је једино извести назив «бошњачки језик», а никако није могуће извести назив «босански језик». Из наведених разлога, да се не би нарушавала граматичко-творбена правила, односно да се не би наводио назив «бошњачки језик», који је једини према граматичко-творбеним правилима српскога језика могућ према синтагми «бошњачки народ», у Наставном плану и програму је стављена звјездица са образложењем.
На основу горе наведеног, јасно је да Министарство просвјете и културе настоји да омогући једнаке услове за образовање и васпитање све дјеце, без дискриминације по било којем основу, те да Министарство не врши дискриминацију ученика, како наводите у Вашем допису.
М И Н И С Т А Р
др Дане Малешевић