ПИТАЊЕ:
Народни посланик Недим Чивић, Клуб посланика Коалиције Домовина поставио је на Десетој сједници одржаној 3. марта 2016. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
Поштовани,
Молим Вас да нам писменим путем доставите податке, име и презиме, град, свих руководећих кадрова у свим центрима јавне безбједности, као и полицијским станицама на простору Републике Српске, почевши од шефа смјене у полицијским станицама до начелника центара.
ОДГОВОР:
Број: С/М-
Датум:
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање.-
На 10. сједници Народне Скупштине Републике Српске, одржаној 02. и 03. марта 2016. године, Недим Чивић, Клуб посланика/Посланичка група Домовина, поставио је посланичко питање Министарству унутрашњих послова Републике Српске.
''Молим Вас да нам писменим путем доставите податке, име и презиме, град свих руководећих кадрова у свим центрима јавне безбједности, као и полицијским станицама на простору Републике Српске, почевши од шефа смјене у полицијским станицама до начелника центра?''
У складу са чланом 82. Пословника Владе Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број: 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број: 31/11), дајемо слиједећи
О Д Г О В О Р
Подаци запослених о имену и презимену, радном мјесту и организационој јединици у којој раде су лични подаци који се обрађују у складу са одредбама Правилника о заштити личних података у Министарству унутрашњих послова Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', број: 78/09), а који је донешен у складу са чланом 11. став 3. Закона о заштити личних података (''Службени гласник БиХ, број: 49/06).
Чланом 6. наведеног Правилника предвиђено је да контролор може да обрађује личне податке уз писмену сагласност носиоца података, а што је предвиђено чланом 5. став 1. наведеног закона.
Чланом 15. став 2. истог Правилника предвиђено је да се без одобрења носиоца података лични подаци могу дати кориснику само ако је то у јавном интересу, а ставом 3. да се подаци могу дати корисницима на писмени захтјев који садржи сврху и правни основ за коришћење личних података и врсту тражених личних података, из којег је видљиво да су им ти подаци потребни да би могли обавити послове у оквиру законом утврђене надлежности или да би могли остварити своје законите интересе.
Законом о заштити личних података у члану 6. предвиђени су случајеви у којима контролор може да обрађује податке без сагласности носиоца података и то: ако је неопходно да би се испуниле надлежности утврђене законом; да се испуне обавезе које су договорене са контролором; ако је неопходно да се заштите интереси носиоца података; да би се испунио задатак који се извршава у јавном интересу; ако је неопходна заштита законитих права и интереса које остварује контролор или корисник, а које није у супротности са правом носиоца података и ако је неопходно за извршавање легитимних активности.
Имајући у виду наведене одредбе Закона и Правилника, сви руководни радници морали би бити обавјештени о захтјеву за коришћење њихових личних података и у коју ће сврху бити кориштени, како би могли одлучити о давању писмене сагласности за коришћење њихових личних података, а из којих разлога не постоји могућност да се доставе тражени подаци.
С поштовањем,
М И Н И С Т А Р
мр Драган Лукач