Народни посланик Ненад Стевандић Министарству здарвља и социјалне заштите

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Ненад Стевандић, Клуб посланика СДС-СРС РС поставио је на Трећој сједници одржаној 15. априла 2015. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТРУ ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Желио бих да знам да ли ће се поштовати Буџет Репбулике Српске и одлука у њему да се нађу средства од 150 хиљада марака за тестирање средњошколске омладине на опојне дроге, за које сам разумио, и ваша лична порука од премијерке, да је прихваћенА, а касније су се појавиле огромне недоумице око тога. Па ме интересује, хоће ли Министарство здравља и Влада Републике Срспке, поштовату ту одлуку у Буџету, као највећем правном акту који се усваја у једној години?

ОДГОВОР:

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ВЛАДА

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ

ПРЕДМЕТ:  Одговор на посланичко питање

Народни посланик Ненад Стевандић је на 3. сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 15., 16., 17., и 21.04.2015. године поставио слиједеће посланичко питање:

„Желио бих да знам да ли ће се поштовати Буџет Републике Српске и одлука у њему да се нађу средства од 150 хиљада марака за тестирање средњошколске омладине на опојне дроге, за које сам разумио, и ваша лична порука од премијерке, да је прихваћена, а касније су се појавиле огромне недоумице око тога. Па ме интересује, хоће ли Министарство здравља и Влада Републике Српске, поштовати ту одлуку у Буџету, као највећем правном  акту који се усваја у једној години.“

У складу са чланом 82 Пословника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/09) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 31/11) дајемо следећи

ОДГОВОР

У буџету Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске одобрена је ставка број 415 200, под називом „Текући грант за реализацију националне стратегије борбе против наркоманије“, а планирана финансијска средства буџетом за 2015.годину износе 160.000 КМ („Службени гласник Републике Српске“, број 119/14).

             Образложење:

Почетком 2008. године Народна скупштина Републике Српске је усвојила Стратегију надзора над опојним дрогама и сузбијања злоупотребе опојних дрога у Републици Српској за период од 2008. до 2012. године[1] (у даљем тексту Стратегија) и обавезала је Владу Републике Српске да оснује Комисију за сузбијање злоупотребе опојних дрога Републике Српске (у даљем тексту Комисија), као и да учествује у обезбјеђењу потребних кадровских, материјалних и финансијских предуслова за реализацију циљева Стратегије. Комисија је именована је Рјешењем Владе Републике Српске[2] и броји 13 чланова - представника министарстава, тужилаштва, инспекције, одбора Народне скупштине и невладиних организација.[3]

Задаци Комисије су: да изради и достави Влади на усвајање Акциони план за реализацију Стратегије; да покрене истраживања и праћење стања у Републици Српској у погледу злоупотреба опојних дрога; да разматра мјере, активности и постигнуте резултате у реализацији Програма за сузбијање злоупотреба опојних дрога које припремају и спроводе јавне институције и невладине организације; да координише активности и успостављање сарадње са надлежним институцијама Босне и Херцеговине и међународним организацијама на пољу превенције злоупотребе опојних дрога; да врши мониторинг и евалуацију реализације циљева Стратегије и предлаже нове акције и мјере.

Влада Републике Српске је именовала нови сазив Комисије са мандатом од четири године[4] . Поступајући по закључку Комисија је израдила нацрт Стратегије надзора над опојним дрогама и сузбијању злоупотребе опојних дрога у Републици Српској за период од 2015. до 2020. године, који је у фази прикупљања мишљења надлежних институција.

 У складу са Акционим планом за реализацију Стратегије Министарство здравља и социјалне заштите у временском периоду 01.01.2014. – 31.12.2014. године проводило је и сљедеће активности:

  1. Континуирано је рађено на пољу сузбијања потражње опојних дрога са најважнијим акцентом на превенцију болести зависности и лијечење зависника;
  2. У Републици Српској здравствене услуге из менталног здравља пружају се у  26 Центара за ментално здравље, у којима се, поред осталог, организују и савјетовалишта за болести зависности, врши се обука за психијатре, психологе, тимове породичне медицине, волонтере, као и ванболничко лијечење зависника од опојних дрога, прикупљају епидемиолошки подаци о лијеченим зависницима;
  3. Одјељење за болести зависности на Психијатријској Клиници Бања Лука ради детоксикацију и лијечење зависника, такође услуге из супституционе терапије пружају се у три метадонска центра у Бања Луци, Добоју и Дервенти;
  4. Урађен четврти извјештај од стране Института за јавно здравство Републике Српске о лијеченим зависницима у Републици Српској а који се односи на  2014. годину.
  5. Министарство је учествовало у планирању, организовању и провођењу кампања које су се одвијале поводом међународног дана борбе против злоупотребе и криумчарења дрога (26.06.2014.) и поводом међународног мјесеца борбе против болести зависности (15.11-15.12.2014.године);
  6. Министарство је у сарадњи са Комисиом за сузбијање злоупотреба опојних дрога Републике Српске реализовало дијелове садржаја пројекта “Школе без опојних дрога“, који је се огледао у писању, промоцији и дистрибуцији приручника за родитеље који је подјељен школама у Републици Српској;
  7. Активно учешће министарства у раду 3. Симпозијума „Мултисекторски одговор на болести зависности“.
  8. Министарство је континуирано радило у сарадњи са другим министарствима, владиним институцијама и невладиним организацијама на провођењу мјера и активности из Акционог плана за реализацију Стратегије у борби против злоупотребе опојних дрога;
  9. Министарство је сарађивало са Комисиjом за борбу против злоупотребе опојних дрога БиХ.
  10. Министарство је у низ чланака представљало јавноздравствени значај проблема зависности о опојним дрогама и мјерама које се подузимају у правцу смањења злоупотреба опојних дрога (дневне новине, medici.com).

Пројекат “Школе без опојних дрога“ Комисија је покренула 2013. године и прва компонента се односила на пилот истраживање присуства опојних дрога у школама у Републици Српској. Обзиром да фокус у превентивном раду представљају млади, током 2013. године тестирање присуства опојних дрога у школским објектима( ученици 9 разреда и 1. разреда средње школе), примјеном брзих тестова, којим се узимају узорци са површина (клупа, столица, славина, кваки и сл.). Практични циљ истраживања се огледао у утврђивању објективног стања у погледу заступљености опојних дрога у школским срединама а све с циљем добијања цијеловите слике о раширености феномена злоупотребе опојних дрога међу ученичком популацијом у Републици Српској. Овим истраживањем пажња је усмјерена на школске објекте а не на ученике као појединце.

Истраживањем је обухваћено 12 школа у 7 градова/општина Републике Српске (5 основних и 7 средњих школа).  Том приликом је укупно примјењено 443 тестова од којих је један тест био позитиван на марихуану (0,2%).

Истраживања  употребе дувана, алкохола и дрога међу ученицима првих и других разреда средњих школа, која су проведена током 2008. и 2011. године  (ESPAD- European School Survey Project on  Alcohol and Other Drugs), су показали да је у Републици Српској забиљежен најнижи ниво употребе опојних супстанци у поређењу са осталим европским земљама, чланицама ЕСПАД истраживачке мреже. Према резултатима ЕСПАД истраживања из 2011. године,  канабис је у животу пробало  4,5% ученика, док је инхаланте бар једном у животу пробало 5,3% ученика, а средства за смирење 4,2% ученика, већи проценат дјевојчица него дјечака.[5] Поредећи наведене резултате са подацима 35 европских земаља, чланица наведеног истраживачког пројекта, Република Српска има најнижи ниво употребе опојних супстанци, заједно са Норвешком  и осталим земљама на подручју југо-источне и сјеверне Европе код којих се преваленца употребе опојних супстанци међу адолесцентима првих разреда средње школе креће у распону од 5% до 9% (Црна Гора, Молдавија, Србија,  Албанија, Шведска).[6]

Подаци добијени тестирањем школских површина на присуство опојних супстанци су потврдили резултате претходно поменутог истраживања анкетног типа. Један позитиван тест на марихуану потврђује претходна истраживања која говоре у прилог ниске заступљености дрога међу школском популацијом и у школском окружењу. Наведени подаци треба да служе у циљу даљег унапређења програма примарне превенције и константног рада са младима у циљу сталног смањења нивоа злоупотребе опојних дрога.

У склопу провођења даљих превентивних активности, израђен је приручник намјењен за родитеље ученика основних школа а истим се обрађује превенција злоупотребе опојних дрога, кроз оснаживање улоге родитеља у раном откривању злоупотребе опојних дрога. Приручник је, првенствено, намјењен родитељима ученика VI и VII разреда основне школе, али и наставницима, као и широј популацији. Овај приручник даје основне смјернице и упутства о томе шта је зависност и зашто је важно причати о томе; који су то ''ризични и заштитини фактори'' о штетности употребе дрога на здравље дјетета; како препознати да ли дијете користи дрогу; коме треба да се обрате родитељи у случају појаве првих знакова експериментисања, али и код проблема зависности и шта у том случају треба родитељи да ураде; врсте и карактеристике опојних дрога. Посебан акценат је стављен на комуникацију између родитеља и дјетета, односно дати су основни модели вођења дијалога са дјететом у случајевима сумње или потврђене информације да дијете користи неку од опојних супстанци. Такође, у наставни план и програм биологије за 6. и 7. разред основне школе, као наставна јединица, уведена су теме „Дрога и њене посљедице“ и „Болести зависности“ као наставак  системског дјеловања на превентивном плану.

План за 2015. годину:

Програм тестирања присуства опојних дрога у школским просторима примјењивати у свим школама у Републици Српској и то по следећој методологији: кроз парнерство Министарства унутрашњих послова , Министарства здравља и социјалне заштите, Министарства просвете и културе, здравствених установа, школа и НВО успоставити мултидисциплинарне тимове по регионалном распореду који у својој структури има МУП РС те континуирано радити брзе зестове присуства дрога у школама по методологији која је провјерена у пилот пројекту 2013. године.

За ове активности су обезбјеђена средства на буџетској ставци број  415 200, под називом „Текући грант за реализацију националне стратегије борбе против наркоманије“, Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.

С поштовањем,

 

                                                                                                 МИНИСТАР

                                                                             Драган Богданић, др мед.

 

 

[1] Одлука Народне скупштине Републике Српске број 01-346/08 од 27. фебруара 2008. године.

[2] Рјешење Владе Републике Српске број: 04/1-012-2646/08 од 30.10.2008. године.

[3] Комисију за сузбијање злоупотребе опојних дрога Републике Српске сачињавају представници: Министарства здравља и социјалне заштите; Министарства унутрашњих послова; Министарства просвјете и културе; Министарства породице, омладине и спорта; Министарства финансија; Министарства правде; Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде; Министарства управе и локане самоуправе;  Тужилаштва Републике Српске; Републичке управе за инспекцијске послове; Одбора за здравство, рад и социјалну политику Народне скупштине Републике Српске; Одбора за питања дјеце, младих и спорта Народне скупштине Републике Српске и невладиних организација.

[4] Рјешење Владе Републике Српске број: 04/1-012-2-1103/11 од 26.05.2011. године.

[5] Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске. Употреба дувана, алкохола и дрога међу ученицима првих разреда средњих школа. Бања Лука: ЈЗУ Институт за јавно здравство; 2011.

[6]Т he 2011 ESPAD Report.  Substance Use Among Students in 36 European Countries; 2011.  Доступно на: http://www.espad.org/en/Reports--Documents/ESPAD-Reports/

 

 

 

 

 

 

 

 

15.04.2015
Сазив: 
9