ПИТАЊЕ:
Народни посланик Славко Дуњић, Клуб посланика СДС-К, поставио је на Двадесет четвртој сједници одржаној 28. марта 2018. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
Према подацима које имам са терена , постоји велики број пољопривредника у Републици Српској који су добили јунице прије више од 15 година кроз различите међународне програме спроведене преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а који нису измирили обавезе за добијене јунице. Наиме, ријеч је о више хиљада пољопривредника (3.000-4.000), од којих су већином мања пољопривредна газдинства, неријетко и социјални случајеви, а доста ових домаћинстава припадају групи старачких домаћинстава.
Према информацијама са терена, ова дуговања су и ограничење по питању остваривања подстицаја Агенције за аграрна плаћања.
У контексту наведеног, молим надлежно Министарство да ми обезбиједи конкретну информацију о броју лица-пољопривредних газдинстава која имају дуговања по питању додјеле јунице из претходног периода и висину укупних дуговања.
Такође, молим Министарство да ме информише шта је до сада предузето на рјешавању овог питања и да ли је могуће да се изврши отпис ових дуговања свим пољопривредницима или бар оној групи људи која има укупна примања испод 70 одсто вриједности потрошачке корпе у Републици Српкој.
Напомињем да би рјешавање овог питања значајно олакшало живот људи у руралним подручјима Српске, а посебно узимајући у обзир висок ниво миграције људи са села.
ОДГОВОР:
Број: 12.03.1-011-220/18
Датум: 26.04.2018. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Славко Дуњић (Клуб посланика СДС-К) је на 24. сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 28. марта 2018. године, поставио сљедеће посланичко питање:
„Према подацима које имам са терена, постоји велики број пољопривредника у Републици Српској који су добили јунице прије више од 15 година кроз различите међународне програме спроведене преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а који нису измирили обавезе за добијене јунице. Наиме, ријеч је о више хиљада пољопривредника (3.000-4.000), од којих су већином мања пољопривредна газдинства, неријетко и социјални случајеви, а доста ових домаћинстава припадају групи старачких домаћинстава. Према информацијама са терена, ова дуговања су и ограничење по питању остваривања подстицаја Агенције за аграрна плаћања. У контексту наведеног, молим надлежно Министарство да ми обезбиједи конкретну информацију о броју лица-пољопривредних газдинстава која имају дуговања по питању додјеле јуница из претходног периода и висину укупних давања. Такође, молим Министарство да ме информише шта је до сада предузето на рјешавању овог питања и да ли је могуће да се изврши отпис ових дуговања свим пољопривредницима или бар оној групи људи која има укупна примања испод 70 одсто вриједности потрошачке корпе у Републици Српској. Напомињем да би рјешавање овог питања значајно олакшало живот људи у руралним подручјима Српске, а посебно узимајући у обзир висок ниво миграције људи са села.“
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 10/09), као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11 и 34/17), дајемо сљедећи
ОДГОВОР
У периоду од 1997. до 2000. године реализован је Пројекат реконструкције и обнове Републике Српске. Пројекат је реализовала Влада Републике Српске посредством тадашње Канцеларије за координацију Пројекта за обнову и реконструкцију Републике Српске, која је основана при Министарству финансија. У оквиру пољопривредне компоненте набављена је и дистрибуирана стока и механизација у виду робних кредита, углавном повратницима и расељеним лицима. Укупна вриједност наведене робе, односно кредита је износила 12.402.884 КМ, што је са припадајућом каматом укупно износило 14.115.300,42 КМ. Укупан број корисника кредита је био 4.863, од чега физичких лица 4.857, а правних лица 6. Корисници кредита су били са подручја општина: Мркоњић Град (34,6% потраживања), Шипово (18,1%), Рибник (18%), Језеро (0,6%), С. Купрес (0,6%), Дринић (0,6%), С. Дрвар (0,3%), Приједор (15,2%), Нови Град (6,8%), С. Сански Мост (4%), Градишка (1,1%) и Бања Лука (0,2%). Набавка стоке и механизације је финансирана из сљедећих извора:
1. IFAD – Програм: кредит је одобрен Републици Српској на рок од 40 година са грејс периодом од 10 година и сервисним трошком од 0,75%. Крајњим корисницима пласмани су извршени са роком отплате 5 година, грејс периодом oд 1 године и каматом 2%, у износу од 9.627.082,22 КМ (са каматом). Из ових средстава извршена је набавка: стеоних јуница, бикова, оваца, сјемена за вјештачке ливаде, опреме за ветеринарске станице и лактофриза.
2. IDA средства: кредит је одобрен Републици Српској на рок од 35 година са грејс периодом од 10 година и сервисним трошком од 0,75%, те провизијом на неповучена средства од 0,5%. Кредити су дати крајњим корисницима на рок од 8 година уз грејс период од 2 године и камату од 6,5% годишње. Из овог кредита је извршена набавка пољопривредне механизације у укупној вриједности од 2.008.214,00 (са каматом).
3. Донација Владе Италије: из ових средстава је у 2000. години набављена пољопривредна механизација и подијељена у виду кредита на 544 корисника, у вриједности 2.480.004,20 KM (са каматом) на рок 8 година, грејс период 3 године и камату 6,5% годишње.
Највећи број пољопривредних произвођача који су тренутно, усљед евиденције о дугу, а у складу са Уредбом о упису у регистар пољопривредних газдинстава и регистар корисника подстицајних средстава, блокирани за коришћење подстицајних средстава, имају евидентиран дуг по основу кредита које је добила Република Српска, а који су путем комерцијалних банака пласирани крајњим корисницима. То су кредити за реализацију IFAD I програма (потраживања се воде код Уникредит банке а.д. Бања Лука), и PHARE програма (потраживања се воде код Нове Банке а.д. Бања Лука). У периоду од 1998. до 2000. године, путем IFAD I програма, реализован је Пројекат реконструкције и обнове Републике Српске, гдје су улагања извршена за обнову сточног фонда (набавка стеоних јуница). Укупан број дужника по основу овог кредита, који су евидентирани у Регистру дужника Министарства пољопривреде, је 3.327 са укупним дугом од 6.909.613,85 КМ. Преко PHARE програма, из 1998. године, реализован је кредит пласиран из средстава Европске уније за набавку стеоних јуница. Укупан број дужника по основу овог кредита, који су евидентирани у Регистру дужника Министарства пољопривреде, је 703 са укупним дугом од 1.150.621,71 КМ. Наведеним пројектима је било највише обухваћено кредитирање пољопривредних домаћинстава која су претрпјела значајне губитке основних средстава, те избјегла и расељена лица и повратници.
Влада Републике Српске је, након разматрања Информације о стању потраживања по основу робних кредита одобрених у стоци и пољопривредној механизацији корисницима у периоду 1998-2000. године, која се воде код Уникредит банке а.д. Бања Лука и након разматрања Информације о стању потраживања која се воде код Нове Банке а.д. Бања Лука, а која се такође односе на набавку стеоних јуница, донијела Закључке број 04/1-012-2-132/16 од 21.01.2016. године и 04/1-012-2-779/18 од 05.04.2018. године. Наведеним Закључцима Влада је задужила Министарство финансија и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да припреме Одлуку о коначном отписивању потраживања по основу горе наведених кредита. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство финансија су обавили консултације око реализације коначног отписа потраживања и процедура израда Одлуке је још увијек у току.
До сада, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је, на основу Одлуке Владе Републике Српске број 04/1-012-2-748/15 од 09.04.2015. године, извршило коначан отпис потраживања вођених код Сбербанк а.д. Бања Лука, са укупним износом потраживања Министарства од 652.545,40 KM. Наведена потраживања су се односила на додјелу робног кредита (набавка јуница) који је финансиран из средстава донације Холандске Владе из 2000. године.
М И Н И С Т А Р
проф. др Стево Мирјанић