ПИТАЊЕ:
Народни посланик Споменка Стевановић, Клуб посланика ДНС-НС-СРС поставила је на Трећој сједници одржаној 21. априла 2015. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ
На основу којег прописа (закона, правилника или другог подзаконског акта) се у поступцима успоставе ранијег власничко-правног односа, а који поступци се проводе у складу са одредбама Закона о грађевинском земљишту из 2006. године, се подносиоцима намеће обавеза плаћања ревалоризованог износа у корист трећег лица (нпр. Града Бањалука)?
Молим Вас да ми доставите број и датум Службеног гласника.
ОДГОВОР:
Број: 21.01/052-264/15
Дана, 01.06.2015. год.
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се
На 3. сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 15, 16, 17. и 21. априла 2015. године, народни посланик Споменка Стевановић, Клуб посланика ДНС-НС-СРС, поставила је посланичко питање:
„На основу којег прописа (закона, правилника или другог подзаконског акта) се у поступцима успоставе ранијег власничкоправног односа, а који поступци се проводе у складу са одредбама Закона о грађевинском земљишту из 2006. године, се подносиоцима намеће обавеза плаћања ревалоризованог износа у корист трећег лица (нпр. Града Бањалука)?
Молим вас да ми доставите број и датум Службеног гласника“.
У складу са чланом 82. Пословника о раду Владе Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 10/09) и чланом 264. Пословника Народне Скупштине Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 31/11) достављамо Вам одговор на посланичко питање које гласи:
„Закон о грађевинском земљишту не садржи такву одредбу и исти не условљава успоставу ранијег власничкоправног односа обавезом враћања номиналног или ревалоризованог износа раније примљене накнаде за преузето земљиште.
Међутим, управна и судска пракса стале су на становиште да није спорна обавеза ранијег власника за враћање ревалоризованог износа исплаћене накнаде сходном примјеном правила из Закона о експропријацији, обзиром да Закон о грађевинском земљишту не садржи одредбе у том правцу (ранији Закони о грађевинском земљишту су упућивали на одредбе Закона о експропријацији).
То значи да првостепени орган проводи поступак за споразумно одређивање накнаде, а у колико се не постигне споразум о накнади, поступак за одређивање накнаде проводи се пред надлежним основним судом“.
С поштовањем,
ДИРЕКТОР
Милош Комљеновић, дипл.правник