ПИТАЊЕ:
Народни посланик Стево Јоксимовић, Клуб посланика СДС, поставио је на Осамнаестој сједници, одржаној 28. септембра 2021. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Са проблемом Гудронске јаме и гудронског отпада ова Народна скупштина упозната је путем посланичког питања према Министарству за просторно уређење и екологију и грађевинарство, мислим негдје 2015-2016. године. Послије тога услиједио је низ активности, анализе, израда пројеката, утврђивање и одабир метода санације санирања гудрона, одређивање рокова по којима се овај проблем треба коначно ријешити, по тим утврђеним и усвојеним роковима овај проблем је требао бити коначно саниран 2019. године.
Кулминацију свега овога на терену имамо ситуацију да је тамо још увијек 22.000 тона изузетно опасног отпада и кулминацију имамо овога да је у периоду високих темпаратура била несношљива ситуација због појаве пожара на том подручју.
ОДГОВОР:
Број: 15.04-011-310/21
Датум: 27.10.2021. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање
Народни посланик Стево Јоксимовић, Клуб посланика СДС, поставио је на Осамнаестој сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 28. септембра 2021. године, Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске сљедеће посланичко питање:
„Са проблемом гудронске јаме и гудронског отпада ова Народна скупштина упозната је путем посланичког питања према Министарсву за просторно уређење, грађевинарство и екологију, мислим негдје 2015 – 2016. године. Послије тога услиједило је низ активности, анализе, израде пројекта, утврђивање и одабир метода санације санирања гудрона, одређивање рокова по којима се овај проблем треба коначно ријешити, по тим утврђеним и усвојеним роковима овај проблем је требао бити коначно саниран 2019. године.
Кулминацију свега овога на терену имамо ситуацију да је тамо још увијек 22.000 тона изузетно опасног отпада и кулминацију имамо овога да је у периоду високих темпаратура била несношљива ситуација због појаве пожара на том подручју.“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 66/20), дајемо сљедећи:
О Д Г О В О Р
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је 2016. године припремило одговор на посланичко питање које се односило на збрињавање гудронског отпада. У одговору је наведено да су у периоду од 1967. до 1992. године у Рафинерији уља Модрича прикупљана отпадна моторна и индустријска уља са простора бивше Југославије, након чега су третирана поступком рерафинације са концентрованом сумпорном киселином и активном глином. У технолошком поступку рерафинације као нус производ настајао је рафинеријски отпад (кисели гудрон), који је одлаган на локалитету „Гаревац“ у лагунама насталим ископавањем шљунка. Одлука о одлагању гудрона је донесена 1966. године у складу са тадашњим прописима и грађевинским дозволама издатим од надлежног органа општине Модрича. Депонија киселог гудрона у насељу Гаревац, налази се ван круга Рафинерије уља Модрича. Процијењена количина депонованог отпадног материјала се креће од 20 до 25 хиљада тона. Ово одлагалиште је затворено 1999. године и од тада се не врши одлагање киселог гудрона на ову локацију, с обзиром да је „Рафинерија уља Модрича“ а.д. Модрича од 1996. године престала да примјењује технологију за обраду отпадних уља са сумпорном киселином, тако да се од тада у овом предузећу више не продукује кисели гудрон. У земљама насталим распадом бивше Југославије овај проблем је почео да се рјешава тек у склопу глобалне политике приближавања Европској унији што је подразумјевало и успостављање законодавно-правног и институционалног оквира управљања отпадом и трајног збрињавања ове врсте отпада.
У односу на претходну информацију као и околности због којих овај проблем није ријешен, настављене су даље активности на изналажењу најбољег начина да се овај проблем трајно ријеши. С тим у вези, од стране представника Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Рафинерије уља Модрича и Рафинерије нафте Брод реализована је посјета Белгији, гдје је презентован начин на који је Белгија извршила збрињавање ове врсте отпада, коначним збрињавањем солидификата добијеног поступком физичко – хемијског третмана киселог гудрон, која би могла да се примјени и за рјешавање проблема у рафинеријама Брод и Модрича, те ремедијацији и коришћењу локације након тога, a у складу са стандардима Европске уније. Из разлога упознавања са технологијом и начином збрињавања гудронског (рафинеријског) отпада у Њемачкој, од стране представника Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Рафинерије уља Модрича и Рафинерије нафте Брод реализована је посјета компанији MUEG са сједиштем у Лајпцигу. Циљ посјете, поред тражење техничко – технолошких рјешења за збрињавање гудронског отпада, било је и изналажење рјешења за повлачење грант средстава из европских фондова предвиђених за те намјене.
Имајући у виду чињеницу да се локација киселог гудрона налази у насељу Гаревац, ван круга рафинерије, као и на општинском земљишту у рјешавање проблема збрињавања овог отпада и активности ремедијације земљишта треба да буде укључена и општина Модрича.
Управо, изналажење најповољније технологије трајног збрињавања гудронског отпада без негативних утицаја на животну средину и здравље људи, користећи знање и искуства међународних стручњака, допринјело је да се динамика и реализација раније утврђених активности на збрињавању гудронског отпада у постојећим рафинеријама успори. Одабрана технологија збрињавања гудронског отпада захтјева и ангажовање и учешће експерата чија се искуства заснивају на извршеним активностима и референцама из домена збрињавања гудронског отпада широм свијета. Пролонгирању активности је допринјела и глобална ситуација проузрокована пандемијом вируса корова COVID 19 из разлога што се нису могле реализовати посјете стручњака из Белгијске компаније која је исказала намјеру да се изврши процјена стања на локацији и дају препоруке за трајно чишћење, односно збрињавање гудронског отпада и ремедијација локалитета на којем је извршено одлагање ове врсте отпада у наведеном периоду.
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске остаје у потпуности опредјељено да се овај проблем ријеши, на начин да технологија на бази које ће бити извршено збрињавање гудронског отпада буде у функцији заштите животне средине и заштите здравља људи. С тим у вези, у 2020. години извршена је измјена Закона о заштити животне средине на начин да је створен правни основ за доношење два подзаконска акта која су у директној вези са заштитом земљишта и то: Правилник о садржају пројекта ремедијације и рекултивације („Службени гласник Републике Српске“ број 97/20) и Правилник о граничним и ремедијационим вриједностима загађујућим, штетних и опасних материја у земљишту („Службени гласник Републике Српске“ број 82/21).
Прилог:
- Jедан примјерак латиничан,
- два примјерка ћириличнa
- CD (WОRD 2003)
МИНИСТАР
Сребренка Голић