Народни посланик Јелена Тривић Министарству правде

Верзија за штампањеPDF верзија

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Јелена Тривић, Клуб посланика ПДП, поставила је на Осмој сједници одржаној 3. децембра 2019. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ

 

               Законом о стварним правима прописано је да имовина стечена теретним правним послом постаје својина предузећа.

  1. Какво је ваше тумачење ове одредбе у односу на пољопривредно земљиште које је, примјера ради, „РАТАРСТВО“ А.Д. Нова Топола стицало куповином односно теретним правним послом, о чему посједује оригиналну документацију за парцеле у површини од cca 7.500 хектара?

У предузећу „РАТАРСТВО“ А.Д. у стечају Нова Топола је у претходном периоду, а прије доласка новог стечајног управника Ковачевић Душка (2014. године), Основни суд у Градишци и грунтовница, односно катастар провео упис власништва у корист предузећа на cca 950 хектара, а за парцеле у површини од 1.250 хектара остало је у поступку који је по нечијем захтјеву једноставно прекинут.

       Влада Републике Српске је 2014. године била формирала радну групу чији је циљ био да једноставно попише пољопривредно земљиште у посједу и власништву „РАТАРСТВА“ и пренесе на Владу Републике Српске, иако зато није постојао правни основ.

Био је очит примјер мијешања државне управе у судски поступак.

Шта ће се десити:

  1. Ако се не проведе уновчење пољопривредног земљишта, повјериоци неће бити намирени па ни Фонд ПИО по основу признатих потраживања у износу од 1.136.455,20 КМ па и ових 1.417.792,35 КМ колико је исплаћено радницима за преузето потраживање,
  2.   Ако се проведе уновчење пољопривредног земљишта, а за што има законског основа, онда су ови радници који су прихватили уступање потраживања преварени,
  3. У том случају, на кога прелази преузето потраживање од радника. Да ли на Фонд ПИО према уговору са радницима или на стварног даваоца средстава, односно Владу Републике Српске?

О б р а з л о ж е њ е

               Овај стечајни поступак отворен је 05. 05. 2018. године.

               Тадашњи стечајни управник, а након ступања на снагу Закона о стварним правима (2010. године), којим је регулисано да имовина стечена теретним правним послом постаје својина предузеће, а како „Ратарство“ А.Д. Нова Топола посједује оригинал документацију по којој је КУПИЛО и ПЛАТИЛО цирка 10.000 хектара пољопривредног земљишта, покренуо је поступак уписа тог земљишта у власништво „Ратарства“. Тај поступак је проводио Основни суд у Градишци и грунтовница тог суда и правоснажно је оконачано више предмета по катастарским општинама са површином од cca 950 хектара а 1.250 хектара је остало у раду код надлежног Суда и грунтовнице. У тим поступцима укључивало се и Правобранилаштво Републике Српске.

               У ранијем поступку на „Ратарство“ је уписано власништво на 1.250 пољопривредног земљишта.

               Услиједиле су измјене тог закона тако да је наведено да то право остварује само предузеће у 100% власништву Владе Републике Српске, па је Одлуком Уставног суда таква дискриминирајућа одредба укинута и на снази је остала ранија одредба.

               Позивајући се на наведене псотупке тадашњи стечајни управник Вујанчевић Славко је 2011. године поднио захтјев Влади Републике Српске да преузме у цјелости и права и обавезе „РАТАРСТВА“ гдје би, поред имовине у виду објеката и грађевинског земљишта процијењеног на cca 17 милиона КМ, Влада Републике Српске преузела и власништво на cca 7.500 хектара пољопривредног земљишта чије вриједност се процјењивала на више стотина милиона КМ, а да Влада Републике Српске исплати cca 10.000,000,00 КМ ради намирења повјерилаца од чега је cca 5.000.000,00КМ било по основу потраживања владиних институција (порези, доприноси и сл.).

               Материјал је био уврштен у дневни ред сједнице Владе али је по „нечијем“ захтјеву скинут са дневног реда, а без образложења.

               Стечајни поступак Вујанчевић Славко је предлагао и да се у поступак преузимања имовине „РАТАРСТВО“ укључи и Пољопривредни институт Бања Лука, тако што би се његова имовина у Граду Бања Лука уновчила, а пољопривредно земљиште у Трапистима од 30 хектара претворило у грађевинско и тако уновчило и тим средствима уплатило потраживање повјерилаца, а истом уступили објекти и пољопривредно земљиште, зависно од потребе у Тополи.

               Ефекат би био веома позитиван, како за окончање стечајног поступка, тако и за стварање услова да Пољопривредни институт унаприједи и повећа своју дјелатност, а да Влада Републике Српске на законит начин постане власник пољопривредног земљишта.

               Овакав план је био прихваћен од стране тадашњег директора Пољопривредног института проф. Марковића, али све то није било довољно, а очито су против тога били они који су то земљиште користили на незаконит начин и без накнаде јер је утицало на њихове интересе.

               Влада је на незаконит начин, јер се радило о имовини „Ратарства“, пољопривредно земљиште уступала под концесије „Фармланду“ 3.000 хектара, и другим правним и физичким лицима.

               Поставља се питање и данас ко у ствари користи све то земљиште и по ком правном основу и за чији рачун.

               Како пријелози стечајног управника Вујанчевић Славка нису дали резултате, исти 2014. године подноси захтјев за разрјешење, а на његово мјесто, односно за новог стечајног управника поставља се Ковачевић Душан из Козарске Дубице, за ког постоји основана сумња да је на незаконит начин стекао диплому факултета па све до доктора економских наука.

               И ако о том у јавности се отворено коментарише, институције Републике Српске ништа нису предузеле да то испитају.

               На његов приједлог, иако је јасно да је стечајни поступак судски поступак, Влада Републике Српске 2014. године формира радну групу са задатком пописа пољопривредног земљишта а у сврху уписа истог на Владу Републике Српске као наводног власника а без законског правног основа, чиме се директно штети стечајна маса и онемогућава намирење повјерилаца.

Под притиском радника као повјерилаца, ангажовањем адвоката из Сарајева на које се није могло утицати, овај поступак уписа пољопривредног земљишта на Владу Републике Српске је прекинут, па се онда приступило идеји да се радници намире па макар и преко Фонда ПИО и тиме онемогуће да даље утичу на овај поступак.

Сад кад 19 радника, свјесно да се нешто крије иза поступака Фонда ПИО и Владе Републике Српске која је дозначила та средства за преузимање потраживања, одбили да прихвате такву понуду, тражећи и камате у висини главнице, представник Правобранилаштва Републике Српске који је на незаконит начин  изабран у Одбор повјерилаца, јер ранији чланови Одбора повјерилаца нису на законит начин разријешени дужности, предлаже да се цјелокупно пољопривредно земљиште без накнаде пренесе на Владу Републике Српске, иако већина повјерилаца није намирена.

Сумњу у нерегуларност поступка Фонда ПИО Републике Српске је и запошљавање сина стечајног управника Душка Ковачевића у Филијалу Приједор, а потом у Козарску Дубицу, иако сви знају да он нема адекватну диплому за такав посао, односно ако има, онда се ради о купљеној дипломи.

Због свих ових незаконитости радници путем својих адвоката из Сарајева поднијели су више кривичних пријава против одговорних за многе незаконитости у овом стечајном поступку.

 

ОДГОВОР:

Број: 21.01/052-877/19

Датум: 21.01.2020. године

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичо питање, д о с т а в љ а   с е

 

Народни посланик Тривић Јелена, Клуб посланика ПДП, на 8. Сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 03. децембра 2019. године, поставила је сљедеће посланичко питање:

 

„Законом о стварним правима прописано је да имовина стечена теретним правним послом постаје својина предузећа. Какво је ваше тумачење ове одредбе у односу на пољопривредно земљиште које је примера ради „PATAPCTBO” А.Д. Нова Топола стицало куповином односно теретним правним послом, о чему посједује оригиналну документацију за парцеле у површини од цца 7.500 хектара?“

У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 123/18) као и чланом 264. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 31/11 и 34/17), дајемо сљедећи

 

О Д Г О В О Р

Закон о стварним  правима Републике Српске („Службени гласник РС“ број 124/08, 3/09, 58/09, 95/11, 60/15 и 107/19) не садржи одредбу која прописује да имовина стечена теретним правним послом постаје својина предузећа.

Одредбом члана 324. став 1. наведеног закона је прописано да, ако посебним законом није другачије прописано, право управљања, кориштења или располагања, као основно право на стварима у друштвеној, односно државној својини, које до ступања на снагу овог закона нису постала својина другог лица, претвара ступањем на снагу у право својине његовог досадашњег носиоца или његовог правног слиједника, ако те ствари могу бити предмет својине.

Како се својина наведеног предузећа над предметним некретнинама утврђује по посебним законима, Закону о приватизацији државног капитала у предузећима („Службени гласник РС“ број 51/06, 1/07, 53/07, 41/08, 58/09, 79/11 и 28/13), који закон у члану 8. став 1.  прописује да предмет приватизације на основу овог закона не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, објекти од општег културног и историјског значаја, која су предузећу дата на коришћење, док је ставом 2. прописано да се статус грађевинског и пољопривредног земљишта утврђује посебним законима, односно Законом о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“ број 93/06, 86/07, 14/10, 5/12 i 58/19) који закон чланом 1. став 2. прописује да је пољопривредно земљиште природно богатство и добро од општег интереса, које сходно одредбама члана 8. Закона о стварним правима ужива посебну заштиту.

Напомињемо да стечајну масу предузећа може чинити само она имовина на којој предузеће има уписано право својине, а не изведена права на друштвеној/државној својини, односно право располагања, управљања или коришћења, која нису у законом прописаном поступку претворена у право својине.

 

 

 

С поштовањем,

 

 

Достављено:                                                                                                        Д И Р Е К Т О Р

1. Наслову,

2. Архива.                                                                                        Босиљка Предраговић, дипл. правник

                                                               

                                                                                                              

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

03.12.2019

Име посланика:

Сазив: 
10