Народни посланик Дарко Берјан Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, између двије сједнице НС РС
ПИТАЊЕ:
Народни посланик Дарко Берјан, Клуб посланика СДС, поставио је између двије сједнице, 1. јула 2025. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ
Према Просторном плану Републике Српске до 2025. године планирано је да 15–20 % територије Републике Српске буде под неким обликом заштите. Међутим, у 2025. години тај проценат изност само 3%. У вези с тим, тражим да ми Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију одговори на сљедећа питања:
- Који су разлози због којих Влада Републике Српске није испунила циљ који је сама себи поставила у Просторном плану Републике Српске до 2025. године ?
- Шта је узрок овако ниског нивоа заштите територије Републике Српске?
- Да ли Влада Републике Српске има утврђен циљ, односно временски оквир до када ће се постићи планирани проценат заштићене територије 15–20%, те које конкретне мјере и активности планира предузети ради остварења тог циља ?
Очекујем детаљан и исцрпан одговор како бисмо разумјели узроке тренутног стања и планове за будућност у области заштите територије Републике Српске.
ОДГОВОР:
Број: 15.4-011-160/25
Дана: 04.08.2025. године
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Предмет: Одговор на посланичко питање.-
Народни посланик Дарко Берјан, Клуб посланика СДС, поставио је између двије сједнице, 01.07.2025. године следеће посланичко питање:
Према Просторном плану Републике Српске до 2025. године планирано је да 15-20% територије Републике Српске буде под неким обликом заштите. Међутим, у 2025. години тај проценат износи само 3%. У вези с тим, тражим да ми Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију одговори на сљедећа питања:
- Који су разлози због којих Влада Републике Српске није испунила циљ који је сама себи поставила у Просторном плану Републике Српске до 2025. године?
- Шта је узрок овако ниског нивоа заштите територије Републике Српске?
- Да ли Влада Републике Српске има утврђен циљ, односно временски оквир до када ће се постићи планирани проценат заштићене територије 15-20%, те које конкретне мјере и активности планира предузети ради остварења тог циља?
Очекујем детаљан и исцрпан одговор како бисмо разумјели узроке тренутног стања и планове за будућност у области заштите територије Републике Српске.
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18), као и чланом 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/20), дајемо следећи:
ОДГОВОР
Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године планирано је да се 15 – 20% територије Републике Српске стави под правну и стварну заштиту, те је овим стратешким документом идентификовано 130 подручја планираних за заштиту.
Стратешко планирање у области заштите природе је саставни дио Стратегије заштите животне средине Републике Српске за период од 2022-2032. године.
У циљу унапређења законског оквира који уређује заштиту природе и усклађивања са наведеним стратешким документима донесен је нови Закон о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, број 49/24).
У периоду од 2014. године, када је донесен претходни Закон о заштити природе, дошло је до значајног повећања броја заштићених подручја, те је један од приоритетних циљева у новом Закону о заштити природе унапређење управљања заштићеним подручјима и успостављање нових заштићених подручја.
Према Регистру заштићених природних добара који води Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа тренутно у Републици Српској у складу са Законом о заштити природе, заштићена су 34 подручја на укупној површини од 73.038,43 хектара, што је процентуални удио од 2,96 % територије Републике Српске. То су подручја која имају изражену биолошку, геолошку и пејзажну разноврсност и представљају јасно одређен географски простор који је намијењен заштити природе и којим се управља ради дугорочног очувања природе.
Одбор за свјетску баштину Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO) прогласио je дана 28.7.2021. године Строги резерват природе “Прашума Јањ” природним добром од свјетског значаја. Прашума Јањ је тако постала прво природно добро из Републике Српске, Босне и Херцеговине уписано на UNESCO Листу свјетске природне баштине и то у оквиру проширења локалитета Серијског добра свјетске природне баштине UNESCO „Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе“.
Уредбом о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама („Службени гласник Републике Српске“ број 65/20) проглашене је 730 строго заштићених дивљих врста и 708 заштићених дивљих врста.
Законом о заштити природе дефинисано је да се Акт о проглашењу заштићеног подручја доноси на основу Студије заштите заштићеног подручја, којом се утврђују вриједности подручја које се предлаже за заштиту. Студија заштите је документ који на стручној и научној основи сагледава стање биодиверзитета, геодиверзитета и диверзитета пејзажа, даје детаљан опис обиљежја и вриједности подручја, те дефинише концепт заштите, унапређивања и одрживог развоја подручја.
Према члану 61. став 8. Закона о заштити природе рок за израду Студије заштите за споменике природе и заштићено станиште је 12 мјесеци, за заштићене пејзаже и заштићено подручје са одрживим коришћењем природних ресурса 24 мјесеца, а за националне паркове, строге и посебне резервате природе рок је 30 мјесеци.
Тренутно, у току је поступак проглашавања заштићених подручја за које су израђене Студије заштите за проглашавање заштићеног подручја:
- подручје горњег тока ријеке Неретве (од Улога до извора) у површини од 25.123 хектара (2022. година)
- ријека Цврцка (кањонски дио) у површини 558 хектара (2023. година)
- Губер (изворишта на подручју Губера) у површини од 572 хектара (2024. година).
Поред тога, у складу са поднесеним иницијативама тренутно се проводе мултидисциплинарана истраживања на сљедећим подручјима:
- Дуге њиве у површини од 3.587 хектара, општина Модрича – завршена теренска истраживања, у изради Студија заштите,
- Шуме Бања Луке у површини од 1.800 хектара, Град Бања Лука - завршена теренска истраживања и у току је израда Извјештаја о проведеним истраживањима,
- Виторог, ријеке Јањ и Плива у површини од 37.000 хектара, општина Шипово, теренска истраживања у процесу (завршетак 2025/2026 година) и
- Велики Столац у површини од 15.700 хектара, општина Вишеград, урађен Извјештај о оправданости са акционим планом и теренска истраживања треба да почну у 2026. години. (Сарадња са Републиком Србијом, у складу са закључцима са Свесрпског сабора).
Проглашењем ових заштићених подручја површина под заштитом ће се повећати за cca 84.000 хектара, што ће у процентима износити нешто више од 6%.
Законом о заштити природе, Република Српска се обавезала да ће успоставити/прогласити и Еколошку мрежу Републике Срске. Еколошку мрежу чине еколошки зачајна подручја и еколошки коридори, а они су јасно дефинисани чланом 22. Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“, број 49/24). Еколошком мрежом Републике Српске обухватиће се површина од cca 336 500 хектара највреднијих подручја са становишта очувања биодиверзитета. Успоставањем Еколошке мреже, ући ће се у европски просјек, јер ће под заштитом бити преко 15% територије Републике Српске и на тај начин ће се и добрим дијелом испунити обавезе проистекле из потписаних конвенција.
Успостављен је Информациони систем заштите природе Републике Српске (ИСЗП-РС), који чине информације о природном (биолошком и геолошком) насљеђу Републике Српске у форми база података, апликативних рјешења и WEB сервиса. ИСЗП-РС је намијењен за прикупљање, чување, одржавање и дијељење података. Према члану 95. Закона о заштити природе Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа води Информациони систем заштите природе, врши праћење стања, прикупља, обрађује и обједињује податке о стању природе, израђује извјештаје и ажурира податке.
У надлежним институцијама за спровођење одредби Закона о заштити природе, као и код управљача заштићених подручја, ради се на јачању људских ресурса, побољшању опреме и унапређењу информационог система заштите природе, а што доприноси ефикаснијем и квалитетнијем спровођењу и праћењу примјене законских и подзаконских аката у пракси.
Законом о заштити природе дата је могућност да сви субјекти заштите природе могу покренути иницијативу за проглашење заштићеног подручја, а тиме је дата и могућност да свака јединица локалне самоуправе идентификује своје природне вриједности, покрене поступак или да прогласи заштићено подручје, које пружа могућности за одрживи развој и традиционално коришћење простора, те развој туризма на датом подручју.
Заштићена подручја могу имати одређени утицај на прилив инвестиција и реализацију пословања нових привредних субјеката на начин да се може улагати у туристичке капацитете у заштићеним подручјима. Заштићена подручја подстичу промоцију заштите природе код свих субјеката заштите природе, а то подразумијева и утицај на образовни систем.
Доношењем Стратегије заштите животне средине Републике Српске за период од 2022-2032. године, Република Српска је утврдила приоритете у тематској области заштите природе и биодиверзитета. Први приоритет у овој области је унапређење правног оквира за биодиверзитет и очување природе Републике Српске кроз усклађивање законодавства са правном тековином ЕУ и међународним споразумима, што ће се постићи усклађивањем постојећих и израдом нових законских и подзаконских прописа у складу са прописима Европске уније и ратификованим конвенцијама. Доношењем Закона о заштити природе и подзаконских аката чије доношење је прописано овим законом, наведени приоритет ће бити испуњен, а самим тим створиће се услови да се додатно уреди проглашење заштићених подручја.
Један од утврђених приоритета утврђених у тематској области заштите природе је и повећање површине заштићених подручја у складу са Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске (2025) пратећи смјернице ЕУ „Стратегије биодиверзитета до 2030. године“, што ће се постићи издвајањам већег броја заштићених подручја и успостављање Еколошке мреже Републике Српске. За овај приоритет су дефинисана три индикатора, а циљана вриједност индикатора је већа површина заштићених подручја у складу са Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025. године и успостављена Еколошка мрежа, а за реализацију активности је утврђен временски оквир за постизање ових циљева до 2032. године.
Доставити: МИНИСТАР
1. Наслову,
2. а/а.
Бојан Випотник
