Народни посланик Милан Касаповић Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде
ПИТАЊЕ:
Народни посланик Милан Касаповић, Клуб посланика СДС, поставио је на наставку Шеснаесте редовне сједнице, 11. новембра 2025. године
ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
Када планирате у парламентарну процедуру упутити нацрт закона о водним услугама, у којој је фази израде поменути закон?
ОДГОВОР:
Број: 12.07-011-277/25
Датум: 04.12.2025.
НАРОДНА СКУПШТИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ПРЕДМЕТ: Одговор на посланичко питање, доставља се
Поштовани,
Народни посланик Милан Касаповић, Клуб посланика СДС, је на наставку 16. редовне сједнице, 11. новебра 2025. поставио сљедеће питање:
„Када планирате у парламентарну процедуру упутити нацрт закона о водним услугама, у којој је фази израде поменути закон“
У складу са чланом 80. Пословника о раду Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18), као и чланом 244. и 245. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 66/20 ), дајемо сљедећи
ОДГОВОР
На основу Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, Босна и Херцеговина, укључујући Републику Српску, преузела је обавезу постепеног усклађивања законодавства са правном тековином ЕУ. Иако је процес усаглашавања у сектору вода започео још 2006. године доношењем Закона о водама, област водних услуга до данас није била уређена на јединствен, свеобухватан и функционалан начин, будући да је ова материја до сада само дјелимично и недовољно била обухваћена Законом о комуналним дјелатностима. Ово је створило бројне изазове у погледу квалитета услуга, финансијске одрживости, управљања инфраструктуром, као и испуњавања обавеза које произилазе из европских директива.
Према Стратегији интегралног управљања водама, степен прикључености на јавне системе водоснабдијевања је низак, нарочито у руралним срединама. Комунална предузећа која пружају водне услуге најчешће не обезбјеђују довољно прихода ни за текуће одржавање система, тарифе не покривају трошкове, а техничка и имовинска евиденција је недовољна за планирање и управљање инфраструктуром. Као резултат, стање у сектору се погоршава, а локалне заједнице све чешће морају субвенционисати пружаоце услуга.
Директиве Европске уније у области водоснабдијевања, квалитета воде за пиће и третмана урбаних отпадних вода постављају обавезу обезбјеђивања поврата трошкова, одрживог управљања ресурсима и унапређења техничких и институционалних капацитета. У складу са тим, Република Српска мора успоставити јединствен регулаторни оквир који јасно дефинише надлежности, стандарде и механизме управљања сектором.
Доношење Закона о водним услугама представља кључни корак ка модернизацији сектора. Закон треба да осигура хармонизован и функционалан систем управљања водним услугама, јачање институција и комуналних предузећа, унапређење тарифне политике, одговорније управљање инфраструктуром, као и стварање предуслова за веома значајне инвестиције у наредном периоду.
Закључно, потреба за доношењем Закона о водним услугама произилази из дугогодишње недовољне уређености сектора, финансијске и техничке неефикасности пружалаца услуга, ниског степена прикључености становништва на јавне системе, као и обавеза које произлазе из процеса усклађивања са директивама Европске уније. Овај закон истовремено треба да допринесе јачању институционалних и управљачких капацитета, успостављању функционалног регулаторног оквира и стварању предуслова за убрзане инвестиције у сектор. Нови закон представља темељ за системско унапређење квалитета и одрживости водних услуга у Републици Српској, уз јасније дефинисање надлежности и обавеза свих субјеката у сектору уз Закон о комуналним дјелатностима. На тај начин обезбјеђује се стабилан, транспарентан и усаглашен систем који може одговорити на изазове модерног управљања водним услугама и омогућити дугорочну заштиту и ефикасно кориштење водних ресурса.
У припреми закона учествовала је Радна група коју чине представници надлежних институција, а која се редовно састајала и систематски разматрала сва питања од значаја за уређење сектора. Један од предлагача закона је и Савез општина и градова Републике Српске, што додатно потврђује потребу да се регулисање водних услуга заснива на широком учешћу и усаглашености свих релевантних актера.
Иако је закон првобитно био планиран за усвајање у септембру, у току консултација – након што је нацрт достављен на мишљење – Савез општина и градова, у име бројних јединица локалне самоуправе, доставио је значајан број коментара. Иако су представници Савеза били активно укључени у рад Радне групе током читавог процеса израде нацрта, Предсједништво Савеза је, препознајући значај и дугорочне импликације овог системског закона, сматрало потребним да додатно образложи ставове локалних заједница како би коначни текст био што потпунији и у већој мјери одразио потребе сектора. Сви пристигли коментари су детаљно анализирани и разматрани у сарадњи Радне групе и Савеза, при чему је значајан дио примједби усаглашен и уграђен у текст нацрта. Унапређени нацрт закона поново је достављен на мишљење, а тренутно се очекује финални сет коментара Савеза општина и градова. Након њихове обраде, планирано је да закон буде упућен у парламентарну процедуру крајем текуће или почетком сљедеће године.
МИНИСТАР
Анђелка Кузмић
