Народни посланик Вукота Говедарица Влади Републике Српске и Републичкој управи за геодетске и имовинско - правне послове

ПИТАЊЕ:

Народни посланик Вукота Говедарица, Клуб посланика СДС, поставио је на Једанаестој редовној сједници, 4. новембра 2024. године

ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ

ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

РЕПУБЛИЧКОЈ УПРАВИ ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

                Имајући у виду да сам вам 3. јула 2024. године поставио посланичко питање везано за линију разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ, те да за наведено пиатње нисам добио децидан одговор, користим прилику да вам на крајње једноставан начин поставим допунско питање:

                Да ли је село Орашје које се налази у Поповом пољу, саставни дио Републике Српске или Федерације Босне и Херцеговине?

ОДГОВОР:

Број: 21.01/052-391/24

Датум: 25.11.2024.

Влада Републике Српске

Генерални секретаријат

Трг Републике Српске бр. 1

78000 Бања Лука

Предмет: Одговор на посланичко питање, доставља се

                       Веза ваш бр. 04.2-011-259/24 од 07.11.2024. године

Дана, 14.11.2024. године доставили сте овој Управи посланичко питање народног посланика постављено на једанаестој редовној сједници Народне скупштине Републике Српске, одржаној 4. новембра 2024. године у коме се поставља питање да ли је село Орашје које се налази у Поповом пољу саставни дио Републике Српске или Федерације Босне и Херцеговине.

Гранична линија између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине дефинисана је Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини, односно Анексом 2. овог Споразума – „Споразум о граничној линији између ентитета и односним питањима“. Овим Анексом дефинисан је географски (просторни) положај граничне линије између ентитета, као и сва битна питања везано за граничну линију између ентитета.

У погледу просторног положаја ове линије, односно тачности њене просторне дефиниције која проистиче из Дејтонског мировног споразума јасно је да је она била довољна за потребе одређивања линија раздвајања сукобљених страна, али је таква дефиниција у сваком случају недовољно прецизна да би се ова линија могла јасно и прецизно дефинисати у простору у смислу дефинитивног разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ.

Ово проистиче из сљедећих чињеница:

• глобални просторни положај линије разграничења између ентитета је дефинисан путном мапом UNPROFOR-a размјере 1:600 000 (један милиметар на карти ове размјере представља 600 метара у природи),
• нешто прецизнији положај границе дефинисан је на топографским картама размјере    1:50 000 које је израдило Министарство одбране Сједињених Америчких Држава (један милиметар на карти ове размјере представља 50 метара у природи).

Тачност положаја граничне линије између ентитета је наведена и у самом мировном споразуму, гдје се у тачки 1. члана 4. Анекса 2. наводи слиједеће: „Линија на мапи размјере 1:50 000 која ће се приложити у Додатку а која линија одређује граничну линију између ентитета, те линије на мапи размјере 1:50 000 која ће се приложити у Додатку А Анекса 1-А а које линије одређују зону раздвајања између ентитета и линију договореног прекида ватре и њену зону раздвајања које Стране прихватају као контролне и дефинитивне, тачне су до отприлике 50 метара.“

Тачком 2. члана 4. Анекса 2 Мировног споразума предвиђено је да  “Представници Страна могу, у координацији са и под надзором IFOR-а, обиљележити горе описане линије и зоне. Коначну ријеч за постављање тих обележја имаће IFOR. Те линије и зоне су дефинисане мапама и документима о којима су се сагласиле Стране, а не физичком локацијом обележја“.

Након потписивања мировног споразума било је неопходно приступити детаљној идентификацији граничне линије. Овај задатак је дефинисан и самим мировним споразумом у коме је у тачки 3. члана 4. Анекса 2. наведено слиједеће: „Након ступања овог споразума на снагу, Стране ће основати заједничку комисију која ће се састојати од једнаког броја представника сваке Стране да би припремиле усаглашени стручни документ које ће садржавати прецизан опис граничне линије између ентитета. Сваки такав документ припремљен у току периода у коме буде размјештен IFOR ће подлегати одобрењу команданта IFOR-а.“

Република Српска је више пута иницирала и предузимала конкретне кораке како би се кренуло у поступак одређивања ентитетске линије и њене материјализације на терену али до данас то питање је остало нерјешено па тако и у конкретном случају села Орашје као и цјелокупне административне територије града Требиње ентитетска линија није успостављена.

Увидом у базу података за к.о. Орашје коју води ова Управа можемо утврдити да је катастарски премјер за к.о. Орашје рађен 1958. године те да је око 90% територије к.о. Орашје припало Републици Српској док је око 10% територије к.о. Орашје припало Федерацији Босне и Херцеговине.

Достављено:

1. Наслову,
2. Архиви.