Свјесни смо чињенице да је Суд Босне и Херцеговине донио пресуду по налогу нелегалног високог представника који нема законодавних овлашћења у предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика, искључујући нам могућност да је преиначимо. Али, потпуно је невјероватно да било ко покушава да нам забрани изношење става о прихватању или неприхваању пресуде за коју читава европска и свјетска јавност зна да је донесена не по праву, већ управо злоупотребом права односно политичким насиљем над правним системом. „Окупациони закон“ који је октроисао нелегално инсталирани Кристијан Шмит никада неће постати основ права, већ ће изазвати борбу против правног насиља.
Став грађана и народа о томе се не може забранити или наметнути. Став није пуко прихватање или неприхватање некога или нечега – он представља морални, етички и историјски суд јавности. У демократским друштвима, глас грађана је природно и неотуђиво право, и иако се њиме не мијењају судске одлуке, он представља јавни суд о праведности и легитимности. У том смислу, судске одлуке не могу бити изузете од јавног преиспитивања и демократског дискурса, нарочито ако су донесене по вољи једног ненадлежног појединца, а не на основу закона, који је усвојио надлежни парламент.
Негирати право грађанима и институцијама Републике Српске да искажу свој став – што је цивилизацијско и демократско право – јесте и увијек ће бити неправда, насиље и негација слободе. Сваки вид борбе за слободу је легитиман, а ми смо у свим временима знали и чинили управо то: бранили смо и бранићемо наша права, цивилизацијске и демократске вриједности.
Подсјећамо да Народна скупштина Републике Српске досљедно указује да Кристијан Шмит није именован у складу са релевантним међународним процедурама и да његове одлуке немају легитимитет. У демократским и цивилизованим друштвима није забиљежено да једна особа буде законодавац, већ искључиво координатор и тумач уставних одредаба усвојених у парламенту или регулисаних међународним уговорима, као што је Дејтонски, којег су уз све анексе потписале Федерација БиХ, БиХ, Република Српска, Србија и Хрватска, а које Кристијан Шмит није овлашћен да мијења. Из тог разлога, ниједна институција у Републици Српској не може прихватити наметања која долазе мимо међународног права и без мандата Савјета безбједности Уједињених нација.
Народна скупштина Републике Српске остаје отворена за дијалог у оквиру Устава и законитих институција БиХ, али ће истовремено одлучно бранити право грађана да изразе свој став и очувати демократске принципе, мир и стабилност у друштву.
Очекујемо да Канцеларија Европске уније буде бранилац, а не противник, права на демократско изјашњавање и дебату о свим питањима, јер би супротно дјеловање представљало поступање својствено тоталитарним режимима, а и кршило би све релевантне европске конвенције које регулишу ову област, а нарочито Конвенцију о људским правима и основним слободама.
